Komacu Akihito
| Komacu Akihito 小松宮彰仁親王 | |
|---|---|
 Princ Komacu Akihito | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Komacu no mija Akihito |
| Datum rođenja | 11. februar 1846. |
| Mesto rođenja | Kjoto, Šogunat Tokugava |
| Datum smrti | 18. februar 1903. (57 god.) |
| Mesto smrti | Tokio, Japansko carstvo |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Japanska carska vojska |
| Čin | feldmaršal, vrhovni komandant |
| Učešće u ratovima | Bošin rat Pobuna u Sacumi Prvi kinesko-japanski rat |
| Odlikovanja | Red zlatnog zmaja, 2. klase Red izlazećeg sunca, 1. klase Red hrizanteme |
Komacu Akihito (小松宮彰仁親王 Komatsu-no-miya Akihito shinnō, Kjoto, 11. februar 1846 – Tokio, 18. februar 1903), bio je japanski političar i vojskovođa. Bio je član carske porodice a ostao je najviše zapamćen kao zapovednik u japanskoj vojsci.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Princ Akihito rođen je kao princ Jošiaki, sedmi sin princa Fušimija. Godine 1858, car Ninko ga je usvojio kao svog potencijalnog prestolonaslednika. Kako je u vreme njegove mladosti Japan još uvek bio pod Tokugava šogunatom, princ Akihito je poslan u budistički manastir ali se odatle vraća 1867. godine kada započinje Meidži obnova. Tokom Bošin rata, princ Akihito staje na čelu pro-carskih klanova činjeći ih zvaničnom carskom vojskom, vodeći ih kroz borbe sve do konačne pobede. U istom periodu je izabran kao potencijalni suprug princeze Ka`iluani sa Havaja kako bi se ojačale veze između ove dve države ali ti planovi nikad nisu bili realizovani. Akihito se venčao sa ženom Joriko Ariko 6. novembra 1869. godine a u istom periodu od cara Meidžija dobija titulu "komacu no mija".
U periodu od 1870. do 1872. princ boravi u Britaniji, gde uči vojnu taktiku. U svoje vreme se smatrao izvanrednim bojnim taktičarem a tokom Meidži perioda je u nekoliko navrata gušio pobune lokalnih samuraja, što mu je donelo brojna odlikovanja i uspon u vojnoj hijerarhiji.
Godine 1882, zvanično menja ime svoje porodice u Komacu no mija, a svoje ime u Akihito pa tako postaje princ Komacu no mija Akihito.
Godine 1890, postao je general i zapovednik carske straže, u Prvom kinesko-japanskom ratu imenovan je zapovednikom a kasnije postaje i član Vrhovnog vojnog saveta. Nakon smrti svog ujaka, princa Taruhita, 1895. godine, princ Akihito je postaje vrhovni zapovednik generalštaba pa dobija počasnu titulu feldmaršala.
Osim kao vojni službenik, princ Akihito je služio i kao diplomata u vladi cara Meidžija. Po naredbi cara, princ Akihito je, između ostalog posetio Englesku, Francusku, Nemačku i Rusiju. Godine 1887, poslan je u Istanbul, kako bi uspostavio odnose između Japana i Osmanlijskog carstva, gde ga je primio sultan Abdul Hamid II. Godine 1901,, zajedno sa princezom Joriko ponovo posećuje Ujedinjeno Kraljevstvo kao službeni delegat na krunisanju Edvarda VII.
Preminuo je 18. februara 1903. ne ostavivši za sobom naslednike. To je dovelo do toga da titula Komatsu-no-mija pređe na njegovog mlađeg brata, princa Jorihita Higašifušimija. Porodica je kasnije stekla titulu markiza.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cortazzi, Hugh (2003). Britain and Japan (Japan Library Biographical Portraits). RoutledgeCurzon. ISBN 978-1-903350-14-0.
- Dupuy, Trevor N. (1992). The Harper Encyclopedia of Military Biography. New York: HarperCollins Publishers Inc. ISBN 978-0-7858-0437-6.
- Fujitani, T (1998). Splendid Monarchy: Power and Pageantry in Modern Japan. Cox, Alvin D. University of California Press. ISBN 978-0-520-21371-5.
- Jansen, Marius B. (1986). Japan in Transition: From Tokugawa to Meiji. Gilbert Rozman. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05459-9. OCLC 12311985.
- Paine, S.C.M (2002). The Sino-Japanese War of 1894-1895: Perceptions, Power, and Primacy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81714-1.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
