Kompozitna dolina
Kompozitna dolina (lat. compositus — sastavljen) ili složena dolina je rečna dolina koja se sastoji od više naizmeničnih erozionih proširenja i suženja, tj. u njoj se smenjuju klisure i kotline. Najčešće je uslovljena geološkom građom ili okolnošću da reka na svom toku preseca stene različite otpornosti, sastava i sklopa.
U Srbiji najpoznatije kompozitne doline imaju Dunav (u Đerdapu), zatim Južna, Zapadna, Velika Morava, Nišava, Crni Timok, Drina, Lim, Mlava, Pek.
Prema uzroku postanka mogu se izdvojiti tri tipa kompozitnih dolina. Prvi tip postao je zbog različitih padova u inicijalnom reljefu. Klisure se stvaraju na velikim padovima inicijalnog rečnog profila, jer na njima deluje intenzivna vertikalna erozija. Sa druge strane, na malim padovima inicijalnog uzdužnog rečnog profila deluje bočna erozija. Ova erozija širi dolinu i formira fluvijalno-denudaciona proširenja.
Uzrok postanka drugog tipa kompozitnih dolina jeste razlika u otpornosti stena u kojima je dolina usečena. Vertikalna erozija deluje na mestima gde se rečni tok useca u otporne stene i na tim mestima se stvaraju klisure. Na mestima gde rečni tok teče preko mekih stena ili rastresitih sedimenata, uzdužni rečni profil će se brže usaglasiti pa će se javiti bočna erozija koja će stvarati proširenja. Ovo je dobar primer selektivne erozije.
Treći tip kompozitnih dolina javlja se usled pojave lokalnih tektonskih pokreta razlamanja u rečnoj dolini. Pojava negativnog radijalnog razlamanja u delu rečne doline stvoriće tektonsku kotlinu, u vidu rova, u kojoj se mogu stvoriti privremena jezera. Otoke ovih jezera usecaće klisure u prečagama između kotlina, a na isušenom dnu jezera rečni tok će stvoriti široku i prostranu dolinu. Dakle, bočna erozija u ovom slučaju javlja se u kotlinama nastalim pojavom tektonskih pokreta dok se vertikalna erozija javlja u delovima rečne doline koji su zaostali na prvobitnoj visini između spuštenih kotlina. [1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mastilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.