Komunikacioni panel
Komunikacioni panel (engl. communication panel) ili peč panel (engl. patch panel), takođe i peč polje (engl. patch field) i džek polje (engl. jack field), uređaj je ili jedinica koja karakteriše niz konektora koji su obično istog ili sličnog tipa. Služi za korišćenje povezivanja i usmeravanja kola za praćenje i slanje određene vrste signala, za testiranje kola na zgodan i fleksibilan način. Komunikacioni paneli se najčešće koriste u računarskim mrežama i radijskim i TV studijima za snimanje.[1]
Koristi i konektori[uredi | uredi izvor]
U stidiju za snimanje, televizijskih i radio emisija i koncertnog ozvučavanja, peč bais (eng. Patch bays) imaju široku primenu da olakšaju povezivanje različitih uređaja, kao što su mikrofoni, električni ili elektronski instrumenti, efekti (npr. Kompresije), opremu za snimanje, pojačala ili opremu za emitovanje. Peč bais olakšavaju povezivanje različitih uređaja u različitim nalozima za različite projekte, jer sve promene mogu biti na prespojnim poljima. Pored toga, peč bais omogućava lakše rešavanje problema kao što su sonde. Sonde koje se koriste za audio i video miksete znatno su preglednije i manje se habaju kada se koristi peč bais. Čak mali kućni studio i amaterski projekti studija, često koriste peč bais, jer može da grupiše sve ulazne priključke na jednom mestu. To znači da urećaji postavljeni na policama ili ostali instrumenti mogu biti povezani bez ikakve potrebe za traženjem instrumenata i prave utičnice sa lampom pozadi. To je možda moguće da imate par kablova, ali kada su u pitanju hiljade kablova, bez peč bais-a je nezamislivo održavati čitavu šumu tih konektora. Korišćenje prespojnih polja takođe štedi habanje ulaza studijske opreme i instrumenata, jer svi priključci su napravljeni za prespojna polja. Peč paneli se pretežno, više koriste u domaćim instalacijama, zbog popularnosti strukturnog kabliranja. Takođe postaju sve zastupljeniji u bioskopskim instalacijama. Izlazi peč panela su obični RJ-45 (eng. RJ-45) konetkori tj. mrežni konektori kao i na komutatoru. Oni se iz peč panela, mrežnim kablovima, kasnije spajaju sa komutatorima. Sva ova oprema bi bila jako preglednija ako je stavljena u posebne prespojne ormane (eng. Rack) gde se redom ređaju isti ili slični uređaji. Ugavnom se montira odmah ispod komutatora da bi se led diode na komutatoru videle bez problema, jer su one od velike važnosti.
Normalizacija[uredi | uredi izvor]
Konvencionalno je da ima kolonu džekova umreženih na zadnjim izlazima. To su obično kablovi koji se sprovode iz nekih uređaja kao što su računari ili zvučni instrumenti kod audio pojačala. Isto tako i donje kolone utičnica umreženih na ulaze koji se obično spajaju sa komutatorom ili nekim drugim uređajem koji se nalazi ispod ili iznad. Peč bais može biti polu-normalan (obično donji) ili puno radno normalan, “normalan” što ukazuje da su gornji i donji priključci interno povezani. Kada ima donju polovinu – normalne žice, bez ubačenog peč korda (eng. Patch cord) u bilo koji džek, gornji priključak je interno povezan sa donje strane konektora, džeka preko kontakta za prekid na donjem džeku. Vezu između ova dva konektora, ubacivanjem peč kabla u donji džek će razbiti untrašnju vezu i zameniti signal fid (eng. Signal feed) iz gornjeg džeka sa nosećim signalom. Peč kord identifikator su obični plastični nastavci, koji su predviđeni za UTP kablove (eng. UTP-Unshielded twisted pair) na kome piše naziv određenog kabla, radi lakšeg i bržeg prepoznavanja u slučaju da postoji brdo povezanih kablova.
Komutator[uredi | uredi izvor]
Postoje razne vrste audio i video komutatora od jednostavnih do sofisticiranih izbornih. Međutim emitirajuće sposobnosti audio i video peč bais panela zahteva specijalizovane urećaje kao što su rutirajući komutatori(eng. Routing Switches). Može se reći da komutator ili svič (eng. Switch) nema smisla ako se u prespojnom ormanu ne nalazi sa peč panelom. Komutator se sastoji od većeg broja portova. Namensko prebacivanje opreme može biti alternativa za peč bais u nekim aplikacijama. Komutatori mogu da rutiraju veoma lako, kao pritiskom na dugme. Mogu da obezbede i druge prednosti u odnosu na peč bais, uključujući rutiranje signala na neograničeni broj destinacija istovremeno. Međutim, priključna oprema koja može imitirati mogućnost datog peč zaliva je mnogo skuplja. Npr. S-video matrica sa istim sposobnostima (8x8) kao 160-pinski S-video prespojni orman (8 peč kablova povezuje 8 ulaza i 8 izlaza) može koštati deset puta više, mada verovatno ima više mogućnosti, uključujući audio-video praćenje i mogućnost ugrađivanja u distributivnim pojačavačima.
Kao i peč panel, oprema za prebacivanje skoro svake vrste signala je dostupna i kod komutatora, uključujući analogne i digitalne audio i video signale, kao i RF (kablovska televizija), MIDI, telefonske signale, signale za umrežavanje raznih uređaja (najčešče računara) i bilo šta drugo. Oprema za prebacivanje može biti elektronska, mehanička ili elektro-mehanička. Neki hardveri komutatora mogu se kontrolisati putem računara ili drugim spoljnim urećajima, tako da prilikom kupovine dobija se određeni softver za njegovo kontrolisanje i upravljanje. Neki su automatizovani ili unapred programirani za različite operativne sposobnosti koje olakšavaju korišćenje i upotrebu. To znači da su dovoljno inteligenti da osnovne potrebe možete izvršiti direktno na njemu, bez korišćenja računara. Tu su i softverske aplikacije koje se koriste za rutiranje putanje signala kontrolnih podataka u okviru računarskog okruženja. Te aplikacije su standardizovane, što znači da može upravljati bilo koji komutator. Distributivni okviri su jeftiniji, ali manje pogodniji za upotrebu.
Komutator u računarskim mrežama[uredi | uredi izvor]
Komutator radi u drugom sloju OSI referentnog modela (eng. OSI) kompanije ISO. Ovaj uređaj prenosi podatke od jednog kraja mreže do drugog na osnovu odredišne MAK adrese (eng: MAC-Media Access Control address). Portovi imaju određeni stepen inteligencije, odnosno, pored retransmisije koju izvršava nad okvirima, takođe upisuje MAK adrese u određenu MAK tabelu. Time vrši kontrolu prenosa nad mrežom i svim računarima u njoj. Najveći problem kod komutatora je preopterećenje. Ono nastaje kada se većina dolaznog saobraćaja, koja je upućena na neki od portova koji treba da ih prosledi dalje, a koji nije u stanju da to izvrši jer kapacitet veze koja se šalje podatke nije u moguđnosti da podrži toliki kapacitet. Ovi okviri takođe imaju mogućnost baferovanja do odrećene granice, posle toga nastaje zagušenje i opet se dešava preopterećenje. Kako se komutatori nose sa ovim problemom zavisi od njihovog kvaliteta, veličine bafera, memorije i brzini obrade.
Prespojni orman[uredi | uredi izvor]
Prespojni orman ili postolja (eng. Rack) se najčešće koristi u računarskim mrežama, kontrolisanje i rad gorenavedenih uređaja na jednom mestu. Ovaj orman ima otvore i sa prednje i sa zadnje strane. To su dolazni kablovi koji mogu biti iz raznih instalacija koje se nalaze u zidu ili određenog uređaja. Npr: Kako spojiti nekoliko računara i komutator? Prvo je potrebno spojiti računare do određene mrežne utičnice, koji se povezuju UTP kablom. Te utičnice trebaju da budu sprovedene do prespojnog ormana koje se povezuju sa zadnje strane na komutator koje se naknadno ugrađuje u orman. Nakon toga se dobija čitava povezana linija koja se prekida na prednjem kraju prespojnog ormana. Na prednjem kraju se preko komutatora kontroliše koji đe računar biti povezan sa kojim, tako što se uzme peč kord i prate se oznake UTP kabla i određenog konektora komutatora. Time se određuje koja đe dva računara da komuniciraju međusobno. Dimenzije prespojnog ormana su standardizovane i iznose 19 inča (eng. Inch) bez nosača i 17 in (43 cm) sa nosačima. Nosači su od velike važnosti, jer bez njih je nemoguđe staviti bilo kakav uređaj u prespojni orman. Pored toga postoje i lajsne koje se nalaze sa leve i desne strane prespojnog ormana, u kojima se nalaze rupice. One služi da se odredi veličina uređaja, koji se ubacuje i koliko mesta zauzima. Takođe razmak između svake dve rupe je standardizovan i iznosi 1U ili 1RU (eng. Rack Unit). Samim tim i uređaji koji se prave za ovakve prespojne ormane moraju da imaju određeni standard koji se poklapa sa ovim. Od velike važnosti je i ventilacija ili hlađenje za uređaje koji se nalaze u ormanu. Idealno bi bilo da se svi prespojni ormani, koji se koriste, budu u jednoj prostoriji koja je klimatizovana, bez prašine i ljudi koji borave unutra, jer uređaji koji se nalaze u ovim ormanima stvaraju veliku buku, koja utiče na rad. Mnoga preduzeća ili kompanije nisu u finansijskim mogućnostima da priušte ovakav vid ventilacije. Time se ventilacija ugrađuje direktno u prespojne ormane. Ugrađuje se tako što se postavi rešetkasti pod ispod koga se nalaze ventilator ili dupli rešetkasti pod sa ventilatorima što je još efikasnije. Ovim se smanjuje rizik pregrevanja ili prekida rada nekog uređaja koji je priključen. Što se tiče kablova, najčešće se koristi UTP kabl. Ako se ovi kablovi koriste za prespojne ormane, preporučljivo bi bilo da se na zadnjem delu ormana ne koristi kabl duži od 100 m (eng. m), optimalno bi bilo da se, pri dizajniranju, koriste kablovi dužine do 90 m.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ (jezik: engleski)Trompeter Product Catalog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. март 2014). Trompeter. стр. 51. 24. 1. 2015. Приступљено 12. 5. 2015.
- ^ Informatička abeceda Архивирано на сајту Wayback Machine (8. jun 2015).pristupano 13 Maj 2015.