Pređi na sadržaj

Konzumiranja kafe i čaja i smanjenje rizika od moždanog udara i demencije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konzumiranje 2-3 šoljice kafe dnevno zajedno sa 2-3 šoljice zelenog čaja smanjuje rizik od moždanog udara i demenciju
Ispijanje 2 do 3 šoljice zelenog čaja i 2 do 3 šolje kafe dnevno utiče na 30% manju incidenciju moždanog udara i 28% manji rizik od demencije u odnosu na one koje to ne čine.

Konzumiranja kafe i čaja i smanjenje rizika od moždanog udara i demencije utvrđeno je nakon velike populacione studije povezane sa činjenicom da najšire konzumiranje ovih napitaka zastupljeno širom sveta. smanjilo broj moždanih udara i učestalost demencije,[1] Naime, prema poslednjim istraživanjima, utvrđeno je da je ispijanje kafe u kombinaciji sa čajem povezano sa manjim rizikom od demencije nakon moždanog udara, nego ispijanje samo kafe ili samo čaja, jer su istraživači otkrili da su osobe koje su pile 2 do 3 šoljice kafe i 2 do 3 šolje čaja dnevno imale 30% manju incidenciju moždanog udara i 28% manji rizik od demencije u odnosu na one koje to nisu činile.[1]

Iako dosadašei nalazi podržavaju povezanost između umerene konzumacije kafe i čaja i rizika od moždanog udara i demencije, ostaje da se sa kroz veći broj studija sa mnogo većom pouzdanošću utvrdi da li udruženo konzumiranje ovih napitaka može poboljšati ishode moždanog udara i demencije, kako se to navodi u preliminarnim istraživanjima.[2][1]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Kafa sadrži kofein i bogat je izvor antioksidanata i drugih bioaktivnih jedinjenja.[3] Dok čaj sadrži kofein, katehin polifenole i flavonoide ima neuroprotektivnu ulogu, kao što je antioksidativni stres, anti-inflamacija, inhibicija agregacije amiloid-beta i antiapoptotički efekat.[4] Potrošnja kafe je usko povezana sa konzumacijom čaja. Prospektivna kohortna studija je objavila da je oko 70% učesnika konzumiralo i kafu i čaj[5]. Kafa i čaj su različita pića ali sa komponentama koje se preklapaju, kao što je kofein, teofilin i različitim biološki aktivnim sastojcima, uključujući epigalokatehin galat i hlorogensku kiselinu.. Čini se da ovi sastojci dele zajedničke mehanizme - reaktivne vrste kiseonika, s druge strane, različiti sastojci takođe imaju različite ciljne molekule i stoga različite biološke efekte.[6]

Štaviše, genetski polimorfizmi u enzimima koji učestvuju u unosu, metabolizmu i izlučivanju komponenti čaja i kafe su takođe povezani sa različitim biološkim aktivnostima ova dva napitka.[7]

Pored toga, studije su otkrile interakciju između zelenog čaja i kafe na zdravstvene ishode u japanskoj populaciji.[5] Studijska japanskog centra za javno zdravlje izvestila je da je postojala multiplikativna interakcija između zelenog čaja i kafe koja je bila povezana sa manjim rizikom od unutarmoždanog krvarenja.[5] Prospektivna studija je pokazala da izgleda da postoji aditivna interakcija između zelenog čaja i kafe na mortalitet kod japanskih pacijenata sa dijabetesom tipa 2.[5]

Epidemiološke i kliničke studije pokazale su prednosti kafe i čaja odvojeno u prevenciji demencije.[8][9][10] Međutim, malo se zna o povezanosti kombinacije kafe i čaja i rizika od demencije, i da li ona može biti multiplikativna ili aditivna interakcija, na smanjenje rizika od moždanog udara i demencije.

Demencija[uredi | uredi izvor]

Demenciju karakteriše progresivno i nepopustljivo pogoršanje mentalnih sposobnosti koje neizbežno ugrožava samostalan život.[11] Alchajmerova bolest i vaskularna demencija su dva glavna podtipa demencije. Demencija je više klinički simptom nego specifična bolest i može biti izazvana:

  • cerebralnom degeneracijom,
  • cerebrovaskularnim oboljenjima,
  • traumatskim povredama mozga,
  • tumorima mozga,
  • intrakranijalnim infekcijama,
  • metaboličkim bolestima i
  • otrovima.

Sa trendom starenja stanovništva, demencija je postala sve veći globalni zdravstveni problem i donela je težak ekonomski i društveni teret. Globalno, preko 50 miliona pojedinaca imalo je demenciju 2019. godine Očekuje se da će se ovaj broj povećati na 152 miliona do 2050. godine.[12] S obzirom na ograničenu terapijsku vrednost lekova koji se trenutno koriste za lečenje demencije, identifikacija faktora rizika od demencije koji se mogu sprečiti je od visokog prioriteta, uključujući i istraživanja koja se odnose na naizmeničnu upotrebu kafe i čaja

Moždani udar[uredi | uredi izvor]

Moždani udar, koji čini 10% svih smrtnih slučajeva u svetu,[13] vodeći je uzrok invalidnosi u svim godina života.[14] Iako su se incidencija i mortalitet od moždanog udara, standardizovana po godinama, globalno smanjili u poslednje dve decenije 21. veka, apsolutni broj slučajeva moždanog udara i smrtnih slučajeva se povećao.[15]

Moždani udar i demencija kao udruženi rizik[uredi | uredi izvor]

Moždani udar i demencija predstavljaju rizik jedni za druge i dele neke od istih faktora rizika i zaštitnih faktora koji se u velikoj meri mogu promeniti.

Longitudinalna studija zasnovana na populaciji otkrila je da moždani udar i demencija dele oko 60% faktora rizika i zaštite.[16] Prema procenam, 90% moždanih udara i 35% demencije se da sprečiti.[16][17][18][19] Pošto moždani udar udvostručuje šanse za razvoj demencije i moždani udar je češći od demencije, a više od trećine slučajeva demencije može se sprečiti prevencijom moždanog udara.[19]

Demencija nakon moždanog udara se odnosi na bilo koju demenciju koja se javlja nakon moždanog udara.[20] Demencija posle moždanog udara predstavlja značajan javnozdravstveni problem, jer 30% preživelih od moždanog udara razvija demenciju.[20][21] Stoga je identifikacija i prevencija faktora koji utiču na demencije nakon moždanog udara veoma važna.

Epidemiološke studije su pokazale obrnuta asocijacija između kafe i čaja i incidenta moždanog udara i demencije,[22][23] ali veze između uzimanja kafe i čaja i demencije nakon moždanog udara do nedavno je bila nejasne. Stoga je u nekim studijama istražena povezanost kafe i čaja odvojeno i u kombinaciji sa rizikom od razvoja moždanog udara, demencije i demencije nakon moždanog udara na osnovu podataka iz velike populacione studije.

Mehanizmi povezani sa moždanim udarom i demencijom[uredi | uredi izvor]

Kako su kafa i čaj dva različita napitka sa preklapanjem i različitim sadržajima,[6] postoji nekoliko mehanizama pomoću kojih kombinacija kafe i čaja može biti povezana sa moždanim udarom i demencijom:

  • Kafa je primarni izvor kofeina i sadrži fenole i druga bioaktivna jedinjenja sa potencijalnim korisnim efektima na zdravlje.
  • Čaj sadrži kofein, katehin polifenole i flavonoide, za koje se navodi da imaju neuroprotektivnu ulogu kao što su antioksidativni stres, anti-inflamacija, inhibicija amiloid-beta agregacije i antiapoptoza.[9][24][25]
  • Potencijalni mehanizmi koji mogu biti povezan sa kombinovanom zaštitnom ulogom različitih antioksidansa i drugih bioloških sadržaja u ova dva napitka.[26]
  • Kafa i čaj imaju specifičan sadržaj polifenola, koji se karakteriše hidroksicimetnim kiselinama u prvom i katehinima u drugom, koji su pokazali potencijalne prednosti u poboljšanju funkcije endotela, otpornosti na insulin i protiv upale, i imaju različite ciljne molekule;[27] time, specifični polifenolni sadržaji kafe i čaja mogu igrati kombinovanu zaštitnu ulogu u patogenezi moždanog udara i demencije.
  • I kafa i čaj su povezani sa nižim kardiometaboličkim rizicima, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju i kardiovaskularnu bolest.[28][29][22]
  • Kombinovano konzumiranje ova dva napitka može imati koristi za zdravlje zglobova za sprečavanje rizika od moždanog udara i demencije.
  • Interakcija između ispijanja kafe i čaja i za moždani udar i za demenciju je možda nastala slučajno.
  • Konzumiranje kafe i čaja može zajednički da modulira određene aktivacije citokina.[30][31][32]

Imajući u vidu relativno mali broj studija dalja validacija u eksperimentima na životinjama je opravdana da bi se ispitale potencijalne zajedničke dobrobiti kafe i čaja na demenciju.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-15. 
  2. ^ Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank”. PLOS Medicine (na jeziku: engleski). 18 (11): e1003830. ISSN 1549-1676. doi:10.1371/journal.pmed.1003830. 
  3. ^ Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R (2012). „Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality”. New England Journal of Medicine. 366 (20): 1891—904. PMID 22591295. . Epub 2012/05/18. ; PubMed Central PMC 3439152.
  4. ^ Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM,; et al. (2016). „Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease”. Curr Top Med Chem. 16 (17): 1951—60. PMID 26845555. . Epub 2016/02/05. .
  5. ^ a b v g Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T,; et al. (2020). „Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care”. 8 (1). PMID 33087342. . Epub 2020/10/23. ; PubMed Central PMC 7577036.
  6. ^ a b Hayakawa, S.; Ohishi, T.; Miyoshi, N.; Oishi, Y.; Nakamura, Y.; Isemura, M. (2020). „Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid”. Molecules (Basel, Switzerland). 25 (19): 4553. PMC 7582793 Slobodan pristup. PMID 33027981. doi:10.3390/molecules25194553 Slobodan pristup. 
  7. ^ Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD (2012). „Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk”. Food Funct. 3 (6): 575—91. PMID 22456725. . Epub 2012/03/30. .
  8. ^ Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. . 11 (5). 2019. PMID 31137655.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Epub 2019/05/30. ; PubMed Central PMC 6567241.
  9. ^ a b Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M,; et al. (2018). „Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients”. 10 (5). PMID 29789466. . Epub 2018/05/24. ; PubMed Central PMC 5986534.
  10. ^ Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR (2011). „Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates”. J Alzheimers Dis. 23 (4): 607—15. PMID 21157028. . Epub 2010/12/16. ; PubMed Central PMC 3731132.
  11. ^ Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA,; et al. (2019). „Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel”. Journal of the American College of Cardiology. 73 (25): 3326—44. PMID 31248555. . Epub 2019/06/30. ; PubMed Central PMC 6719789.
  12. ^ International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia” (na jeziku: engleski). 
  13. ^ Collaborators GBDCoD (2017). „Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. Lancet. 390 (10100): 1151—210. PMID 28919116. . Epub 2017/09/19. ; PubMed Central PMC 5605883.
  14. ^ Disease GBD, Injury I, Prevalence C (2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—602. PMID 27733282. . Epub 2016/10/14. ; PubMed Central PMC 5055577.
  15. ^ Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA,; et al. (2015). „Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study”. Neuroepidemiology. 45 (3): 161—76. PMID 26505981. . Epub 2015/10/28. ; PubMed Central PMC 4633282.
  16. ^ a b Wang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX,; et al. (2021). „Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study”. Alzheimers Dement. 17 (2): 191—204. PMID 33527694. . Epub 2021/02/03. .
  17. ^ Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S,; et al. (2016). „Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet Neurol. 15 (9): 913—24. PMID 27291521. . Epub 2016/06/14. .
  18. ^ Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D; et al. (2017). „Dementia prevention, intervention, and care”. Lancet. 390 (10113): 2673—734. PMID 28735855. . Epub 2017/07/25. .
  19. ^ a b Hachinski V, Einhaupl K, Ganten D, Alladi S, Brayne C, Stephan BCM,; et al. (2019). „Preventing dementia by preventing stroke: The Berlin Manifesto”. Alzheimers Dement. 15 (7): 961—84. PMID 31327392. . Epub 2019/07/23. ; PubMed Central PMC 7001744.
  20. ^ a b Mijajlovic MD, Pavlovic A, Brainin M, Heiss WD, Quinn TJ, Ihle-Hansen HB,; et al. (2017). „Post-stroke dementia—a comprehensive review”. BMC Med. 15 (1): 11. PMID 28095900. . Epub 2017/01/18. ; PubMed Central PMC 5241961.
  21. ^ Pendlebury ST, Rothwell PM (2009). „Prevalence, incidence, and factors associated with pre-stroke and post-stroke dementia: a systematic review and meta-analysis”. Lancet Neurol. 8 (11): 1006—18. PMID 19782001. . Epub 2009/09/29. .
  22. ^ a b Ding M, Bhupathiraju SN, Satija A, van Dam RM, Hu FB (2014). „Long-term coffee consumption and risk of cardiovascular disease: a systematic review and a dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. Circulation. 129 (6): 643—59. PMID 24201300. . Epub 2013/11/10. ; PubMed Central PMC 3945962.
  23. ^ Eskelinen MH, Kivipelto M. Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer’s disease. J Alzheimers Dis. 20: Suppl. 2010. PMID 20182054.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) 1:S167–74. Epub 2010/02/26. .
  24. ^ Pervin M, Unno K, Ohishi T, Tanabe H, Miyoshi N, Nakamura Y. Beneficial Effects of Green Tea Catechins on Neurodegenerative Diseases. Molecules (2018). 23 (6). PMID 29843466.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Epub 2018/05/31. ; PubMed Central PMC 6099654.
  25. ^ Lee JW, Lee YK, Ban JO, Ha TY, Yun YP, Han SB,; et al. (2009). „Green tea (-)-epigallocatechin-3-gallate inhibits beta-amyloid-induced cognitive dysfunction through modification of secretase activity via inhibition of ERK and NF-kappaB pathways in mice”. J Nutr. 139 (10): 1987—93. PMID 19656855. . Epub 2009/08/07. .
  26. ^ Kokubo Y, Iso H, Saito I, Yamagishi K, Yatsuya H, Ishihara J,; et al. (2013). „The impact of green tea and coffee consumption on the reduced risk of stroke incidence in Japanese population: the Japan public health center-based study cohort”. Stroke. 44 (5): 1369—74. PMID 23493733. . Epub 2013/03/16. .
  27. ^ Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A,; et al. (2016). „Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies”. Clin Nutr. 35 (6): 1269—81. PMID 27060021. . Epub 2016/04/10. .
  28. ^ Carlstrom M, Larsson SC (2018). „Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis”. Nutrition Reviews. 76 (6): 395—417. PMID 29590460. . Epub 2018/03/29. .
  29. ^ Butt MS, Sultan MT (2011). „Coffee and its consumption: benefits and risks”. Crit Rev Food Sci Nutr. 51 (4): 363—73. PMID 21432699. . Epub 2011/03/25. .
  30. ^ Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL (2017). „Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review”. Annu Rev Nutr. 37: 131—56. PMID 28826374. . Epub 2017/08/23. .
  31. ^ Hang D, Kvaerner AS, Ma W, Hu Y, Tabung FK, Nan H; et al. (2019). „Coffee consumption and plasma biomarkers of metabolic and inflammatory pathways in US health professionals”. Am J Clin Nutr. 109 (3): 635—47. PMID 30834441. . Epub 2019/03/06. ; PubMed Central PMC 6408210.
  32. ^ Ohishi T, Goto S, Monira P, Isemura M, Nakamura Y (2016). „Anti-inflammatory Action of Green Tea”. Antiinflamm Antiallergy Agents Med Chem. 15 (2): 74—90. PMID 27634207. . Epub 2016/09/17. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конзумирања_кафе_и_чаја_и_смањење_ризика_од_можданог_удара_и_деменције&oldid=27877252”