Konsuelo Alvarez Pol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konsuelo Alvarez Pol
Konsuelo Alvarez Pol
Datum rođenja(1867-07-24)24. jul 1867.
Mesto rođenjaBarselona, Španija
Datum smrti19. januar 1959.(1959-01-19) (91 god.)
Mesto smrtiMadrid, Španija

Konsuelo Alvarez Pol (šp. Consuelo Álvarez Pool; Barselona, 24. jul 1867 — 19. januar 1959), poznata pod pseudonimom Violeta, je bila španska spisateljica, novinarka, političarka, sindikalistka, sufražetkinja i feministkinja. Pripadala je prvoj organizaciji žena telegrafista u Španiji.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Telegraf[uredi | uredi izvor]

Rođena je 24. jula 1867. u Barseloni. Dve godine je pohađala Telegrafsku školu, koju je osnovala Asociación para la Enseñanza de la Mujer, gde je stekla zvanje telegrafista i potom se testirala za Telegrafos. Njen posao je uključivao slanje i primanje poruka Morzeovom azbukom u telegrafskim kancelarijama.[3] Kada je imala sedamnaest godina njen otac je preminuo i tada je njena porodica odlučila da traži ekonomsku emancipaciju. Prijemni ispit za privremenog asistenta u Telegrafosu je položila 15. aprila 1885. što je bio prvi put da je ispit bio dostupan samohranim ženama starijim od šesnaest godina, ali tek 1909. godine je taj pristup bio konačan. Počela je da radi u međunarodnom biznisu pošto je tečno govorila nekoliko jezika. Iste godine je posao dobila i poznata španska feministkinja Klara Kampoamor.[4]

Pripadala je Telegrafskom korpusu do penzionisanja sa šezdeset i pet godina. Bila je šef službe za štampu prve kancelarije Telegrafosa osnovane 1915, predstavnik sindikata Telegrafske unije i jedan od osnivača Više tehničke škole inženjera telekomunikacija.[5][6][7] Državna filatelistička komisija je 8. novembra 2018. odobrila izdavanje marke posvećene ženama telegrafistkinjama među kojima je marka sa likom Konsuelo Alvarez Pul. Poštanska koverta i marka sa njenim likom su objavljeni 22. aprila 2019. u okviru serije „Likovi”. Udruženje prijatelja Telegrafa je na Trinaestom memorijalu Klare Kampoamor dao deo telegrafskih oznaka Karmen Marko Askarete praunuci Alvarez Pula, odajući tako priznanje čitavoj njenoj porodici i poslu koji je Alvarez obavljala za žene telegrafistkinje.[8]

Novinar[uredi | uredi izvor]

Počela je da izveštava u Ovijedu gde se preselila nakon razvoda. Nakon toga se preselila u Madrid i počela da radi za stalno u listu El Pais, diario republicano-progresista. Dobila je zadatak da piše o „ženskim temama” – modi, kuhinji i domu i tako je usvojila pseudonim Violeta. Pod tim imenom je pisala o razvodu, pravima žena na obrazovanje i jednakim uslovima rada, reformi zatvora, odbrani radničke klase, nasilju nad ženama i ostalom.[9][10] Smatrala je neophodnim da piše kako bi ispričala priče o siromaštvu i nesreći koje je videla oko sebe pa je navela da misija štampe nije samo da piše o važnim događajima, već i da poučava, moralizuje i revolucioniše.[11] U aktuelnim studijama o ženama u novinarstvu je prepoznata kao jedan od pionira i kao takva se ogleda u Spanish Writers in the Press 1868—1936.[12][13] Godine 1907. je primljena u Madridsko udruženje za štampu sa Karmen de Burgos koje ih je nagradilo profesionalnim priznanjem jer su bile prve dve žene novinarke koje su se pridružile uređivačkom odeljenju, Karmen de Burgos u novinama Heraldo de Madrid i Konsuelo Alvarez u El Pais, diario republicano-progresista.[14]

Aktivizam[uredi | uredi izvor]

Alvarezova Polova biografkinja i istraživačica Viktorija Krespo Gutijerez, direktorka Telegrafskog i poštanskog muzeja, je za nju rekla da je bila deo prve generacije telegrafista koji su taj posao radili više od četrdeset godina, pisac i pripadnica ženske generacije od devedeset i osam godina, zaštitnica ženskih prava i redovna učesnica konferencija i društvenih skupova Literatura del Ateneo iz Madrida. Tokom celog života je, prema njenim rečima, bila zaokupljena društvenim pitanjima što se ogleda u njenom pisanju i učešću u reprezentativnim organizacijama telegrafskog osoblja.[15] Aktivno je branila pristup žena obrazovanju sa ciljem postizanja ekonomske nezavisnosti dovoljne da ne mora smatrati brak jedinim suštinskim sredstvom za opstanak.[16][17] Njena odbrana prava na razvod, priznata u njenom pisanju i konferencijama, trenutno je predmet istraživanja i proučavanja u akademskim tezama.[18] U ovoj borbi su je pratile i druge žene među kojima je Karmen de Burgos.[19] Njeno razmišljanje je bilo izraženo u pisanju, na konferencijama i skupovima i prepoznato je u štampi tog doba,[20] feminističkom mitingu 4. jula 1910.[21] i u njenoj disertaciji u kojoj je govorila o društvenom odnosu između religije i kapitalizma.[22]

Politika i kultura[uredi | uredi izvor]

Bila je aktivan učesnik kulturnog života, pripadala je Ateneo de Madridu 1907—1936. gde je učestvovala na konferencijama, prisustvovala skupovima i književnim debatama. Veći deo svog života je održavala prepisku sa kolegama literatima i političarima među kojima su Benito Peres Galdos, Rafaelom Salinasom, Belen de Sarag, Rosario de Akunja, Hoakin Kosta, Manuel Azanja, Migel de Unamuno i Santjago Alba.[23] Bila je veoma angažovana u politici i bila je kandidat Savezne demokratske republikanske partije na izborima u Madridu 1931. godine, ali nije izabrana. Zajedno sa svojom prijateljicom Klarom Kampoamor iz Radikalne stranke je branila pravo žena na glasanje.[24][25] Tokom španskog građanskog rata je bila potisnuta i kažnjena zbog svoje otvorenosti. Pripadala je masoneriji pod simboličnim imenom Kosta 1910. godine.[26] Frankistički režim je zbog toga primenio Zakon o represiji masonerije po kom joj je sudio Specijalni sud za represiju masonerije osudivši je na dvanaest godina zatvora, ali ju je ranije završila zbog starosti od sedamdeset i sedam godina i veoma narušenog zdravlja.[27] Preminula je 19. januara 1959. u Madridru.

Radovi[uredi | uredi izvor]

Bila je deo Generacije '98. zajedno sa Emilijom Pardom Basan, Karmen de Burgos, Sofijom Kazanovom, Rosariom de Akunjom, Blankom De Los Riosom, Karmen Barohom, Marija de Maestu i drugim.[28] Kao spisateljica je dobila priznanje od pisca i književnog kritičara Rafaela Kansinosa Asensa za njena dela La nueva literatura i La literatura feminina 1917.[29] i od profesorke Autonomnog univerziteta u Madridu Rakel za članak Poetas Españoles en la penumbra objavljen marta 2019. godine.[30]

Priče[uredi | uredi izvor]

  • La Pasionaria, La medalla de la Virgen, Las Amapolas, El Ramo de Claveles, El Primer Vals y Hojas caídas 1900.
  • Cuentos de "El País" – dvadeset i četiri priče objavljene između 1904. i 1916. godine u kojima je pisala o pravima žena, nižoj klasi, prostituciji, maltretiranju žena i dece, uznemiravanju na radnom mestu, iseljenju, antimilitarizmu i još mnogo toga. Većina glavnih likova su žene.
  • Priče objavljene u revista La Vida Socialista

Poezija[uredi | uredi izvor]

Njena poezija je prvenstveno objavljivana u novinama u kojima je pisala:

  • dvanaest pesama u El Progreso de Asturias između 1902. i 1903. koje su se pojavile na prvoj stranici, uglavnom su bile o ljubavi
  • četrnaest pesama u El País 1909—1919.
  • jedna pesma u Vida Socialista

Književna kritika[uredi | uredi izvor]

Članci o društvenom životu i putovanjima[uredi | uredi izvor]

  • Impresiones de un viaje (1907)
  • Catalanas (1909—1910)
  • Veraniegas (1911)
  • Santanderinas, Aldeanas y Viajeras (1912)
  • Alicantinas (1913)
  • Viajeras (1913)
  • Por tierras gallegas (1916)

Književni prolozi i epilozi[uredi | uredi izvor]

  • Modulaciones (1914)
  • ¡Mujeres! Siluetas femeninas de Juan García Cobacho (1930)

Prevodi sa francuskog jezika[uredi | uredi izvor]

  • Los amores de Gambetta

Novele[uredi | uredi izvor]

  • La Casona del Pinar – autobiografski roman o životu tri generacije porodice Hidalgo de Mendoza

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Consuelo Álvarez" Violeta" de Crespo Gutiérrez, Maria Victoria 978-84-617-5899-9”. www.todostuslibros.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  2. ^ MujeresRTVE (25. 6. 2018). „Violeta, la periodista que se negaba a escribir sobre "cosas de mujeres"”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  3. ^ „Fundación Fernando de Castro”. www.fernandodecastro.org. Arhivirano iz originala 2. 10. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-14. 
  4. ^ „30.- ESTHER AZCÁRATE ÁLVAREZ”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  5. ^ „Consuelo Álvarez" Violeta" de Crespo Gutiérrez, Maria Victoria 978-84-617-5899-9”. www.todostuslibros.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  6. ^ „CENTENARIO ESCUELA TELEGRAFÍA”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  7. ^ „CONCEDIDO EL SELLO DE CORREOS DEDICADO A CONS0UELO ALVAREZ POOL (VIOLETA)”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  8. ^ „Sello «Personajes. 2019. Consuelo Álvarez, Violeta. Homenaje a la mujer telegrafista»”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  9. ^ MujeresRTVE (25. 6. 2018). „Violeta, la periodista que se negaba a escribir sobre "cosas de mujeres"”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  10. ^ del Carmen Simon Palmer, Maria (1986). „La ocultación de la propia personalidad en las escritoras del siglo XIX”. 
  11. ^ MujeresRTVE (25. 6. 2018). „Violeta, la periodista que se negaba a escribir sobre "cosas de mujeres"”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  12. ^ Díez, Carmen Servén; Rota, Ivana (28. 3. 2014). Escritoras españolas en los medios de prensa. 1868–1936 (na jeziku: španski). Editorial Renacimiento. ISBN 978-84-8472-880-1. 
  13. ^ „El papel de las mujeres en el periodismo y los medios de comunicación”. 21. 4. 2018. Arhivirano iz originala 21. 4. 2018. g. Pristupljeno 2022-11-14. 
  14. ^ PECHARROMAN @CarolPecha, CAROLINA (2. 6. 2020). „Las primeras mujeres de la Asociación de la Prensa. RTVE.es”. RTVE.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  15. ^ „01.- CONSUELO ALVAREZ POOL (VIOLETA).1867–1957.”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  16. ^ DEL MORAL VARGAS, Marta. «Acción colectiva femenina republicana: Las damas rojas de Madrid (1909–1911), una breve experiencia política». HISPANIA. Revista Española de Historia, 2007, vol. LXVII. núm. 226: 541–556.
  17. ^ „El País (Madrid. 1887). 20/11/1904”. Hemeroteca Digital. Biblioteca Nacional de España. Pristupljeno 2022-11-14. 
  18. ^ Abellán, José Luis (30. 6. 2010). „Carmen de Burgos y El divorcio en España”. Arbor (na jeziku: španski). 186 (Extra): 55—57. ISSN 1988-303X. doi:10.3989/arbor.2010.extrajunion3006 Slobodan pristup. 
  19. ^ „30.- ESTHER AZCÁRATE ÁLVAREZ”. telegrafistas.es. Pristupljeno 2022-11-14. 
  20. ^ «Mujeres antivaticanistas». Las Dominicales, semanario librepensador. 21 de diciembre de 1906.
  21. ^ „ABC MADRID 04-07-1910 página 7 – Archivo ABC”. abc. 2. 8. 2019. Pristupljeno 2022-11-14. 
  22. ^ Deporte, Ministerio de Cultura y (2003). „Biblioteca Virtual de Prensa Histórica”. prensahistorica.mcu.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  23. ^ „Consuelo Álvarez" Violeta" de Crespo Gutiérrez, Maria Victoria 978-84-617-5899-9”. www.todostuslibros.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  24. ^ „MUJERES OLVIDADAS.” (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  25. ^ „El País (Madrid. 1887). 1/3/1907”. Hemeroteca Digital. Biblioteca Nacional de España. Pristupljeno 2022-11-14. 
  26. ^ „Wayback Machine” (PDF). 13. 6. 2018. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 6. 2018. g. Pristupljeno 2022-11-14. 
  27. ^ „PARES | Spanish Archives”. PARES. Pristupljeno 2022-11-14. 
  28. ^ García, Begoña Villanueva (2017–12). «Consuelo Álvarez, Violeta. Telegrafista, Periodista y Defensora de los derechos de la mujer: Crespo, V. (2016). Cuadernos de Historia de Telecomunicación, 9. Madrid: Universidad Politécnica de Madrid, 342 pp.». Faces de Eva. Estudos sobre a Mulher (38): 205–207. ISSN 0874-6885. Consultado el 24 de julio de 2018.
  29. ^ Urioste-Azcorra, Carmen (1997). Narrativa andaluza, 1900–1936: erotismo, feminismo y regionalismo (na jeziku: španski). Universidad de Sevilla. ISBN 978-84-472-0366-6. 
  30. ^ Careaga, Raquel Arias. „Poetas españolas en la penumbra”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-14. 
  31. ^ „MODULACIONES. POESIAS. PRÓLOGO DE CONSUELO ALVAREZ (VIOLETA) de MANUEL CAMACHO BENEYTEZ | Casa del Libro”. casadellibro (na jeziku: španski). 13. 9. 2016. Pristupljeno 2022-11-14. 
  32. ^ García Cobacho, Juan; Muñoz, Matilde; Álvarez, Consuelo (1930). ¡Mujeres!: Siluetas femeninas. s.n. Consultado el 1 de agosto de 2018.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Konsuelo Alvarez Pol na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Консуело_Алварез_Пол&oldid=27492269”