Kontrabanda
| Kontrabanda | ||||
|---|---|---|---|---|
 Kontrabanda '94-'95. (V. Kruška, V. Nedeljković, V. Radovanović, D. Gnjidić, B. Radovanović) (foto: S. Vojnov) | ||||
| Lični podaci | ||||
| Druga imena | La banda | |||
| Muzički rad | ||||
| Aktivni period | 1991—2000. 2005—2008. 2016— | |||
| Mesto osnivanja | Pančevo  SRJ | |||
| Žanr | rokenrol, alternativni rok, garažni rok, porno rok | |||
| Izdavačke kuće | Go-Go Records Tom-Tom Music PGP RTS | |||
| Članovi | ||||
| Sadašnji članovi | Vladimir Radovanović Branislav Radovanović Igor Mitić Milan Despotovski | |||
| Bivši članovi | Dušan Gnjidić Vladimir Nedeljković Vladimir Kruška Branislav Gluvakov Tubaćin Igor Mihajlović Nenad Pandurov Bojan Ivkov Rade Popović Dragan Domazetovski Nenad Jakoljević | |||
| Diskografija | ||||
| ||||
Kontrabanda je rok grupa iz Pančeva čiji su pokretači braća Vladimir (vokal) i Branislav Radovanović (gitara, vokal).
Istorija
[uredi | uredi izvor]Nastanak
[uredi | uredi izvor]Grupa je nastala evolucijom nekoliko pančevačkih omladinskih sastava s kraja osamdesetih. Odlaskom kompletne postave grupe Boogers u JNA, Vladimir Radovanović se, na poziv mlađeg brata, pridružuje grupi Daltoni. Pod imenom La banda (skraćeno od “vesela banda”), formirana je nova postava koja nastavlja s izvođenjem repertoara obe grupe.[1] Sastav debituje na Pančevačkoj gitarijadi 1989. na kojoj osvaja nagradu publike. Već naredne godine, grupa osvaja nagradu žirija. Zbog vulgarnih tekstova i skidanja na bini kao uobičajenog dela performansa, svoj originalan muzički pravac definisali su kao "porno–vudu rokenrol". Iz ovog perioda ističu se pesme Bez njene keve nema dobre ševe, Beba frizerka... Naročito zapažen uspeh La banda je zabeležila u Novom Sadu gde je nastupila kao predgrupa Oktobra 1864. Njihov menadžer Mirsad Kriještorac, impresioniran originalnim scenskim nastupom i odličnim zvukom, pomogao je grupi da izradi prve demo snimke.[2] Tokom 1990. godine, u beogradskom studiju Akademija, s Goranom Tomanovićem, gitaristom grupa Oktobar 1864 i Braća Left, snimili su pesme Želja i Keva koje dospevaju na visoke pozicije radijskih lista. Grupa je od sarajevske izdavačke kuće Diskoton dobila ugovor za snimanje ploče, ali se saradnja nije ostvarila usled izbijanja građanskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije.
Prva faza rada (1991—1996)
[uredi | uredi izvor]Od 1991. godine nastupaju pod imenom Kontrabanda. Grupa pravi izvestan stilski zaokret – od scenske pojave (stajling za nastupe, promotivne fotografije i spotove osmišljava nagrađivana kreatorka alternativne mode, Nataša Šarić) do samog kvaliteta zvuka. Napuštaju tinejdžerski pank i okreću se nešto rafiniranijem hard-roku.[2] U novosadskom studiju Do-Re-Mi, Kontrabanda 1992. godine snima debi-album. Međutim, kako članovi grupe nisu bili zadovoljni rezultatom, album nikada nije objavljen. U Kontrabandu je 1992. godine došao gitarista Vladimir Kruška, dok su ritam sekciju 1993. popunili nekadašnji članovi pančevačkih garažnih bendova Nova Amerika i Haos - Vladimir Nedeljković-Zontag (bas gitara) i Dušan Gnjidić (bubnjevi) čime je grupa dobila konačan oblik.[3] Tokom 1993. godine, Kontrabanda se pojavila na brojnim nastupima u Beogradu, na elitnim mestima za rok-muzičare poput KST-a ili u okviru serije koncerata Brzi bendovi Srbije (SKC). Pažnju na sebe skretali su tvrdim gitarskim zvukom i provokativnim nastupima. Među nastupima posebno se izdvojio koncert u beogradskom Domu omladine kada su članovi grupe na scenu izašli nagi, ogrnuti samo bademantilima.[1] Tokom zime 1994. i 1995. godine, Kontrabanda je ušla u beogradski studio Go-Go gde je iznova snimila debi album. Produkciju su potpisali vlasnik studija Goran Kostić i Voja Aralica. Kontrabanda je na albumu ponudila pesme nastale tokom prethodnih godina rada predstavivši modernizovano viđenje svetske rok scene sedamdesetih nastale na ritam i bluz tradiciji.[4] Autor većine tekstova na ploči bio je Slobodan Simojlović, dugogodišnji saradnik grupe. Materijal je snimljen u vreme kada je za novu grupu u sankcijama razorenoj Jugoslaviji bilo gotovo nemoguće da objavi CD izdanje.[5] Verujući u snimljeni materijal, jedan od producenata, Goran Kostić, pristao je da Kontrabandi objavi album osnovavši tim povodom izdavačku kuću Go-Go Records. Album je, pod naslovom Laku noć, deco konačno objavljen 1997. godine kao CD i kasetno izdanje.
Druga faza rada (1997—2000)
[uredi | uredi izvor]Godinu koja je prethodila objavljivanju prvog albuma Kontrabande obeležile su i personalne promene. U septembru 1996. iz grupe su otišli Nedeljković (zamenio ga je Igor Mihajlović-Deba) i Kruška (zamenio ga je Branislav Gluvakov-Tubaćin). Spot za prvi singl Mađioničar, u režiji Slobodana Simojlovića, zavrteo se u jeku građanskih protesta u Srbiji, a pesma je emitovana i u popularnoj političkoj emisiji Utisak nedelje.[6] Spot za naredni singl, pesmu Zid, takođe u Simojlovićevoj režiji, snimljen je nekoliko meseci kasnije. Zahvaljujući poznanstvu i saradnji s Dinkom Tucakovićem, beogradska promocija albuma Laku noć, deco održana je 8. aprila 1997. godine u Muzeju jugoslovenske kinoteke gde je prikazan dokumentarni film o Kontrabandi pod nazivom Rok kraj Tamiša[6] nakon čega je usledio kratak nastup. Kontrabanda je za publiku u Pančevu album promovisala 16. juna 1997. velikim besplatnim koncertom na otvorenom. Koncert je organizovan na velikoj bini pred više od 3.000 posetilaca, uz direktan prenos RTV Pančevo.[5] Pet dana kasnije, Kontrabanda je nastupila kao predgrupa sastavu Deca loših muzičara u punoj bašti beogradskog SKC-a.[6]
Najveću medijsku podršku albumu Kontrabanda je dobila na Studiju B i od strane rok časopisa Ukus nestašnih. Krajem 1997. i tokom 1998. godine, zajedno su promovisali album i 10. broj časopisa širom Srbije, uglavnom na klupskim svirkama. Kontrabanda je tokom trajanja te mini-turneje odsvirala 35 koncerata. Po završetku turneje, bend se povlači i uobličuje materijal za naredni album. Početkom 1999. godine, Kontrabanda objavljuje svoj drugi album Ne mogu da se naviknem! koji su u studiju Go-Go snimili za četiri dana. Najveći deo materijala komponovali su Branislav Radovanović i Branislav Gluvakov. Produkciju je potpisao Koja iz Discipline kičme, a kao gosti pojavili su se Vudu Popaj (vokal u kompoziciji Leteći cirkus) i rok kritičar, njihov sugrađanin, Ivan Ivačković (daire u kompoziciji Moj svet). Drugi album grupe objavljen je kao CD za izdavačku kuću Tom-Tom Music mesec dana uoči NATO bombardovanja zbog čega je gotovo u potpunosti izostala medijska podrška. Naredne godine, album je licencno objavila slovenačka izdavačka kuća Vinilmania koja je Kontrabandi, uz podršku tolminske grupe Rodoljubac, organizovala turneju po Sloveniji. Bila je to najveća slovenačka turneja srpskog sastava nakon rata i, u okviru nje, Kontrabanda je održala sedam klupskih nastupa u Tolminu, Črnomelju, Idriji, Ljubljani, Celju, Mariboru i Škofjoj Loki, a u Novoj Gorici Kontrabanda je, uz još nekoliko grupa, održala veliki koncert na otvorenom.[7] U međuvremenu, Igora Mihalovića-Debu na bas gitari zamenio je Nenad Pandurov. Branislav Radovanović se, tokom ovog perioda, upustio u režiranje video–spotova i kratkometražnih filmova,[8] te je snimio spotove za singlove Ime i Heroji su na prodaju. Kontrabanda je 8. decembra 2000. nastupila u novobeogradskoj Hali sportova kao predgrupa KUD Idijotima na njihovom prvom posleratnom gostovanju u Srbiji. Ubrzo potom, grupa je spontano prestala sa radom.
Treća faza rada (2005—2008)
[uredi | uredi izvor]Nakon nekoliko godina pauze, Branislav Radovanović okupio je novu postavu Kontrabande koja je tokom 2005. u beogradskom studiju Go-Go i, s producentom Vladimirom Nikićem, snimila nov materijal pod nazivom Čovek, država, handycam. Vokalne dužnosti na ploči, po prvi put, delili su Đenka i Bane, dok je jednu pesmu otpevao Slobodan Simojlović koji je ponovo potpisao deo tekstova. Ostatak benda činili su potpuno novi članovi: Nenad Jakovljević (programming, gitara), Dragan Domazetovski-Dome (bas gitara), Bojan Ivković (bubnjevi), Rade Popović (solo gitara) i Svetomir Broćić (truba). Na ploči su gostovali: Zvonimir Đukić-Đule (Van Gogh), Vasil Hadžimanov, nekadašnji gitarista Bane Gluvakov-Tubaćin, Vudu Popaj i drugi. Album je objavio PGP-RTS. Beogradska promocija održana je 5. decembra 2006. u galeriji Ozon gde je bend izveo nekoliko pesama i gde je premijerno prikazan drugi spot, za singl Pero.[9] Album je najčešće promovisan zajedno s filmom Napad na stanicu Ekspres koji je Branislav Radovanović režirao zajedno s Vudu Popajem. Film je u Beogradu prikazan u Domu kulture Studentski grad 23. novembra 2007. nakon čega je Kontrabanda nastupila u holu ispred Male sale. Album je u Pančevu promovisan 12. aprila 2008. u foajeu Kulturnog centra Pančeva.[10] Kao gosti, nastupili su grupa Iskaz, Vudu Popaj i ženski pank sastav Vibrator u rikverc (čiji je Radovanović pokretač i menadžer) s obradama ranih radova La bande.
Obnavljanje aktivnosti (2016—danas)
[uredi | uredi izvor]Kontrabanda je 12. marta 2016. godine obeležila 25 godina postojanja koncertom u pančevačkoj dvorani Apolo. Koncert je bio podeljen na tri segmenta i grupa je svirala materijal iz svih faza rada. Povod za koncert bio je odlazak pevača Đenke u SAD.[11] Grupa je nastupila u sastavu: Đenka (vokal), Branislav Radovanović (ritam gitara, vokal), Dušan Gnjidić (bubnjevi), Milan Despotovski-Cezar (bas gitara) i Igor Mitić (solo gitara). Nekadašnji gitarista Kontrabande Branislav Gluvakov-Tubaćin pridružio se bendu u izvođenju nekoliko pesama.[12]
Diskografija
[uredi | uredi izvor]- Laku noć, deco (1997) (Go-Go records)
- Ne mogu da se naviknem! (1999) (Tom-Tom music)
- Čovek, država, handycam (2006) (PGP-RTS)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Suhanek, Igor (26. jul 2017). „Muzika devedesetih: Kontrabanda”.
- ^ a b Rotar, Nemanja (9. 1. 1998). „Mađioničari zvuka”. Pančevac.
- ^ Trajković, Siniša (28. 3. 2003). „Vlada Nedeljković: Psihodelični ukus anarhije”. Pančevac. 3973.
- ^ Janjatović, Petar (2007). EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006. ISBN 9788690531714.
- ^ a b Rakezić, Saša (1997). „Upornost se isplati!”. Blic.
- ^ a b v Nedeljković, Aleksandar S. (1998). „Kad Pančevci sviraju rok”. Ukus nestašnih. 10: 36—39.
- ^ R., K. (2000). „Slovenačka turneja Kontrabande: Duh tolerantnosti”. (nepoznat dnevni list).
- ^ Nedeljković, Vladimir (23. 1. 2008). „Rokenrol u Pančevu: devedesete godine XX veka”. Pančevac.
- ^ (Beta) (6. 12. 2006). „Povratnički album Kontrabande”. www.mondo.rs. Pristupljeno 29. 3. 2023.
- ^ Balt, Kris (maj 2008). „Rođendanska promo žurka-svirka”. Quick Look magazin. 12: 20—21.
- ^ „Slavljenički koncert Kontrabande u Pančevu”. 11. 3. 2016. Pristupljeno 28. 3. 2023.
- ^ Manić, M. (18. 3. 2016). „Veliki koncert Kontrabande i prijatelja: Kada pobediš, da se ne promeniš” (PDF). Pančevac. 4653: 33. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 1. 2022. g. Pristupljeno 10. 4. 2023.