Korisnik:Miloš/Značaj

Vikipedija je enciklopedija i kao takva nema pretenziju da tvrdi koji je pojam dovoljno značajan da bi se našao među njenim člancima, a koji ne. Definisanje značaja je isključivo pravo izvora, a ne enciklopedije. Vikipedija, kao enciklopedija, polaže pravo isključivo na pouzdanost i nezavisnost izvora koji opisuju neki pojam.

Za Vikipediju je od prevashodne važnosti da za konkretan pojam postoji dovoljan broj proverivih, pouzdanih i nezavisnih izvora. Na osnovu njih na Vikipediji se stvara enciklopedijski članak o pojmu.

Stoga se u smislu značaja ovde isljučivo govori o nivou obrađenosti pojma u proverivim, pouzdanim i nezavisnim izvorima.

Osnovni prag značaja

Prag značaja je opšta kategorija na Vikipediji i ne postoje pojedinačni izuzeci. Prag značaja ne definiše koja se literatura sme a koja ne sme koristiti tokom pisanja članka, već isljučivo kakva je literatura neophodna da bi da bi postojao članak o konkretnom pojmu na Vikipediji.

Osnovni prag značaja za unošenje u Vikipediju pojam prelazi u slučaju da je tema bila predmet više netrivijalnih pouzdanih objavljenih radova čiji su izvori nezavisni od samog subjekta. U najvećem broju slučajeva pravilo se može precizirati na potrebu da postoje dva relevantna, definišuća i nezavisna izvora i tri naporedna opisa pojma.

Izuzetak iz ovoga su nešto što se može nazvati dovoljnim izvorima.

Osoba ne može pisati o sebi ili svom individualnom radu. O grupnom radu ili organizaciji može pisati uz određene uslove.

• Šta čini „objavljen rad” je široko i obuhvata objavljene radove svih oblika, uključujući ali ne i ograničeno na novine, knjige i elektronske knjige, časopise, televizijske i radijske dokumentarne programe, izveštaje vladinih agencija, naučne časopise, itd.
• „Netrivijalnost” jeste ocena dubine sadržaja koji se nalazi u objavljenom radu, kada se iz njega izuzmu podaci nalik na onakve kakvi se mogu naći u adresarima, kao i toga koliko se neposredno bavi predmetom u pitanju.
• Ocena „više”, odnosno, konkretan broj radova ne nosi trivijalno prebrojavanje članaka, i njeno se tumačenje može razlikovati već zavisno od pouzdanosti izvora i drugih činilaca značaja. Na primer, objave istog članka pribavljenog od novinske agencije u nekoliko različitih novina ne predstavlja „više” radova, dok bi slučaj u kojem bi nekoliko međusobno nezavisnih istraživača ili novinara svaki sproveli svoje istraživanje istog predmeta i o tome napisali zasebne članke uistinu predstavljao „više” izvora.
• „Pouzdanost”, kako je objašnjeno u smernicama o pouzdanosti, zahteva da izvor ima određeni nivo uredničkog integriteta kako bi bila omogućena proverljiva ocena o značaju teme.
• „Relevantni izvor” je glasilo (ma kakvo) koje uređuje, uzmimo, više od tri osobe i koje postoji, uzmimo, više od npr. 100 tekstova i postoji više od godinu dana.
• „Definišući izvor” u određenom obliku (ne mora biti striktno) daje definišuće podatke o pojmu. Bilo u vidu odrednice „to i to je ovo i ono” ili u vidu teksta koji unutar sebe definiše konkretan pojam. Drugim rečima, definišući izvor jeste ako se u novinskom članku može pročitati „Pera Perić (1980) je atletičar OAK Beograda...”, ali nije definišuća referenca „Pera Perić iz OAK Beograda je osvojio treće mesto na tom i tom takmičenju.”
• „Nezavisni izvor” je ona koja ne pripada konkretnoj osobi ili organizaciji kojoj konkretna osoba može pripadati isključivo svojom voljom. Tako npr. izvor Demokratske stranke o Borisu Tadiću nije nezavisan, ali jeste nezavisan izvor Kancelarija predsednika Srbije.
• „Tri naporedna opisa” označavaju tri različita opisa konkretnog pojma. Naravno, svaki mora biti potkrepljen izvorom. Uzmimo, jedan opis je "London je najveći i glavni grad Velike Britanije i Engleske [pa sve što ide u definiciju „London je...”]" (makar jedan od tih podataka). Drugi naporedni opis bi bio „London se nalazi na tim i tim koordinatama, između ovoga i onoga, pored toga i toga...” (makar jedan od tih podataka), dok bi treći naporedni opis bio „London ima toliko i toliko stanovnika, struktura stanovništva je takva i takva...” (makar jedan od tih podataka). Tri naporedna opisa se mogu naći i u jednom izvoru (ipak, za postojanje članka o konkretnom pojmu neophodno je postojanje bar dva izvora).
• „Ne može pisati o sebi i svom radu”. Ovo je jasno. Mora neko drugi da piše o vama ili vašem radu, pa makar ta osoba bila sestra, brat, žena, muž, dete, ovaj, onaj.
• „Dovoljni izvori”. Takvi su dokumenti objavljeni od strane nekog državnog statističkog zavoda dovoljni izvori za opis pojmova kojima se bave: geografija, demografija, ekonomija itd. konkretne zemlje. Ti opisi, svakako, mogu biti netačni, ali predmet ovog dokumenta nije tačnost tih podataka nego prag značaja pojmova za opisivanje. Uzmimo, tokom devedesetih godina dvadesetog veka Narodna banka Jugoslavije opisivala je dinar kroz poređenja s drugim valutama. Ti opisi su bili za najveći broj stanovnika SR Jugoslavije praktično netačni (iako u određenim transakcijama tačni), ali ništa od toga ne dovodi u pitanje dovoljnost izvora NBJ za postojanje valute jugoslovenski dinar. U takvom slučaju NBJ je dovoljan izvor, iako praktično netačan po pitanju njegovog poređenja sa drugim valutama. Netačnost tih podataka se rešava drugim metodama, tj. konfrontacijom relevantnih izvora s izvorom NBJ.
• „O grupnom radu/organizaciji može pisati uz uslove”. Nije prihvatljivo da o nekom duetu piše neko iz tog dueta, ali jeste prihvatljivo da o političkoj stranci piše član/ica te stranke, kao što je prihvatljivo da o fudbalskom klubu pišu trener ili igrač tog kluba. Tako je minimum za pisanje o grupnom radu u kom se učestvuje, odnosno o svojoj organizaciji -- postojanje najmanje 10 osoba koje pripadaju konkretnoj grupi. Ispod tog broja osobe koje učestvuju u radu grupe ne mogu pisati članak o njoj, već moraju naći neku drugu osobu da piše o njima. Iznad tog broja o grupi ili grupnom radu mogu da pišu i članovi grupe.

Jedno od rasuđivanja koja podržavaju ovaj prag jeste da činjenica da su izvori nezavisni od predmeta „zapazili” predmet i da im je on „zaokupio pažnju” toliko da su ga oni istražili do razumnog nivoa pojedinosti i stvorili više netrivijalnih pouzdanih objavljenih radova o njemu dokazuje da je predmet „vredan zapažanja” i da „privlači pažnju”, te je stoga „značajan”.

Šta činiti sa nedovoljno značajnim temama

Sa temama koji ne prelaze pragove značaja se postupa na dva načina: spajanjem ili brisanjem. Koji će put biti najprigodniji zavisi od načina na koji predmet ne uspeva da pređe pragove značaja, i to u glavnome kako ne uspeva da zadovolji osnovni prag. Članci koji možda nisu značajni se mogu označiti nalepnicom {{značaj}} kako bi drugi urednici bili svesni problema.

Spajanje

Može biti da tema ne zadovoljava pragove zato što je, iako se može naći u objavljenim radovima koji nisu jednostavni spiskovi podataka i koji su iz izvora koji su nezavisni od predmeta, pomenuta samo trivijalno a nije predmet obrade radova do kakve razumne dubine. Podaci koji su samo površno obrađeni ili tek usputno pomenuti u raspravi koja okružuje stvarno središte pažnje rada, nisu dovoljni kako bi se izgradio puni referencirani enciklopedijski članak koji stoji nezavisno od glavnog predmeta.

Preporuka zajednička svim smernicama o značaju jeste da se članci o takvim predmetima ne predlažu za brisanje već preimenuju, preraspodele ili spoje u šire obuhvatnije članke, ili u članke koji obrađuju glavni predmet, koji se mogu i napraviti ako već ne postoje.

Za srodna pitanja, videti Vikipedija:Neutralna tačka gledišta#Prevelik značaj, Vikipedija:Račvanje sadržaja i Vikipedija:Stil sažetka.

Brisanje

Tema može ne prelaziti pragove značaja jer nema dovoljno objavljenih radova iz pouzdanih izvora koji su nezavisni od predmeta. Bez takvih izvora, ispravan enciklopedijski članak se uopšte ne može napisati. Takvi članci obično bivaju predloženi za brisanje, preko jednog od Vikipedijinih postupaka za brisanje.

Za srodna pitanja, videti Vikipedija:Autobiografija i Vikipedija:Nezavisni izvori.

Teme koje se ne mogu podupreti nikakvim objavljenim radovima su jednostavno neproverljive i moraju biti obrisane.

Razlog za zahtevanje nivoa značaja

• Da bi mogla imati proverljiv članak, tema mora biti dovoljno značajna da bi o njoj postojali podaci koji su istraženi, provereni i procenjeni putem izdavanja u nezavisnim pouzdanim izvorima.
• Da bi mogla imati nepristrasan članak, tema mora biti dovoljno značajna da bi o njoj postojali podaci iz nepristrasnih i sa predmetom nepovezanih izvora, te da ne bi oni koji su za taj članak zainteresovani bili jedino pristrasni ili fanatični urednici.
• Vikipedija nije skup podataka bez razlike o firmama, mrežnim mestima, ljudima, itd. Vikipedija je enciklopedija.

Značaj nije subjektivan

Subjektivne ocene ne nose nikakvu težinu u određivanju da li tema zaslužuje uključenje u Vikipediju. Pragovi značaja nisu isto što i lična ili pristrasna razmatranja, kao što su: „nikad nisam čuo za ovo”, „zanimljiv članak”, „tema zaslužuje pažnju”, „nedovoljno poznato”, „veoma važno pitanje”, „popularno”, „sviđa mi se”, „od interesa samo [ ovima ili onima ]”, itd.

Urednici Vikipedije ne sude neposredno o značaju. Uključivanje tema u Vikipediju odslikava to da li su te teme uključivane u pouzdane objavljene radove. Drugi autori, istraživači, profesori ili novinari su odlučili da li da temi posvete pažnju, i svojom stručnošću istražili i proverili podatke o njoj. Stoga, naš osnovni prag jeste način da se odredi da li je „svet” već ocenio da je tema značajna. Ovo nije povezano sa time da li neki urednik Vikipedije lično nalazi predmet istaknutim ili vrednim.

Značaj je, u opštem, trajan

Ako više nezavisnih objavljenih izvora imaju neku temu za svoj predmet, ovo se ne menja smanjivanjem učestalosti takvog pokrića. Tako, ako je tema jednom prelazila osnovni prag značaja, ona će i pored protoka vremena nastaviti da ga zadovoljava. Međutim, obratite pažnju da je prenaglašavanje skorijih događaja vrsta sistemskog naklona; najnovija fora na Internetu koja je veoma popularna nije ipso fakto značajna i sasvim je moguće da će izbledeti i biti zaboravljena bez da za njom ostanu pouzdani objavljeni izvori koji bi je dokumentovali.

Među drugim činiocima koji mogu uticati na značaj tema u okvirima Vikipedije je i činjenica da se pravila, smernice i konsenzus na Vikipediji mogu vremenom menjati.

Videti i

Pogledajte i nekoliko eseja na engleskom jeziku vezanih za značaj na Vikipediji:

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Arguments to avoid in deletion discussions,

  esej koji rasuđuje protiv upotrebe subjektivnih kriterijuma poput „sviđa mi se” i „ne sviđa mi se”

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Independent sources,

  esej koji dalje objašnjava zašto su nezavisni izvori neophodni za pisanje enciklopedijskog članka.

• (jezik: engleski)en:User:Uncle G/On notability,

  esej o nužnosti razmatranja značaja u odlučivanju da li članke uvrstiti ili ne. Ovaj esej je prvobitni izvor gornjeg osnovnog praga značaja.

• (jezik: engleski)en:Wikipedia:Notability/Arguments,

  spisak argumenata za i protiv primene praga značaja.