Korisnik:D123456123/pesak

Džon Sirl

Kineska soba je misaoni eksperiment osmišljen od strane filozofa Džona Sirila. Kineska soba je namenjena da pokaže da ljudska bića poseduju svest koja može da proizađe samo iz ljudskog uma, a ne iz mašine koja izvršava program. Cilj eksperimenta je da ospori filozofsku poziciju koju je Sirl imenovao "jaka VI(veštačka inteligencija)" i definisao kao:

Prikladno programiran program sa odgovarajućim ulazima i izlazima bi samim tim imao um na isti način kao što ljudi imaju um.

Da bi osporio ovu poziciju Sirl opisuje argument: "Zamislite da sam zaknjučan u sobi ... i da ne razumem Kineski ni rukopis ni govor." On dalje zamišlja da ima pravila na Engleskom(koj razume) "koja mi omogućavaju da napravim korelaciju između jedne grupe formalnih simbola sa drugom grupom formalnih simbola ... gde formalnih znači da te simbole mogu da prepoznam samo po obliku." pomoću ovih pravila on je u mogućnosti da na pitanja napisana na Kineskom može da da odgovore isto napisane na Kineskom tako da oni koji mu postavljaju ova pitanja i koji razumeju Kineski budu ubeđeni da i on razume Kineski. Sirl tvrdi da iako je to dovoljno da on prođe Turingov test to ne znači da on razume Kineski ili da je svestan situacije u kojoj se nalazi. Sirl tvrdi da sve što on radi u ovom primeru je isto što i procesor radi u kompjuteru (t.j. set operacija nad sintaktičkim elementima). Sirl tvrdi da je centralna karakteristika koja razlikuje njega i mašinu Svest. Prema Sirlu: "[na posmatrački relativan način] sve uključujući i ljude se može nazvati kompjuterom, ali biti kompjuter u posmatrački relativnom smislu nije karakteristika objekta već karakteristika naše interpretacije fizike fenomena." Dok u posmatrački nezavisnom načinu ljudi poseduju svest za razliku od kompjutera.

Sirilov argument se prvi put pojavio u javnosti 1980-te godine u papiru Umovi, Mozgovi i Programi objavljenom u naučnom časopisu Nauke Ponašalja i Mozga.

Na pitanje da li je moguće da će ljudi stvoriti mašinu koja ima ne samo inteligenciju već i svest, Sirl odgovara

Istorija

Lajbnic je koristio misaoni eksperiment širelja mozga dok nije postao veličine mlina u tekstu Monadologija napisanom 1714[1]. Njegov zaključak je bio da se "um" sposoban percepcije se ne može napraviti samo korišćenjem mehaničkih procesa.

Filozofija

Iako je argument Kineske sobe prvobitno predstavljen kao reakcija na izjave istraživača VI(veštačke inteligencije), filozofi su došli da ga vide kao važan deo filozofije uma. To je izazov funkcionalizmu (filozofija uma) i kompjutacionoj teoriji uma, i odnosi se na probleme: um - telo problem, problem drugih umova i težak problem svesti.

Sirilov biološki naturalizam i jaka VI(veštačka inteligencija) se protive Kartezijanskom dualizmu. Ideja dualizma je da su mozak i um napravljeni od različitih supstanci. Odnosno da fizička strukura i materijal koji čini mozak sačinjavaju inteligenciju. Dok je "duša" neophodan drugi aspekat za pojavu svesti.

Sirl odbija determinizam tvrdeći da ne bi bilo smisla da evoluciona biologija stvori svest za racionalno donošenje odluka ako je svest ne potrebna za opstanak. Determinizam je filozofski pravac koji smatra da je sve što postoji povezano uzročno-posledičnim vezama.

Sirl takođe odbija Kompatibilizam. Prema kompatibilizmu slobodna volja i determinizam nisu u suprotnosti, jer reći da osoba ima slobodnu volju samo znači da težnje te osobe proizilaze iz njih samih, a ne iz nekog eksternog faktora.

Turing test

Glavni članak: Turing test

Turingov test u kome ispitivač(C) pokušava da zaknjuči da li je A ili B kompjuter. Ispitivač je limitiran u vidu korišćenja pisanih pitanja da bi došao do zaključka.

Turing test je osmišljen od strane Alana Turina 1950. Prvi put objavljen u papiru "Kompjutaciona mašinerija i inteligencija". Turin počinje papir sa rečenicom "Ja predlažem da razmotrimo pitanje 'Da li mašine mogu da razmišljaju'.".

Sirl tvrdi da turingov test ne može da utvrdi da li je kompjuter svestan. Odnosno da dva sistema mogu da prođu turingov test iako jedan od njih nije svestan.

Sirl: "Ako bi zaključili da u meni postoji svest na osnovu ulaza i izlaza i toga da između postoji program onda se ispostavlja da će veliki broj nesvesnih sitema da se pokaže kao svesni."

Sirl takođe ističe da su rezultati turingovog testa zavisni od toga ko postavlja taj test. Sirl tvrdi da ako je procesovanje informacija dovoljno za svest onda "postoji nivo na kom se može opisati da moj stomak vrši procesovanje informacija ... pošto ne postoji principijalan način da se raspozna razlika motivacije za izjavu 'Kineska soba razume' od motivacije za izjavu 'stomak razume'."

Sirl tvrdi da kada on uradi neku matematičku operaciju (na primer 1+1=2) smisao u kome je on to uradio je "nezavisan od posmatrača" dok kada digitron uradi tu istu matematičku operaciju sve što se događa je "set elektronskih promena stanja koje su dizajnirane da bi smo ih mi interpretirali". Uprkos tome to ne znači da je funkcija tog kalkulatora epistemično subjektivna. Sirl tvrdi da iako se može reći da on poseduje veću inteligenciju od svog psa isto tako se ne može porediti njegova inteligencija od one koju ispoljava kompjuter pošto "agent koji proizvodi posmatrački relativan fenomen nije i sam posmatrački relativan". Kineska soba se razlikuje od turingovog testa u tome što je turingov test isključivo zainteresovan za spoljno ponašanje ispitanika dok Kineska soba sugestira da je za "istinsku" svest neophodno dublje razumevanje.

Kompletan argument

Formalna definicija argumenta izdata 1990 u časopisu Scientific American. Naj kontraverzniji deo je A3 koj pokušava da dokaže argument:

(A1) Programi su formalni(sintaktički).

Program koristi sintaksu da manipuliše simbole i ne obraća pažnju na semantiku simbola. Program zna gde da stavi simbole i kako da ih pomera, ali ne zna za šta se zalažu za ili šta oni znače. Za program, simboli su samo fizički objekti poput bilo kojihh drugih.

(A2) Umovi imaju mentalni sadržaj(semantiku).

Za razliku od simbola korištenih u programu, naše misli imaju značenje: oni predstavljaju stvari i mi znamo šta te stvari predstavljaju.

(A3) Sintaksa samo po sebi nije ni konstitutivan deo niti dovoljna za semantiku.

Ovo je ono što kineski soba misaoni eksperiment ima za cilj da dokaže: Kineska soba ima sintaksu (jer postoji čovek koji je pomera simbole). Kineska soba nema semantiku (jer, prema Sirlue, ne postoji niko ili ništa u sobi da razume šta simboli znače). Stoga, imajući sintaksu nije dovoljno da se stvori semantika.

(C1) Programi nisu ni konstitutivan deo niti dovoljni za umove.

Ovo bi trebalo pratiti bez kontroverznosti iz prva tri: Programi nemaju semantiku. Programi imaju samo sintaksu, a sintaksa je nedovoljna za semantiku. Svaki um ima semantiku. Stoga programi nisu umovi.

Odgovori

sistemski odgovor

Možda je najčešći napad ono što se naziva Sistemski Odgovor. Tvrdnja Sistemskog Odgovora je da, iako čovek u sobi ne razume kineski, on nije ceo sistem, on je jednostavno karika u sistemu, kao jedan neuron u ljudskom mozgu (primer jednog neurona je korstio Herbert Simon u napadu je na argument kineske sobe u javnom predavanju na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli). On je centralna procesorska jedinica računarskog sistema i ijako procesor sam po sebi nije u stanju da razume, ceo sistem je taj koji razume.

Kontra argument se može navesti na sledeći način:

Kao što je odgovor na pitanje:

Zašto čovek ne razume Kineski?

Jer, čovek nema načina da iz sintakse dođe do semantike.

Isto tako i na pitanje:

Zašto ceo sistem, cela prostorija u kojoj se nalazi čovek ne razume Kineski?

Jer, ceo sistem u kome se nalazi čovek, nema načina da iz sintakse sprovedenog programa sam stvori semantiku (ili namern sadržaj ili značenje) od kineskih simbola.

Čovek nema načina da razume značenje tih kineskih simbola iz poslovanja sistema, ali nema ni ceo sistem.

više centara uma

Jedan od argumenata protiv Kineske sobe je viđenje uma(mozga) sačinjenog od više manjih centara tako da je svaki od njih zadužen za određenu funkciju svakodnevnog ponašanja (govor, prisećanje, praćenje promena u svetu,...). Shodno toj tvrdnji istraživač veštačke inteligencije Marvin Minski tvrdi da um(mozak) nije svestan većine svojih procesa. Pa kako bi se zaštitio od razmišljanja o sebi stvara iluziju svesti.

Marvin Minski: "nepostoji jedna stvar koja je svest postoji mnogo stvari ... različiti delovi mozga prave različite priče i "pletu" ih zajedno i tu se dešavaju različiti pregovori. Svest ... je korisna reč ... jer daje ime svemu onome što mozak radi i čega niste svesni."

U svojoj knjizi društvo uma Marvin Minski tvrdi da pošto se um sastoji iz više delova koji nemaju centralnu kontrolu moguće je programirati kompjuter koj bi posedovao posedovao istu iluziju sebe koju ljudi imaju.

argument simulacije i/ili dupliranja

Glavni članak: Tezejev brod

Tezejev brod je misaoni eksperiment koji postavlja pitanje da li je objekat čije se sve komponente postepeno promene ostaje i danje isti objekat. Ovaj eksperiment je prvi dokumentovao starogrčki istoričar Plutarh u svom delu Uporedni životopisi. Ovo pitanje su pre Plutarha razmatrali Heraklit i Platon.

Sirl u suprotnosti jake VI nudi slabu VI. Prema slaboj VI, kompjuteri samo simuliraju misao, pa njihovo prividno razumevanje nije pravo razumevanje. U razmatranju argumenta Kineske sobe, Sirl tvrdi da postoji važna razlika između simulacije i dupliranja. Sirl: "Niko ne bi zamenio kompjuterske simulacije o vremenu za vreme, ili kompjuterske simulacije varenja za pravo varenje. Isto tako je ozbiljna greška pomešati kompjuterske simulacije razumevanja sa razumevanjem." Na prvi pogled, ovo izgleda tačno. Ali se isto i javljaju nova pitanja pošto nije jasno da uvek može da se napravi razliku između simulacije i prave stvari. Srca su biološki organi ali da li su veštačka srca simulacije srca? Ili su funkcionalni duplikati srca (t.j. srca napravljena od različitih materijala)? Takođe ako je svest kompleksan koncept da li su svojstva višeg nivoa dovoljna da se stvori svest tako da je moguće zanemariti detalje kao što su neuroni.

Vidi još

Kvalija

Materijalizam

Svest objašnjena (knjiga Danijela Deneta)

Etika

Kritika čistog razuma (knjiga Imanuela Kanta)