Pređi na sadržaj

Korisnik:Dusannrt120/sandbox

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kontorla
Žanrbiografski film
TvoracAnton Korbin
RežijaAnton Korbin
ScenarioMet Grinhalg
Glavne ulogeSem Rajli

Samanta Morton

Aleksandra Marija Lara
MuzikaNew Order
MontažaEndru Hulm
Producentska
kuća		Momentum Pictures (Ujedinjeno Kraljevstvo)
The Weinstein Company (Sjedinjene Američke Države)
Godina2007.
Trajanje122 minuta
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Sjedinjene Američke Države
Jezikengleski
Budžet6.4 miliona dolara [1]
Zarada8.9 miliona dolara [1]

Kontrola (eng. Control) je britanski biografski film o životu Ijana Kertisa, pevača britanskog post-pank benda Joy Division. Ovim filmom kao režiser debitovao je Anton Korbin, fotograf koji je sarađivao sa bendom. Scenarijo koji je napisao Met Grinhalg zasnovan je na biografiji Touching from a Distance koju je napisala Kertisova udovica Debra, koja je bila koproducent filma. Toni Vilson, vlasnik izdavačke kuće Factory Records koja je objavila albume Joy Division-a takođe je bio jedan od koproducenata. Ostali članovi benda, Bernard Samner, Piter Huk i Stiven Moris radili su na scenskoj muzici kao članovi novog sastava New Order. Delovi filma snimani su u Notingemu, Mančesteru i Maklsfildu, uključujući i lokacije na kojima je Kertis živeo. Film je sniman u boji, a objavljen je u crno-beloj tehnici. Naslov filma nastao je po pesmi Joy Division-a „She’s Lost Control” (srp. – Izgubila je kontrolu), a radnja se većim delom bavi Kertisovim pokušajima da zadrži kontrolu nad svojim životom, uprkos njegovom nedostatku kontrole nad epilepsijom od koje je patio.[2]

Glavne uloge Ijana i Debre Kertis tumače Sem Rajli i Samanta Morton, a film prikazuje njihove živote u periodu od 1973. do 1980. godine. Glavni fokus radnje su njihov brak, osnivanje i karijera Joy Division-a, Ijanova borba sa epilepsijom, njegova afera sa belgijskom novinarkom Anik Onore i njegovo samoubistvo maja 1980. godine. Ulogu Anik tumači Aleksandra Marija Lara, dok Džejms Antoni Pirson, Džo Anderson i Hari Tredvej tumače uloge Samnera, Huka i Morisa. U filmu se takođe pojavljuju i Tobi Kebel u ulozi menadžera benda, Roba Gretona, i Krejg Parkinson u ulozi Tonija Vilsona.

Kontrola je premijerno prikazana na Kanskom filmskom festivalu 17. maja 2007. godine, gde je osvojila nekoliko nagrada među kojima je su i CICAE Art & Essai nagrada za najbolji film i Regards Jeunes nagrada koja se dodeljuje prvim i drugim filmovima režisera. Film je takođe osvojio pet priznanja na dodeli Britanskih nezavisnih filmskih nagrada, ukljujući nagrade za najbolji film i najboljeg režisera. A među glumcima su nagrađeni Rajli za najboljeg mladog glumca i Kebel[3] za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Kontrola je proglašena za najbolji film 2007. godine na Evening Standard British Film Awards, a scenarista Grinhalg je osvojio nagradu Karl Formen za izvanredno dostignuće u svom prvom filmu na 61. BAFTA Nagradama[4].

Radnja[uredi | uredi izvor]

Ijan Kertis i Debi Vudraf venčaju se 1975. godine u Maklsfildu, njihovom rodnom gradu, sa 19 i 18 godina. Ijan često piše poeziju u samoći. Četvrtog juna 1976. godine njih dvoje odlaze na koncert Sex Pistols-a sa Bernardom Samnerom, Piterom Hukom i Terijem Mejsonom, koji planiraju da osnuju bend. Oduševljen koncerom, Ijan se prijavljuje da postane njihov pevač. Bendu daju ime Warsaw (Varšava), Teri postaje njihov menadžer i bendu se pridružuje bubnjar Stiven Moris. Bend debituje 19. maja 1977. godine i ubrzo menja ime u Joy Division. Ijan i Debi finansiraju njihovu prvu ploču An Ideal For Living.

Tokom svog rada kao agent za zaposlenje, Ijan posvedoči epileptičnom napadu jedne od njegovih klijenata, Korin Luis. Nezadovoljan kratkim spominjanjem Joy Division-a na televiziji, Ijan zahteva od voditelja Tonija Vilsona da ih pozove u svoj program. Aprila 1978. godine, nastupaju na „borbi bendova“ i impresioniraju Tonija i Roba Gretona, koji postaje njihov novi menadžer. Na Tonijevom programu izvode numeru „Transmission” i potpisuju ugovor sa njegovom izdavačkom kućom Factory Records; Toni potpisuje ugovor svojom krvlju.

Decembra 1978. godine Ijan doživljava epileptični napad tokom povratka sa prvog nastupa u Londonu. Dobija dijagnozu epilepsije i prepisuju mu se lekovi koji ga čine umornim i neraspoložnim. Kada čuje da je Korin Luis umrla nakon napada, piše tekst pesme „She‘s Lost Control” o njoj. Počinje da zapostavlja Debi, koja rađa njihovu ćerku Natali aprila 1979. godine. Ijan daje otkaz kako bi mogao da ode na turneju, ostavljajući Debi da radi i brine o bebi.

Ijan priznaje belgijskoj novinarki Anik Onore da je nezadovoljan svojim životom kod kuće i smatra svoj brak greškom. Njih dvoje započinju aferu januara 1980. godine tokom evropske turneje Joy Division-a. Po povratku sa turneje, Ijan govori Debi da nije siguran da li je i dalje voli. Tokom probe pesme „Love Will Tear Us Apart“, Rob obaveštava bend da će 19. maja krenuti u Sjedinjene Američke Države na turneju. Debi pronalazi dokaze o Ijanovoj prevari i suočava se sa njim. On joj obećava da je afera završena, ali nastavlja da se viđa sa Anik tokom snimanja albuma Closer u Izlingtonu.

Ijanu se dešava epileptični napad tokom nastupa, a Anik se suočava sa njim i priznaje mu da se zaljubljuje u njega. On kasnije pokušava da izvrši samoubistvo predoziranjem fenobarbitalom, ali mu doktori spašavaju život. Odmah nakon toga odlazi na nastup, ali ostaje izmoren od napora i preplavljen očekivanjima publike. Na nastupu u Derby Hall-u stres postaje previše i Ijan ne može da izađe na pozornicu. Publika započinje nered koji upropašćuje nastup kada Alan Hempstal, član benda Crispy Ambulance, izlazi na binu da zameni Ijana. Ijan govori Toniju da veruje da ga svi mrze i da je on kriv za sve to. Debi od njega traži razvod kada otkrije da Ijan i dalje viđa Anik. Bernard pokušava da hipnoterapijom pomogne Ijanu, a on ostaje kod svojih roditelja. U pismu priznaje Anik da je voli i da strahuje da će ga njegova epilepsija ubiti.

Sedamnaestog maja 1980. godine, dve večeri pre nego što Joy Division treba da krene na put za Ameriku, Ijan se vraća kući i moli Debi da se ne razvede od njega. Kada ona odbije, on joj ljutito naređuje da izađe iz kuće. Kada ostane sam, kreće da pije i piše Debi pismo, a zatim doživi još jedan napad. Sledećeg jutra se vraća svesti i izvrši samoubistvo vešanjem u kuhinji. Debi otkriva njegovo telo i izlazi na ulicu vrišteći za pomoć. Vest o Ijanovoj smrti ostavlja ostale članove Joy Division-a zaprepašćenim, a Toni teši Anik. Ijanovo telo je kremirano.

Uloge[uredi | uredi izvor]

  • Sem Rajli u ulozi Ijana Kertisa, glavni lik filma i pevač Joy Division-a. Rajli je bio relativno nepoznat pre ovog filma, a režiser je najpre razmišljao o Kilijanu Marfiju za ovu ulogu, ali se predomislio jer je smatrao da je Marfi „malo niži od Ijana“.[5]
  • Samanta Morton u ulozi Debre Kertis, supruge Ijana Kertisa, za koga se udala kao jako mlada i sa kojim tokom filma razvija sve gori odnos zbog njegove afere sa Anik. Film je inspirisan Debrinim memoarima o iskustvima sa Ijanom i Joy Division-om. Iako Samanta nije ljubitelj biografskih filmova, rekla je kako je Kontrola drugačiji jer je ona fan Joy Division-a, i sviđaju joj se Debrina knjiga i Korbinove fotografije.[6]
  • Aleksandra Marija Lara u ulozi Anik Onore, novinarke iz Belgije koja je zaposlena u belgijskoj ambasadi. Nakon intervjua sa bendom ona započinje aferu sa Ijanom Kertisom, što pogoršava odnose između Ijana i Debre.
  • Džo Anderson u ulozi Pitera Huka, basiste Joy Division-a.
  • Tobi Kebel u ulozi Roba Gretona, koji preuzima ulogu menadžera Joy Division-a od Terija Mejsona. Kebelove scene su humorističke i filmu pružaju malo svetliji ton.
  • Krejg Parkinson u ulozi Tonija Vilsona, vlasnika izdavačke kuće Factory Records koja objavljuje pesme i albume Joy Division-a.
  • Džejms Entoni Pirson u ulozi Bernarda Samnera, gitariste i klavijaturiste Joy Division-a.
  • Hari Tredvej u ulozi Stivena Morisa, bubnjara Joy Division-a.
  • Endru Šeridan u ulozi Terija Mejsona, menadžera benda pre upoznavanja sa Robom Gretonom. (Teri nakon toga ostaje menadžer turneja)
  • Ben Najlor u ulozi Martina Haneta, producenta albuma i koosnivača Factory Records-a sa Tonijem Vilsonom
  • Džon Kuper Klark u ulozi samog sebe, Britanski poeta koji piše tekstove u stilu panka. U filmu izvodi svoju poemu „Evidently Chickentown“.
  • Ričard Bremer u ulozi Kevina Kertisa, Ijanovog oca
  • Meri Džo Rendl u ulozi majke Debre Kertis

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Korbin je bio veliki fan Joy Division-a još od ranih dana benda krajem 1970-ih. Nakon što se doselio u Englesku, sprijateljio se sa članovima benda i uslikao par fotografija za časopis NME, što je doprinelo njegovom napretku u karijeri. Pored toga, 1988. godine je režirao muzički spot za pesmu „Atmosphere“. Izjavio je da se film na neke načine preklapa sa njegovim životom. „Doselio sam se u Englesku da budem bliži toj muzici u tom periodu, i jako sam voleo Joy Division. Sarađivao sam sa njima, napravio fotografije koje su postale sinonim za njihovu muziku i postali smo zauvek povezani. Osam godina nakon smrti [Ijana Kertisa], radio sam na spotu za „Atmosphere“. Tako da sam u očima drugih uvek bio povezan sa njima.“[7]

Kontrola je Korbinov debi u ulozi režisera, a polovinu budžeta od €4.5 miliona platio je sam.[8] Film je sniman u boji i obrađen u crno-beloj tehnici kako bi „prikazao atmosferu Joy Division-a i raspoloženje u tim vremenima“.[9] Tod Ekert i Orian Vilijams bili su producenti. Debra Kertis, udovica Ijana Kertisa, bila je koproducent, kao i Toni Vilson, koji je preminuo par meseci pre objavljivanja filma. Vilson je Joy Division pozvao u svoju emisiju Granada Reports, i bio je osnivač izdavačke kuće Factory Records koja je objavila većinu pesama Joy Division-a.[10]

Scenario je bio završen maja 2005. godine. Film je sniman u nekadašnjem Carlton studiju u Notingemu, i na lokacijama u Notingemu, Mančesteru i Maklsfildu, kao i u na par mesta širom Evrope. Snimanje je počelo 3. jula 2006. godine i trajalo je sedam nedelja. Snimanje u ulici Barton (gde je Kertis stanovao i preminuo) u Maklsfildu desilo se 11. i 12. jula 2006. godine. EM Media, članica britanske Regional Screen Agency zadužena za snimanja u Istočni Midlandsu, investirala je £250,000 iz Europskog fonda za regionalni razvoj i pružila je podršku filmu tokom snimanja.[11]

Ćerka Ijana Kertisa, Natali, bila je jedan od statista u publici u sceni nastupa u Derby Hall-u.[12]

Poslednja scena filma je snimana na mestu gde se nalazi nadgrobna ploča Ijana Kertisa u Maklsfildu, a u istoj sceni prikazan je krematorijum koji se može videti sa te lokacije.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Izdavač The Weinstein Company otkupio je prava za objaviljivanje filma u Severnoj Americi nakon uspeha koji je film ostvario u Kanu.[13] DVD verzija objavljena je u Ujedinjenom Kraljevstvu 11. februara 2008. godine, a zatim i u Australiji 12. marta 2008. godine i u Severnoj Americi 3. juna 2008. godine.

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je zaradio ukupno 8.9 miliona dolara.[2]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Piter Bredšo, glavni filmski kritičat Guardian-a, opisao je Kotnrolu kao „najbolji film godine: nežan, sumoran, duhovit i odlično odglumljen film o Kertisu“.[14] Poznati američki filmski kritičar Rodžer Ibert ocenio je film sa tri i po zvezdice, od mogućih četiri, i napisao je da „Izvanredno dostignuće Kontrole je to što funkcioniše istovremeno kao muzička biografija i priča jednog života“.[15]

Veb stranica za recenzije Rotten Tomatoes izveštava da je 88% kritičara dalo pozitivnu ocenu, sa prosečnom ocenom 7.41 od 10 u ukupno 112 recenzije. Konsenzus na sajtu glasio je: “Kontrola je umetničko delo, zahvaljujući crno-beloj kinematografiji i senzacionalnim nastupom Sema Rajlija i Samante Morton. Čak i oni koji nisu upoznati sa Joy Division-om mogu uživati u lepoti filma.“[16] Sajt Metacritic izveštava da film ima „generalno pozitivne rezencije“ sa prosečnom ocenu 78 od 100, na osnovu 27 recenzije.

Međutim, neki recenzenti se ne slažu sa ostalima i negativno ocenjuju film. Rej Benet iz Reuters-a smatra je da je Kontrola „razočarenje“ i izjavio je da film „ima mnogo muzike iz tog perioda i solidnu glumu, ali ne uspeva da opravda svoju palu zvezdu“.

Reakcija članova benda[uredi | uredi izvor]

Piter Huk i Stiven Moris, dva od osnivača Joy Division-a, generalno su pohvalili film. Međutim, Moris osporava tačnost radnje, govoreći „Ništa od toga nije zapravo istina“, ali priznaje potrebu za iskrivljivanjem činjenica zato što je „istina previše dosadna“. Huk je kritikovao reakciju publike, govoreći da je na kraju filma „bolelo kada su svi počeli da tapšu. Bilo bi lepo imati dostojanstvenu tišinu.“

Huk je takođe izjavio da je „Kontrola mnogo tačnija od 24 Hour Party People. Može se videti da nas je Anton poznavao i da je uzeo originalni scenario, koji je bio veoma engleski i veoma suptilno ga učinio dubljim i privlačnijim široj publici kako bi imao smisla ne samo engleskoj publici, već i međunarodnoj publici.“

Nakon što je odgledao film u Kanu, Huk je rekao da je „znao da je film odličan i da bi bio veoma dobro prihvaćen zato što je, i ako traje dva sata, samo dvoje ljudi je otišlo do toaleta. Šta više, jedan od njih je bio Bernard [Samner]. Druga osoba je bila sedamdesetogodišnjakinja.“

Muzika[uredi | uredi izvor]

Kontrola
Saundtrek album
Izdat30. oktobar 2007. (2007-10-30)
Žanrpost-pank, pank rok, glam rok
IzdavačWarner Bros., Rhino
Profesionalni rejting
Rezultati
IzvorRejting
Allmusic4/5 zvezdica

Obrada pesme Joy Division-a „Shadowplay“ grupe The Killers nalazi se na saundtreku.[17] Svi nastupi Joy Division-a u filmu izvođeni su od strane glumaca. Verzija pesme Joy Division-a „Transmission“ koju izvode glumci dodata je na saundtrek. Pesme umetnika iz 1970-ih među kojima su Dejvid Boui, Kraftverk i Bazkoksi su u originalnoj formi. New Order radio je na scenskoj muzici.

Lista pesama
№ NazivAutor(i)Izvođač Trajanje
1. "Exit"  Bernard Samner, Piter Huk, Stiven MorisNew Order 1:14
2. "What Goes On" (sa albuma The Velvet Underground, 1969.)Lu RidThe Velvet Underground 5:07
3. "Shadowplay" (originalno izvodi Joy Division)Ijan Kertis, Samner, Huk, MorisThe Killers 4:11
4. "Boredom" (sa albuma Live at the Roxy Club April '77, 1989. god.)Hauard Devoto, Pit ŠeliBazkoksi 3:07
5. "Dead Souls" (sa ploče "Atmosphere", 1980. god.)Kertis, Huk, Moris, SamnerJoy Division 4:51
6. "She Was Naked" (singl iz 1970. god.)Robert Jan StipsSupersister 3:53
7. Sister Midnight (sa albuma The Idiot, iz 1977. god.)Igi Pop, Dejvid Boui, Karlos AlomarIgi Pop 4:18
8. Love Will Tear Us Apart (singl iz 1980. god.)Kertis, Huk, Moris, SamnerJoy Division 3:26
9. Hypnosis  Samner, Huk, MorisNew Order 1:35
10. Drive-In Saturday (sa albuma Aladdin Sane iz 1973. god)BouiDejvid Boui 4:31
11. "Evidently Chickentown" ((live))Džon Kuper KlarkDžon Kuper Klark 0:31
12. 2HB (sa albuma Roxy Music iz 1972. god.)Brajan FeriRoxy Music 4:29
13. "Transmission" (original izvodi Joy Division)Kertis, Huk, Moris, SamnerDžo Anderson, Džejms Antoni Pirson, Sem Rajli i Hari Tredvej 3:02
14. "Autobahn" (sa albuma Autobahn iz 1974. god.))Ralf Huter, Florijan Šnajder, Emil ŠultKraftwerk 11:23
15. "Atmosphere" (singl iz 1980. god.)Kertis, Huk, Moris, SamnerJoy Division 4:33
16. Warszawa (sa albuma Low)Boui, Brajan InoDejvid Boui 6:21
17. Get Out  Samner, Huk, MorisNew Order 2:42

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Control (2007)”. The Numbers. Nash Information Services, LLC. Pristupljeno 18. 3. 2016. 
  2. ^ a b Orange, Alan (5. 10. 2007). „EXCLUSIVE: Anton Corbijn Is in 'Control'”. Movieweb. 
  3. ^ „BIFA Winners 2007”. 26. novembar 2007. Arhivirano iz originala 1. decembar 2007. g. 
  4. ^ „Bafta Film Awards 2008: The winners”. BBC. 10. februar 2008. 
  5. ^ Endelman, Michael (24. 2. 2006). „The Deal Report”. The Deal Report. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  6. ^ Mclean, Craig (23. 9. 2007). „Samantha Morton: Why does our boldest film actress feel so persecuted for her loyalty to British indie cinema?”. Independent. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  7. ^ Tewksbury, Drew (8. 10. 2007). „Interview: Anton Corbijn on ‘Control’”. Arhivirano iz originala 4. 8. 2008. g. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  8. ^ Anton Corbijn; et al. (2006). „Interview with Anton Corbijn about the film Control (Television). Dutch TV.”. Dutch TV. 
  9. ^ „Control: The Ian Curtis film”. Joy Division Central. 2. 2. 2007. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  10. ^ „Obituaries -- Tony Wilson”. The Independent. 13. 8. 2007. Arhivirano iz originala 23. 4. 2008. g. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  11. ^ „EM Media-backed films sweep the board at the BIFAs” (PDF). EM Media. 29. 11. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2008. g. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  12. ^ „Suddenly the reality hit me (Interview with Natalie Curtis)”. The Guardian. 22. 9. 2007. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  13. ^ „Control picked up for North American distribution”. Hollywood Reporter. NewOrderOnline.com. 2. 6. 2006. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  14. ^ Bredšo, Piter (5. 10. 2007). „Control”. The Guardian. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  15. ^ Ibert, Rodžer (25. 10. 2007). „Love will tear us apart”. RogerEbert.com. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  16. ^ „Control (2007) - Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  17. ^ „The Killers cover Shadowplay”. NME. 2. 8. 2007. Arhivirano iz originala 5. 8. 2007. g. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusannrt120/sandbox&oldid=24542600”