Корисник:Dusannrt120/sandbox

С Википедије, слободне енциклопедије
Конторла
Жанрбиографски филм
ТворацАнтон Корбин
РежијаАнтон Корбин
СценариоМет Гринхалг
Главне улогеСем Рајли

Саманта Мортон

Александра Марија Лара
МузикаNew Order
МонтажаЕндру Хулм
Продуцентска
кућа		Momentum Pictures (Уједињено Краљевство)
The Weinstein Company (Сједињене Америчке Државе)
Година2007.
Трајање122 минута
ЗемљаУједињено Краљевство
Сједињене Америчке Државе
Језикенглески
Буџет6.4 милиона долара [1]
Зарада8.9 милиона долара [1]

Контрола (енг. Control) је британски биографски филм о животу Ијана Кертиса, певача британског пост-панк бенда Joy Division. Овим филмом као режисер дебитовао је Антон Корбин, фотограф који је сарађивао са бендом. Сценаријо који је написао Мет Гринхалг заснован је на биографији Touching from a Distance коју је написала Кертисова удовица Дебра, која је била копродуцент филма. Тони Вилсон, власник издавачке куће Factory Records која је објавила албуме Joy Division-а такође је био један од копродуцената. Остали чланови бенда, Бернард Самнер, Питер Хук и Стивен Морис радили су на сценској музици као чланови новог састава New Order. Делови филма снимани су у Нотингему, Манчестеру и Маклсфилду, укључујући и локације на којима је Кертис живео. Филм је сниман у боји, а објављен је у црно-белој техници. Наслов филма настао је по песми Joy Division-а „She’s Lost Control” (срп. – Изгубила је контролу), а радња се већим делом бави Кертисовим покушајима да задржи контролу над својим животом, упркос његовом недостатку контроле над епилепсијом од које је патио.[2]

Главне улоге Ијана и Дебре Кертис тумаче Сем Рајли и Саманта Мортон, а филм приказује њихове животе у периоду од 1973. до 1980. године. Главни фокус радње су њихов брак, оснивање и каријера Joy Division-а, Ијанова борба са епилепсијом, његова афера са белгијском новинарком Аник Оноре и његово самоубиство маја 1980. године. Улогу Аник тумачи Александра Марија Лара, док Џејмс Антони Пирсон, Џо Андерсон и Хари Тредвеј тумаче улоге Самнера, Хука и Мориса. У филму се такође појављују и Тоби Кебел у улози менаџера бенда, Роба Гретона, и Крејг Паркинсон у улози Тонија Вилсона.

Контрола је премијерно приказана на Канском филмском фестивалу 17. маја 2007. године, где је освојила неколико награда међу којима је су и CICAE Art & Essai награда за најбољи филм и Regards Jeunes награда која се додељује првим и другим филмовима режисера. Филм је такође освојио пет признања на додели Британских независних филмских награда, укљујући награде за најбољи филм и најбољег режисера. А међу глумцима су награђени Рајли за најбољег младог глумца и Кебел[3] за најбољег глумца у споредној улози. Контрола је проглашена за најбољи филм 2007. године на Evening Standard British Film Awards, а сценариста Гринхалг је освојио награду Карл Формен за изванредно достигнуће у свом првом филму на 61. БАФТА Наградама[4].

Радња[уреди | уреди извор]

Ијан Кертис и Деби Вудраф венчају се 1975. године у Маклсфилду, њиховом родном граду, са 19 и 18 година. Ијан често пише поезију у самоћи. Четвртог јуна 1976. године њих двоје одлазе на концерт Sex Pistols-a са Бернардом Самнером, Питером Хуком и Теријем Мејсоном, који планирају да оснују бенд. Одушевљен концером, Ијан се пријављује да постане њихов певач. Бенду дају име Warsaw (Варшава), Тери постаје њихов менаџер и бенду се придружује бубњар Стивен Морис. Бенд дебитује 19. маја 1977. године и убрзо мења име у Joy Division. Ијан и Деби финансирају њихову прву плочу An Ideal For Living.

Током свог рада као агент за запослење, Ијан посведочи епилептичном нападу једне од његових клијената, Корин Луис. Незадовољан кратким спомињањем Joy Division-a на телевизији, Ијан захтева од водитеља Тонија Вилсона да их позове у свој програм. Априла 1978. године, наступају на „борби бендова“ и импресионирају Тонија и Роба Гретона, који постаје њихов нови менаџер. На Тонијевом програму изводе нумеру „Transmission” и потписују уговор са његовом издавачком кућом Factory Records; Тони потписује уговор својом крвљу.

Децембра 1978. године Ијан доживљава епилептични напад током повратка са првог наступа у Лондону. Добија дијагнозу епилепсије и преписују му се лекови који га чине уморним и нерасположним. Када чује да је Корин Луис умрла након напада, пише текст песме „She‘s Lost Control” о њој. Почиње да запоставља Деби, која рађа њихову ћерку Натали априла 1979. године. Ијан даје отказ како би могао да оде на турнеју, остављајући Деби да ради и брине о беби.

Ијан признаје белгијској новинарки Аник Оноре да је незадовољан својим животом код куће и сматра свој брак грешком. Њих двоје започињу аферу јануара 1980. године током европске турнеје Joy Division-a. По повратку са турнеје, Ијан говори Деби да није сигуран да ли је и даље воли. Током пробе песме „Love Will Tear Us Apart“, Роб обавештава бенд да ће 19. маја кренути у Сједињене Америчке Државе на турнеју. Деби проналази доказе о Ијановој превари и суочава се са њим. Он јој обећава да је афера завршена, али наставља да се виђа са Аник током снимања албума Closer у Излингтону.

Ијану се дешава епилептични напад током наступа, а Аник се суочава са њим и признаје му да се заљубљује у њега. Он касније покушава да изврши самоубиство предозирањем фенобарбиталом, али му доктори спашавају живот. Одмах након тога одлази на наступ, али остаје изморен од напора и преплављен очекивањима публике. На наступу у Derby Hall-у стрес постаје превише и Ијан не може да изађе на позорницу. Публика започиње неред који упропашћује наступ када Алан Хемпстал, члан бенда Crispy Ambulance, излази на бину да замени Ијана. Ијан говори Тонију да верује да га сви мрзе и да је он крив за све то. Деби од њега тражи развод када открије да Ијан и даље виђа Аник. Бернард покушава да хипнотерапијом помогне Ијану, а он остаје код својих родитеља. У писму признаје Аник да је воли и да страхује да ће га његова епилепсија убити.

Седамнаестог маја 1980. године, две вечери пре него што Joy Division треба да крене на пут за Америку, Ијан се враћа кући и моли Деби да се не разведе од њега. Када она одбије, он јој љутито наређује да изађе из куће. Када остане сам, креће да пије и пише Деби писмо, а затим доживи још један напад. Следећег јутра се враћа свести и изврши самоубиство вешањем у кухињи. Деби открива његово тело и излази на улицу вриштећи за помоћ. Вест о Ијановој смрти оставља остале чланове Joy Division-а запрепашћеним, а Тони теши Аник. Ијаново тело је кремирано.

Улоге[уреди | уреди извор]

  • Сем Рајли у улози Ијана Кертиса, главни лик филма и певач Joy Division-а. Рајли је био релативно непознат пре овог филма, а режисер је најпре размишљао о Килијану Марфију за ову улогу, али се предомислио јер је сматрао да је Марфи „мало нижи од Ијана“.[5]
  • Саманта Мортон у улози Дебре Кертис, супруге Ијана Кертиса, за кога се удала као јако млада и са којим током филма развија све гори однос због његове афере са Аник. Филм је инспирисан Дебриним мемоарима о искуствима са Ијаном и Joy Division-ом. Иако Саманта није љубитељ биографских филмова, рекла је како је Контрола другачији јер је она фан Joy Division-а, и свиђају јој се Дебрина књига и Корбинове фотографије.[6]
  • Александра Марија Лара у улози Аник Оноре, новинарке из Белгије која је запослена у белгијској амбасади. Након интервјуа са бендом она започиње аферу са Ијаном Кертисом, што погоршава односе између Ијана и Дебре.
  • Џо Андерсон у улози Питера Хука, басисте Joy Division-а.
  • Тоби Кебел у улози Роба Гретона, који преузима улогу менаџера Joy Division-а од Терија Мејсона. Кебелове сцене су хумористичке и филму пружају мало светлији тон.
  • Крејг Паркинсон у улози Тонија Вилсона, власника издавачке куће Factory Records која објављује песме и албуме Joy Division-а.
  • Џејмс Ентони Пирсон у улози Бернарда Самнера, гитаристе и клавијатуристе Joy Division-а.
  • Хари Тредвеј у улози Стивена Мориса, бубњара Joy Division-а.
  • Ендру Шеридан у улози Терија Мејсона, менаџера бенда пре упознавања са Робом Гретоном. (Тери након тога остаје менаџер турнеја)
  • Бен Најлор у улози Мартина Ханета, продуцента албума и кооснивача Factory Records-а са Тонијем Вилсоном
  • Џон Купер Кларк у улози самог себе, Британски поета који пише текстове у стилу панка. У филму изводи своју поему „Evidently Chickentown“.
  • Ричард Бремер у улози Кевина Кертиса, Ијановог оца
  • Мери Џо Рендл у улози мајке Дебре Кертис

Продукција[уреди | уреди извор]

Корбин је био велики фан Joy Division-а још од раних дана бенда крајем 1970-их. Након што се доселио у Енглеску, спријатељио се са члановима бенда и усликао пар фотографија за часопис NME, што је допринело његовом напретку у каријери. Поред тога, 1988. године је режирао музички спот за песму „Atmosphere“. Изјавио је да се филм на неке начине преклапа са његовим животом. „Доселио сам се у Енглеску да будем ближи тој музици у том периоду, и јако сам волео Joy Division. Сарађивао сам са њима, направио фотографије које су постале синоним за њихову музику и постали смо заувек повезани. Осам година након смрти [Ијана Кертиса], радио сам на споту за „Atmosphere“. Тако да сам у очима других увек био повезан са њима.“[7]

Контрола је Корбинов деби у улози режисера, а половину буџета од €4.5 милиона платио је сам.[8] Филм је сниман у боји и обрађен у црно-белој техници како би „приказао атмосферу Joy Division-а и расположење у тим временима“.[9] Тод Екерт и Ориан Вилијамс били су продуценти. Дебра Кертис, удовица Ијана Кертиса, била је копродуцент, као и Тони Вилсон, који је преминуо пар месеци пре објављивања филма. Вилсон је Joy Division позвао у своју емисију Granada Reports, и био је оснивач издавачке куће Factory Records која је објавила већину песама Joy Division-а.[10]

Сценарио је био завршен маја 2005. године. Филм је сниман у некадашњем Carlton студију у Нотингему, и на локацијама у Нотингему, Манчестеру и Маклсфилду, као и у на пар места широм Европе. Снимање је почело 3. јула 2006. године и трајало је седам недеља. Снимање у улици Бартон (где је Кертис становао и преминуо) у Маклсфилду десило се 11. и 12. јула 2006. године. EM Media, чланица британске Regional Screen Agency задужена за снимања у Источни Мидландсу, инвестирала је £250,000 из Еуропског фонда за регионални развој и пружила је подршку филму током снимања.[11]

Ћерка Ијана Кертиса, Натали, била је један од статиста у публици у сцени наступа у Derby Hall-у.[12]

Последња сцена филма је снимана на месту где се налази надгробна плоча Ијана Кертиса у Маклсфилду, а у истој сцени приказан је крематоријум који се може видети са те локације.

Објављивање[уреди | уреди извор]

Издавач The Weinstein Company откупио је права за објавиљивање филма у Северној Америци након успеха који је филм остварио у Кану.[13] DVD верзија објављена је у Уједињеном Краљевству 11. фебруара 2008. године, а затим и у Аустралији 12. марта 2008. године и у Северној Америци 3. јуна 2008. године.

Зарада[уреди | уреди извор]

Филм је зарадио укупно 8.9 милиона долара.[2]

Пријем[уреди | уреди извор]

Питер Бредшо, главни филмски критичат Guardian-а, описао је Котнролу као „најбољи филм године: нежан, суморан, духовит и одлично одглумљен филм о Кертису“.[14] Познати амерички филмски критичар Роџер Иберт оценио је филм са три и по звездице, од могућих четири, и написао је да „Изванредно достигнуће Контроле је то што функционише истовремено као музичка биографија и прича једног живота“.[15]

Веб страница за рецензије Rotten Tomatoes извештава да је 88% критичара дало позитивну оцену, са просечном оценом 7.41 од 10 у укупно 112 рецензије. Kонсензус на сајту гласио је: “Контрола је уметничко дело, захваљујући црно-белој кинематографији и сензационалним наступом Сема Рајлија и Саманте Мортон. Чак и они који нису упознати са Joy Division-ом могу уживати у лепоти филма.“[16] Сајт Metacritic извештава да филм има „генерално позитивне резенције“ са просечном оцену 78 од 100, на основу 27 рецензије.

Међутим, неки рецензенти се не слажу са осталима и негативно оцењују филм. Реј Бенет из Reuters-а сматра је да је Контрола „разочарење“ и изјавио је да филм „има много музике из тог периода и солидну глуму, али не успева да оправда своју палу звезду“.

Реакција чланова бенда[уреди | уреди извор]

Питер Хук и Стивен Морис, два од оснивача Joy Division-а, генерално су похвалили филм. Међутим, Морис оспорава тачност радње, говорећи „Ништа од тога није заправо истина“, али признаје потребу за искривљивањем чињеница зато што је „истина превише досадна“. Хук је критиковао реакцију публике, говорећи да је на крају филма „болело када су сви почели да тапшу. Било би лепо имати достојанствену тишину.“

Хук је такође изјавио да је „Контрола много тачнија од 24 Hour Party People. Може се видети да нас је Антон познавао и да је узео оригинални сценарио, који је био веома енглески и веома суптилно га учинио дубљим и привлачнијим широј публици како би имао смисла не само енглеској публици, већ и међународној публици.“

Након што је одгледао филм у Кану, Хук је рекао да је „знао да је филм одличан и да би био веома добро прихваћен зато што је, и ако траје два сата, само двоје људи је отишло до тоалета. Шта више, један од њих је био Бернард [Самнер]. Друга особа је била седамдесетогодишњакиња.“

Музика[уреди | уреди извор]

Контрола
Саундтрек албум
Издат30. октобар 2007. (2007-10-30)
Жанрпост-панк, панк рок, глам рок
ИздавачWarner Bros., Rhino
Професионални рејтинг
Резултати
ИзворРејтинг
Allmusic4/5 звездица

Обрада песме Joy Division-а „Shadowplay“ групе The Killers налази се на саундтреку.[17] Сви наступи Joy Division-а у филму извођени су од стране глумаца. Верзија песме Joy Division-а „Transmission“ коју изводе глумци додата је на саундтрек. Песме уметника из 1970-их међу којима су Дејвид Боуи, Крафтверк и Базкокси су у оригиналној форми. New Order радио је на сценској музици.

Листа песама
№ НазивАутор(и)Извођач Трајање
1. "Exit"  Бернард Самнер, Питер Хук, Стивен МорисNew Order 1:14
2. "What Goes On" (са албума The Velvet Underground, 1969.)Лу РидThe Velvet Underground 5:07
3. "Shadowplay" (оригинално изводи Joy Division)Ијан Кертис, Самнер, Хук, МорисThe Killers 4:11
4. "Boredom" (са албума Live at the Roxy Club April '77, 1989. год.)Хауард Девото, Пит ШелиБазкокси 3:07
5. "Dead Souls" (са плоче "Atmosphere", 1980. год.)Кертис, Хук, Морис, СамнерJoy Division 4:51
6. "She Was Naked" (сингл из 1970. год.)Роберт Јан СтипсSupersister 3:53
7. Sister Midnight (са албума The Idiot, из 1977. год.)Иги Поп, Дејвид Боуи, Карлос АломарИги Поп 4:18
8. Love Will Tear Us Apart (сингл из 1980. год.)Кертис, Хук, Морис, СамнерJoy Division 3:26
9. Hypnosis  Самнер, Хук, МорисNew Order 1:35
10. Drive-In Saturday (са албума Aladdin Sane из 1973. год)БоуиДејвид Боуи 4:31
11. "Evidently Chickentown" ((live))Џон Купер КларкЏон Купер Кларк 0:31
12. 2HB (са албума Roxy Music из 1972. год.)Брајан ФериRoxy Music 4:29
13. "Transmission" (оригинал изводи Joy Division)Кертис, Хук, Морис, СамнерЏо Андерсон, Џејмс Антони Пирсон, Сем Рајли и Хари Тредвеј 3:02
14. "Autobahn" (са албума Autobahn из 1974. год.))Ралф Хутер, Флоријан Шнајдер, Емил ШултKraftwerk 11:23
15. "Atmosphere" (сингл из 1980. год.)Кертис, Хук, Морис, СамнерJoy Division 4:33
16. Warszawa (са албума Low)Боуи, Брајан ИноДејвид Боуи 6:21
17. Get Out  Самнер, Хук, МорисNew Order 2:42

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Control (2007)”. The Numbers. Nash Information Services, LLC. Приступљено 18. 3. 2016. 
  2. ^ а б Orange, Alan (5. 10. 2007). „EXCLUSIVE: Anton Corbijn Is in 'Control'”. Movieweb. 
  3. ^ „BIFA Winners 2007”. 26. новембар 2007. Архивирано из оригинала 1. децембар 2007. г. 
  4. ^ „Bafta Film Awards 2008: The winners”. BBC. 10. фебруар 2008. 
  5. ^ Endelman, Michael (24. 2. 2006). „The Deal Report”. The Deal Report. Приступљено 10. 5. 2022. 
  6. ^ Mclean, Craig (23. 9. 2007). „Samantha Morton: Why does our boldest film actress feel so persecuted for her loyalty to British indie cinema?”. Independent. Приступљено 10. 5. 2022. 
  7. ^ Tewksbury, Drew (8. 10. 2007). „Interview: Anton Corbijn on ‘Control’”. Архивирано из оригинала 4. 8. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  8. ^ Anton Corbijn; et al. (2006). „Interview with Anton Corbijn about the film Control (Television). Dutch TV.”. Dutch TV. 
  9. ^ „Control: The Ian Curtis film”. Joy Division Central. 2. 2. 2007. Приступљено 10. 5. 2022. 
  10. ^ „Obituaries -- Tony Wilson”. The Independent. 13. 8. 2007. Архивирано из оригинала 23. 4. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  11. ^ „EM Media-backed films sweep the board at the BIFAs” (PDF). EM Media. 29. 11. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2008. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  12. ^ „Suddenly the reality hit me (Interview with Natalie Curtis)”. The Guardian. 22. 9. 2007. Приступљено 10. 5. 2022. 
  13. ^ „Control picked up for North American distribution”. Hollywood Reporter. NewOrderOnline.com. 2. 6. 2006. Приступљено 10. 5. 2022. 
  14. ^ Бредшо, Питер (5. 10. 2007). „Control”. The Guardian. Приступљено 10. 5. 2022. 
  15. ^ Иберт, Роџер (25. 10. 2007). „Love will tear us apart”. RogerEbert.com. Приступљено 10. 5. 2022. 
  16. ^ „Control (2007) - Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 10. 5. 2022. 
  17. ^ „The Killers cover Shadowplay”. NME. 2. 8. 2007. Архивирано из оригинала 5. 8. 2007. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusannrt120/sandbox&oldid=24542600”