Korisnik:Goran71/pesak

U Rimskom carstvu ribe su čuvane u malim mermernim posudama. Oko 50 g.n.e usavršavanje proizvodnje stakla omogućilo je rimljanima da jednu stranu mermernih posuda zamene staklom. Kineski car Hung-vu iz dinastije Ming 1369 god. osniva firmu koja proizvodi porcelanske kade za gajenje zlatnih ribica.

Ribolovac i prirodnjak Leonard Baldner, koji je 1666 god. napisao knjigu Vogel-, Fisch- und Tierbuch (Ptica, Riba i Životinja) održava u zarobljeništvu čikove i mrmoljke (tritone).

Francuskinja Žana Vilpre Pauer (Jeanne Villepreux-Power) je 1832 god. napravila prvi eksperimentalni akvarijum sa vodenim organizmima. 1836. god. nakon pronalaska Vardove kutije, dr Natanijel Bagsšo Vard (Nathaniel Bagshaw Ward) predlaže da se njegove kutije koriste za držanje tropskih životinja a 1841 god. je prvi put posadio vodene biljke u Vardovu kutiju. Feliks Dižarden (Félix Dujardin) je 1838 god. imao morski akvarijum, mada nije koristio taj naziv. 1846 god. Ana Thin (Anne Thynne) uspeva da održi korale i alge skoro tri godine, i tako stvori prvi izbalansirani akvarijum u Londonu. Engleski hemičar Robert Varington (Robert Warington) eksperimentisao sa posudom od 13 galona, gde je držao zlatne ribice, biljke valisnerije i puževe, stvarajući jedan od prvih stabilnih akvarijuma. Varington je u potpunosti objasnio princip razmene gasova u akvarijumu. Akvarijumi postaju popularni u Velikoj Britaniji posle prve Svetske Izložbe 1851 na kojoj su prikazani ukrašeni akvarijumi sa ramovima od livenog gvožđa. Englez Filip Henri Gus (Philip Henry Gosse) stvara prvi javni akvarijum u Londonskom zoološkom vrtu. Gus koristi izraz "aquarium" (umesto "aquatic vivarium" ili "aqua-vivarium") u svojoj knjizi The Aquarium: An Unveiling of the Wonders of the Deep Sea objavljenoj 1854 god. u kojoj uglavnom razmatra akvarijume sa morskom vodom. Akvaristika postaje popularan hobi, prvo u Velikoj Britaniji, a zatim u Nemačkoj, SAD i nekim evropskim državama.

Korišćenje električne energije u 20 veku omogućilo je lakše veštačko osvetljavanje, grejanje i filtriranje akvarijuma i brže širenje akvaristike.

Na prostore bivše Jugoslavije akvaristika stiže relativno kasno. Pojedine katedre biologije na fakultetima u Beogradu i Zagrebu imale su svoje eksperimentalne akvarijume. Retki pojedinci u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Mariboru imali su akvarijume sa samo nekoliko vrsta riba. Tek posle 1950 god. osnivaju se prvi javni akvarijumi u Mariboru, Rovinju, Dubrovniku. Istovremeno sa osnivanjem javnih akvarijuma širi se i akvaristika. Akvarističke izložbe se organizuju u Novom Sadu 1964, 1965 i 1966 god. 1967 god. u okviru međunarodnog sajma lova i ribolova održava se i prva međunarodna izložba akvaristike na kojoj pored domaćih učestvuju i akvaristi iz Mađarske, Austrije i SR Nemačke. 1970 god. u Novom Sadu održana je velika izložba sa 105 akvarijuma i preko 40 izlagača.[2]