Ровињ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ровињ
Rovinj 07.JPG
Стари град у Ровињу
Застава
Застава
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Истарска
Становништво
Становништво
 — 2011. 12.913
 — густина 165,79 ст./km2
Агломерација (2011.) 14.367
Географске карактеристике
Координате 45°04′52″ СГШ; 13°38′19″ ИГД / 45.08116612338021° СГШ; 13.6387067593971° ИГД / 45.08116612338021; 13.6387067593971Координате: 45°04′52″ СГШ; 13°38′19″ ИГД / 45.08116612338021° СГШ; 13.6387067593971° ИГД / 45.08116612338021; 13.6387067593971
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 77,89 км2
Ровињ на мапи Хрватске
Ровињ
Ровињ
Остали подаци
Градоначелник Ђовани Спонца (ИДС)
Поштански број 52210

Ровињ (итал. Rovigno) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.367 становника, а у самом насељу је живело 12.913 становника.[1]

Положај[уреди]

Град Ровињ налази се на 45° 04' сјеверне географске ширине и 13° 38' источне географске дужине. Налази се на западној обали Истре. Ровињска регија има површину од 80 km2.

Природна основа[уреди]

Клима[уреди]

Ровињ се налази у подручју медитеранске климе. Средња годишња температура износи 16 °C. У јануару просечна температура износи 4,8 °C, а у јулу 22,3 °C.[2] Средња годишња температура мора износи 16,6 °C.[2] Годишња количина падавина износи 940 mm талога, а годишњи просек влажности ваздуха износи 72%.[2] Ровињ годишње у просјеку има 2.393,3 сунчаних сати годишње.[2]

Рељеф[уреди]

Ровињ се налази на подручју Црвене Истре, односно црвеног тла — црвенице. У ровињском архипелагу налази се 22 острва или острвца од којих су Св. Андрија и Св. Катарина највећи.[2] На северу ровињштине, Ровињ граничи са општином Врсар са којом дели Лимски канал.

Историја[уреди]

Археолошки налази показују да је околина Ровиња била настањена у праисторијибронзаном и гвозденом добу, када Истру насељаваја илирско племе Хистра који су трговали са Грцима и Етрушћанима. Најновији археолошки налази указују да је острву, које је од 1763. полуострво и на ком је смештен данашњи Ровињ, насељено од прелаза из 2. у 1. миленијум п. н. е.[3]

Прво помињање Ровиња као Castrum Rubini налази се у делу Cosmographia из 7. века. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на 5. век pa је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од 3. до 5. века. Након владавине Римског царства, а пред навалама Визигота, Хуна и Гота, стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по Плинију Старијем, а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини 8. века. Castrum Rubini који је лоциран на месту данашње цркве Св. Еуфемије, постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: Словена (Домагој, 876. године), Неретљана (865. и 887. године) и Сарацена (819. и 842).[3] Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу Лонгобарда, а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ је изгубио већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује 804. године на Рижанској скупштини, успева се изборити за одређене олакшице.[3]

Од 10. до 12. века са успехом се одупирао притиску Венеције и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију 1283. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 ускока. У 17. и 18. веку Ровињ је развијен поморски град. Након пада Венеције 1797. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и француске администрације (1805—1813). Све до друге половине 19. века Ровињ је био највећа лука на западној обали Истре.[3] Године 1918. окупирала га је италијанска војска, а 1920. Рапалским уговором припао је Краљевини Италији и био укључен у италијанску провинцију Венеција Ђиулија. Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у Пазину покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици земљи Хрватској и Југославији, што је послије рата потврђено 1947. године Париским мировним уговорима.

У шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века Ровињ је био стециште многих Београђана, а посебно глумаца, писаца и сликара.[4] У њему су повремено боравили и радили између осталих Борислав Михајловић Михиз, Aнтоније Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки и Милан Циле Маринковић.[5] У Међународном омладинском центру на Шкараби[6] су свирали тада познати југословенски рок састави, између осталих и београдске Силуете.

Демографија[уреди]

Данашњи Град Ровињ настао је на делу територије некадашње Општине Ровињ. Кретање броја становника Града Ровиња дато је у таблици испод.[7]

Националност[8] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.234 13.559 11.861 9.464 7.818 6.374 8.589 11.069 10.863 13.160 11.042 10.354 10.100 10.063 9.891

Број становника самог насеља Ровињ дат је у таблици испод.[7]

Националност[8] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 13.467 12.910 11.271 8.871 7.155 5.712 7.863 10.170 10.022 12.323 10.302 9.662 9.522 9.564 9.401

Према попоису становништва из 2001. године у Граду Ровињу живјело је 14.234 становника. Хрвати су чинили већину становништва (66%). Италијани су са 1.628 становника (11,44%) чинили другу најбројнију заједницу на подручју Града. По бројности, Италијане су следили Срби с 3,5%, Албанци с 2,4% и Бошњаци с 1,8%.[9]

По попису из 1991. године у Општини Ровињ је живело 2.169 (10,91%) Италијана.[7]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ровињ је имало 12.910 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
7.136 55,27 %
Италијани
  
1.761 13,64 %
Срби
  
698 5,40 %
Југословени
  
371 2,87 %
Муслимани
  
244 1,89 %
Албанци
  
208 1,61 %
Словенци
  
140 1,08 %
Мађари
  
113 0,87 %
Црногорци
  
42 0,32 %
Македонци
  
29 0,22 %
Словаци
  
25 0,19 %
Немци
  
16 0,12 %
Румуни
  
15 0,11 %
Чеси
  
12 0,09 %
Турци
  
6 0,04 %
Аустријанци
  
5 0,03 %
Руси
  
5 0,03 %
Пољаци
  
3 0,02 %
Роми
  
2 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Бугари
  
1 0,00 %
Грци
  
1 0,00 %
Јевреји
  
1 0,00 %
остали
  
17 0,13 %
неопредељени
  
512 3,96 %
регион. опр.
  
1.335 10,34 %
непознато
  
210 1,62 %
укупно: 12.910

Политика[уреди]

Ровињ, поглед са звоника Св. Еуфемије

У Ровињу је на власти Истарски демократски сабор на челу са градоначелником Ђованијем Спонзом. Градско вијеће Града Ровиња чини 19 посланика.[10]

Економија[уреди]

Туризам и индустрија чине највеће изворе прихода града Ровиња. Од индустрије важно је напоменути Творницу духана Ровињ и Истраграфику, које су преселиле погоне у Канфанар, Мирну — фабрику рибљих конзерви и остале мање фабрике као Обрада — металопрерађивачка фабрика и фабрика безалкохолних пића.

Туризам[уреди]

Према подацима Туристичке заједнице Истарске жупаније, Пореч и Ровињ су по броју остварених ноћења, водеће туристичке дестинације. Удео Ровиња у укупном броју ноћења Истарске жупаније у 2005. години износи 14,2%, а Пореча 14,4%. Најбројнији гости града Ровиња су Немци, Италијани, Аустријанци и Холанђани. На подручју града Ровиња налазе се 10 хотела. Такође на подручју града налазе се још кампови, хотелска насеља и хотелско-апартманска насеља. Највећи камп у Ровињу је Валалта тип натуристичког насеља, који је уједно и међу највећим и најбољим у Хрватској.

Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала на датум 01. 06. 2012. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Službene Stranice Grada Rovinja: O Rovinju — Brojke i činjenice (на језику: хрватски)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Službena stranica Grada Rovinja: Povijest (на језику: хрватски)
  4. ^ https://www.glassrpske.com/novosti/region/Ozivjele-stare-uspomene-u-Rovinju/11319.html
  5. ^ http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:455155-Циле-Маринковић-У-жижи-смо-одувек
  6. ^ http://www.politika.rs/sr/clanak/274111/Енглези-који-су-волели-Италију
  7. 7,0 7,1 7,2 ЦД-ром: Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године, Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. godine — Stanovništvo prema narodnosti, po gradovima/općinama (на језику: хрватски)
  10. ^ Službene Stranice Grada Rovinja: Gradska administracija — Gradsko Vijeće (на језику: хрватски)

Литература[уреди]

  • Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе[уреди]