Ровињ

Координате: 45° 04′ 52″ СГШ; 13° 38′ 19″ ИГД / 45.08116612338021° СГШ; 13.6387067593971° ИГД / 45.08116612338021; 13.6387067593971
С Википедије, слободне енциклопедије
Ровињ
Rovinj 07.JPG
Стари град у Ровињу
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
Становништво
Становништво
 — 2011.12.913
 — густина165,79 ст./km2
Агломерација (2011.)14.367
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 52″ СГШ; 13° 38′ 19″ ИГД / 45.08116612338021° СГШ; 13.6387067593971° ИГД / 45.08116612338021; 13.6387067593971
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина77,89 km2
Ровињ на мапи Хрватске
Ровињ
Ровињ
Ровињ на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЂовани Спонца (ИДС)
Поштански број52210

Ровињ (итал. Rovigno) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.367 становника, а у самом насељу је живело 12.913 становника.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Град Ровињ налази се на 45° 04' сјеверне географске ширине и 13° 38' источне географске дужине. Налази се на западној обали Истре. Ровињска регија има површину од 80 km2.

Природна основа[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Ровињ се налази у подручју медитеранске климе. Средња годишња температура износи 16°C. У јануару просечна температура износи 4,8°C, а у јулу 22,3°C.[2] Средња годишња температура мора износи 16,6°C.[2] Годишња количина падавина износи 940 mm талога, а годишњи просек влажности ваздуха износи 72%.[2] Ровињ годишње у просјеку има 2.393,3 сунчаних сати годишње.[2]

Рељеф[уреди | уреди извор]

Ровињ се налази на подручју Црвене Истре, односно црвеног тла — црвенице. У ровињском архипелагу налази се 22 острва или острвца од којих су Св. Андрија и Св. Катарина највећи.[2] На северу ровињштине, Ровињ граничи са општином Врсар са којом дели Лимски канал.

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошки налази показују да је околина Ровиња била настањена у праисторијибронзаном и гвозденом добу, када Истру насељаваја илирско племе Хистра који су трговали са Грцима и Етрушћанима. Најновији археолошки налази указују да је острву, које је од 1763. полуострво и на ком је смештен данашњи Ровињ, насељено од прелаза из 2. у 1. миленијум п. н. е.[3]

Прво помињање Ровиња као Castrum Rubini налази се у делу Cosmographia из 7. века. У делу је наведено мноштво географских података који се односе на 5. век pa је ровињски хроничар Бернардо Бенуси закључио да је Ровињ настао у периоду од 3. до 5. века. Након владавине Римског царства, а пред навалама Визигота, Хуна и Гота, стари Романи су, у потрази за сигурношћу, населили острва Монс Албанус, Св. Катерину, Св. Андрију и Цису. Острво Циса се први пут помиње по Плинију Старијем, а наводно је потонуло за време великих потреса у другој половини 8. века. Castrum Rubini који је лоциран на месту данашње цркве Св. Еуфемије, постаје Руињо, Ругинио, Рувигно и преживљава разорне нападе са копна и мора: Словена (Домагој, 876. године), Неретљана (865. и 887. године) и Сарацена (819. и 842).[3] Након византинске власти Ровињ је најприје био под влашћу Лонгобарда, а потом под франачком владавином. У феудалној Истри Ровињ је изгубио већи део аутономије старих римских муниципија, међутим као важан град, о чему говори чињеница да као каструм учествује 804. године на Рижанској скупштини, успева се изборити за одређене олакшице.[3]

Од 10. до 12. века са успехом се одупирао притиску Венеције и стекао аутономни статус са скупштином грађана и Великим већем. Доласком под Венецију 1283. године градска самоуправа је изгубила своје демократско обележје. Град је изложен честим нападима са мора — 1597. напало га је и опљачкало 17 ускочких бродова са око 500 ускока. У 17. и 18. веку Ровињ је развијен поморски град. Након пада Венеције 1797. године грађани су сами преузели управу града и задржали је за време аустријске (1797—1805) и француске администрације (1805—1813). Све до друге половине 19. века Ровињ је био највећа лука на западној обали Истре.[3] Године 1918. окупирала га је италијанска војска, а 1920. Рапалским уговором припао је Краљевини Италији и био укључен у италијанску провинцију Венеција Ђиулија. Након италијанске капитулације 1943, град долази под немачку окупацију. Ипак, исте године у Пазину покрајински Народноослободилачки одбор за Истру, проглашава припојење Истре матици земљи Хрватској и Југославији, што је послије рата потврђено 1947. године Париским мировним уговорима.

У шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама двадесетог века Ровињ је био стециште многих Београђана, а посебно глумаца, писаца и сликара.[4] У њему су повремено боравили и радили између осталих Борислав Михајловић Михиз, Антоније Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки и Милан Циле Маринковић.[5] У Међународном омладинском центру на Шкараби[6] су свирали тада познати југословенски рок састави, између осталих и београдске Силуете.

Демографија[уреди | уреди извор]

Данашњи Град Ровињ настао је на делу територије некадашње Општине Ровињ. Кретање броја становника Града Ровиња дато је у таблици испод.[7]

Националност[8] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.234 13.559 11.861 9.464 7.818 6.374 8.589 11.069 10.863 13.160 11.042 10.354 10.100 10.063 9.891

Број становника самог насеља Ровињ дат је у таблици испод.[7]

Националност[8] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 13.467 12.910 11.271 8.871 7.155 5.712 7.863 10.170 10.022 12.323 10.302 9.662 9.522 9.564 9.401

Према попоису становништва из 2001. године у Граду Ровињу живјело је 14.234 становника. Хрвати су чинили већину становништва (66%). Италијани су са 1.628 становника (11,44%) чинили другу најбројнију заједницу на подручју Града. По бројности, Италијане су следили Срби с 3,5%, Албанци с 2,4% и Бошњаци с 1,8%.[9]

По попису из 1991. године у Општини Ровињ је живело 2.169 (10,91%) Италијана.[7]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ровињ је имало 12.910 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
7.136 55,27%
Италијани
  
1.761 13,64%
Срби
  
698 5,40%
Југословени
  
371 2,87%
Муслимани
  
244 1,89%
Албанци
  
208 1,61%
Словенци
  
140 1,08%
Мађари
  
113 0,87%
Црногорци
  
42 0,32%
Македонци
  
29 0,22%
Словаци
  
25 0,19%
Немци
  
16 0,12%
Румуни
  
15 0,11%
Чеси
  
12 0,09%
Турци
  
6 0,04%
Аустријанци
  
5 0,03%
Руси
  
5 0,03%
Пољаци
  
3 0,02%
Роми
  
2 0,01%
Украјинци
  
2 0,01%
Бугари
  
1 0,00%
Грци
  
1 0,00%
Јевреји
  
1 0,00%
остали
  
17 0,13%
неопредељени
  
512 3,96%
регион. опр.
  
1.335 10,34%
непознато
  
210 1,62%
укупно: 12.910

Политика[уреди | уреди извор]

Ровињ, поглед са звоника Св. Еуфемије

У Ровињу је на власти Истарски демократски сабор на челу са градоначелником Ђованијем Спонзом. Градско вијеће Града Ровиња чини 19 посланика.[10]

Економија[уреди | уреди извор]

Туризам и индустрија чине највеће изворе прихода града Ровиња. Од индустрије важно је напоменути Творницу духана Ровињ и Истраграфику, које су преселиле погоне у Канфанар, Мирну — фабрику рибљих конзерви и остале мање фабрике као Обрада — металопрерађивачка фабрика и фабрика безалкохолних пића.

Туризам[уреди | уреди извор]

Према подацима Туристичке заједнице Истарске жупаније, Пореч и Ровињ су по броју остварених ноћења, водеће туристичке дестинације. Удео Ровиња у укупном броју ноћења Истарске жупаније у 2005. години износи 14,2%, а Пореча 14,4%. Најбројнији гости града Ровиња су Немци, Италијани, Аустријанци и Холанђани. На подручју града Ровиња налазе се 10 хотела. Такође на подручју града налазе се још кампови, хотелска насеља и хотелско-апартманска насеља. Највећи камп у Ровињу је Валалта тип натуристичког насеља, који је уједно и међу највећим и најбољим у Хрватској.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала на датум 01. 06. 2012. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. ^ а б в г д Službene Stranice Grada Rovinja: O Rovinju — Brojke i činjenice (језик: хрватски)
  3. ^ а б в г Službena stranica Grada Rovinja: Povijest (језик: хрватски)
  4. ^ Oživjele stare uspomene u Rovinju
  5. ^ Циле Маринковић: У жижи смо одувек | Култура | Novosti.rs
  6. ^ Englezi koji su voleli Italiju
  7. ^ а б в ЦД-ром: Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године, Државни завод за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
  8. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske: Popis stanovništva 2001. godine — Stanovništvo prema narodnosti, po gradovima/općinama (језик: хрватски)
  10. ^ Službene Stranice Grada Rovinja: Gradska administracija — Gradsko Vijeće (језик: хрватски)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]