Pređi na sadržaj

Korisnik:Kićaa98/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejv Galaher
Lični podaci
Puno imeDejvid Galaher
Datum rođenja(1873-10-30)30. oktobar 1873.
Mesto rođenjaRamelton, Irska
Datum smrti4. oktobar 1917.(1917-10-04) (43 god.)
Mesto smrtiPašendal, Ipr, Belgija
Visina1,83 m
Masa84kg

Dejv Galaher, rođen Dejvid Galaher (engl. David Gallaher), 30. oktobar 1873. - 4. oktobar 1917.) bio je ragbista iz Novog Zelanda, irskog porekla. Upamćen je kao kapiten Oridžinal Ol Bleksa (engl. Original All Blacks) reprezentacije Novog Zelanda iz 1905-06, prvog predstavnika Novog Zelanda za obilazak Britanskih ostrva. Pod Galaherovim rukovodstvom Oridžinalsi su pobedili 34 od 35 mečeva tokom turneje, uključujući i delove puta u Francuskoj i Severnoj Americi; Novozelanđani su postigli 976 poena i primili samo 59. Pre nego što se vratio kući, napisao je klasični ragbi tekst Kompletan ragbi fudbaler zajedno sa njegovim zamenikom Bilijem Stedom. Galaher se penzionisao kao igrač nakon turneje 1905-06 i počeo je da se bavi trenerskim poslom; bio je selektor za Okland i Novi Zeland veći deo naredne decenije.

Rođen je u Rameltonu, u Irskoj, i još kao dete sa svojom porodicom preselio se na Novi Zeland. Nakon preseljenja u Okland, 1895. pridružio se ragbi klubu Ponsonbi (engl. Ponsonby) i bio je izabran za svoju pokrajinu 1896. godine. U periodu 1901-02. služio je u Novozelandskom kontingentu u Drugom burskom ratu. Prvi put je nastupio za reprezentaciju Novog Zelanda u njihovoj turneji po Australiji bez poraza 1903. godine i odigrao je prvi probni meč protiv Australije u Sidneju. Oridžinalsi su pod Galaherovim kapitenstvom tokom 1905. i 1906. godine pomogli da se ragbi zacementira kao nacionalni spor Novog Zelanda, ali ga je britanska štampa neumorno stavljala na stub srama zbog njegove uloge krila u timu. Korišćenje krila, za koji kritičari smatraju da je taktika za namerno opstruiranje protivnika, doprinela je decenijama zategnutih odnosa između ragbi zvaničnika Novog Zelanda i zvaničnika u Britaniji; Svetska ragbi federacija striktno je zabranila ovu poziciju 1931. godine.

Tokom Prvog svetskog rata, Galaher je stupio u vojnu službu u novozelandskoj diviziji da bi se borio u Evropi. Poginuo je 1917. godine u Bici kod Pašendala u Belgiji. Od tada je primljen u Svetsku Ragbi Kuću slavnih, Međunarodnu Ragbi Kuću slavnih i Novozelanđansku sportsku Dvoranu slavnih. Postoji nekoliko spomenika podignutih u Galaherovu čast, uključujući i Galaher Šild (engl. Gallaher Shield) za pobednika klupskog prvenstva u Oklandu, a trofej Dejva Galahera osporava se između reprezentacija Francuske i Novog Zelanda.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Dejv Galaher rođen je kao Dejvid Galaher 30. oktobra 1873. godine u Rameltonu, u okrugu Donegal, u Irskoj, kao treći sin Džejmsa Henrija Galahera, 69-godišnjeg trgovca i njegove 29-godišnje žene Marije Hardi Galaher (rođena Mekloski (engl. McCloskie)).[1][2] Džejms je bio udovac koji se oženio sa Marijom 1866, godinu dana nakon smrti njegove prve žene. Džejms je imao dvoje dece iz prvog braka, a Dejvid je bio sedmi iz braka s Marijom. Par je imao još troje dece nakon Dejvida, ali od svojih deset potomaka, troje su umrli u detinjstvu. Druga potomci bili su: Jozef (1867), Izabela (1868), Džejms (1869), Marija (zvana Moli, 1870), Džejn (1871), Tomas (1872), Vilijam (1875), Osvald (1876) i Džejms Patrik (1878).[1][a] Dejvid se krstio kao prezvitarijanac u Rameltonu 8. januara 1874.[2]

Nakon što se bori u poslovima draperije u Rameltonu, Džejms je odlučio da emigrira sa svojom porodicom na Novi Zeland, u sklopu sheme Specijalnog poravnanja Katikati Džordža Veseja Stevarta U maju 1878. Galageri - minus bolesni Džejms Patrik koji je osam nedelja bio suviše slab za putovanje [b] - otplovio je iz Belfasta na Ladi Jocelin za Katikati u Zalivu Plenti. Prilikom dolaska na Novi Zeland, porodica je promenila svoje prezime na "Gallaher" u nastojanju da smanji konfuziju zbog svog pravopisa i izgovora.

Kuća Dave Galahera

Kuća u kojoj je Galaher rođen u Rameltonu, Irska. Plak iznad vrata obeležava njegov doprinos novozelandskom ragbiju. Par Galaher i njihovo šest dece stigli su u Auckland nakon tri meseca putovanja i odatle su otplovili do Taurange u zalivu Plenti pre njihovog konačnog putovanja u Katikati. Po dolasku su utvrdili da plan za poravnanje nije bio ono što su predviđali ili obećali: zemljište dodeljeno porodici zahtevalo je ogroman rad koji bi bio slomljen pre nego što je bio pogodan za uzgoj, nije bilo lakog pristupa vodi, i naselje je bilo vrlo brdovito. Bilo je rečeno da će Džejms biti zaposlen kao agent Donegal Knitting Compani na Novom Zelandu, koji bi trebalo da osnuje Lord George Augusta Hill. Ali Hill je neočekivano umro i njegov naslednik nije podržao inicijativu. Pošto zemljište lošeg kvaliteta porodice nije bilo dovoljno za zaradu za život, majka dece Maria je uskoro postala glavna hraniteljka nakon što je dobila poziciju za nastavu za £ 2 nedeljno u novoj školi broj 2.

U januaru 1886. David je proveo nedelju dana u bolnici u Aucklandu koji je podvrgnut operaciji da leči mišiće u leđima, što je dovelo do zakrivljenosti kičme. Njegova majka se iste godine razbolela, a 1887. godine izgubila je svoju nastavničku poziciju. Stanje njegove majke se pogoršalo i umrla je od raka 9. septembra 1887. Sa ocem u sedamdesetim, 13-godišnji David je bio prisiljen da napusti školu kako bi mogao da pomogne svojoj braći da podrže porodicu. Zauzeo je posao sa lokalnim agentom i stanicom.

Starija deca Galahera su radila kako bi sprečile lokalne vlasti da svoje mlađe braće i sestre budu usmeravali na usvajanje. 1889. godine, s izuzetkom Villiam-a koji je ostao u Katikatiju, porodica se pridružila Josifu u Oklandu, gde je našao posao. David, koji je do sada imao 17 godina, bio je u mogućnosti da dobije posao u kompaniji Northern Roller Mills, i uskoro je bio član juniorskog kriket tima. Krajem 1890-ih Gallaher je zaposlen u firmi Auckland Farmers 'Freezing kao radnik, do njegovog raspoređivanja u Prvom svetskom ratu, dvoje decenije kasnije, ušao je u poziciju šefa. Njegov rad je zahtevao konstantno rukovanje teškim životinjskim trupovima, što mu je pomoglo da izgrade gornju telesnu čvrstoću i da ga održi

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Izabela, Džejms i Džejn su preminuli još kao bebe.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Elliott 2012, str. 13.
  2. ^ a b McLean 1987, str. 35.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Knjige i članci

  • Carter, A. Kay (2011). Maria Gallaher – Her Short Life and Her Children's Stories. Paraparaumu. ISBN 9780987653802. 
  • Elliott, Matt (2012). Dave Gallaher – The Original All Black Captain (paperback). London: Harper Collins. ISBN 978-1-86950-968-2. 
  • Gabe, Rhys T. (1954). „The 1905–06 Tour”. Ur.: Wooller, Wilfred; Owen, David. Fifty Years of the All Blacks: A Complete History of New Zealand Rugby Touring Teams in the British Isles. London: Phoenix House Ltd. 
  • King, Michael (2003). The Penguin History of New Zealand. New Zealand: Penguin Books. ISBN 978-0-14-301867-4. 
  • McCarthy, Winston (1968). Haka! The All Blacks Story. London: Pelham Books. 
  • McLean, Terry (1959). Great Days in New Zealand Rugby. Wellington, New Zealand: A. H. & A. W. Reed. 
  • McLean, Terry (1987). New Zealand Rugby Legends. Auckland, New Zealand: MOA Publications. ISBN 0-908570-15-5. 
  • Ryan, Greg (1993). Forerunners of the All Blacks. Christchurch, New Zealand: Canterbury University Press. ISBN 0-908812-30-2. 
  • Ryan, Greg (2005). The Contest for Rugby Supremacy – Accounting for the 1905 All Blacks. Canterbury University Press. ISBN 1-877257-36-2. 
  • Ryan, Greg (2011). „A Tale of Two Dinners: New Zealand Rugby and the Embrace of Empire, 1919–32”. The International Journal of the History of Sport. Routledge. 28 (10): 1409—1425. doi:10.1080/09523367.2011.577641. 
  • Swan, Arthur C.; Jackson, Gordon F. W. (1952). Wellington's Rugby History 1870 – 1950. Wellington, New Zealand: A. H. & A. W. Reed. 
  • Tobin, Christopher (2005). The Original All Blacks 1905–06. Auckland, New Zealand: Hodder Moa Beckett. ISBN 1-86958-995-5. 
  • Verdon, Paul (2000). Born to Lead – The Untold Story of the All Black Test Captains. Auckland, New Zealand: Celebrity Books. ISBN 1-877252-05-0. 
  • Vincent, V. T. (1998). „Practical Imperialism: The Anglo‐Welsh Rugby Tour of New Zealand, 1908”. The International Journal of the History of Sport. Routledge. 15 (1): 123—140. doi:10.1080/09523369808714015. 
  • Williams, Peter (2002). „Battle Lines on Three Fronts: The RFU and the Lost War Against Professionalism”. The International Journal of the History of Sport. Routledge. 19 (4): 114—136. doi:10.1080/714001793. 

Vesti

Internet

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Kićaa98/песак&oldid=22205135”