Pređi na sadržaj

Korisnik:Milica4320/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ruža temneramenta (eng. Temperament-Rose) je dijagram koji povezuje dvanaest različitih boja sa ljudskim karakternim osobinama. Boje su grupisane po temperamentima – kolerik (crvena, žuta, narandžasta), sangvinik (žuta, zelena), flegmatik (plava, ljubičasta), melanholik (ljubičasta, crvena).

Psihologija boja (eng. color psychology) je grana marketinga koja se bavi proučavanjem boja i njihovog uticaja na ljudske emocije i ponašanje. [1] Karl Jung se, usled zasluga u istraživanju uticaja boja na ljudsko ponašanje, smatra začetnikom ove oblasti marketinga. [2] Boje poseduju sposobnost da izazovu različite emocije kod ljudi i nehotice utiču na njihovu percepciju. Pokazalo se da boje mogu da poboljšaju efikasnost placebo efekta. [3] Zbog toga se u farmaciji najčešće koriste crvene i narandžaste pilule kao stimulansi. Kako će određena boja uticati na pojedinca zavisi od njegove kulture, pola i starosti. Na primer, heteroseksualni muškarci tvrde da boja odeće može da poveća žensku privlačnost (posebno izdvajaju crvenu boju), dok heteroseksualne žene negiraju da boja odeće može da utiče na njihovu pojačanu privlačnost. [4]

Znanja o psihologiji boja se naširoko upotrebljavaju u marketingu i brendingu. Marketari su uočili uticaj boja na kupčeve emocije i percepcije o njihovim proivodima i uslugama. [1] Izbor boje za logo kompanije je vrlo važan zato što su istraživanja pokazala da kupci stvaraju sliku o proizvodima kompanije na osnovu njihovog prvog utiska koji su stvorili o brendu. [5] Stoga je upotreba prave boje bitna i za izloge u radnjama. Istraživanja su pokazala da je crvena boja odgovorna za neplaniranu i spontanu kupovinu, dok se plava boja vezuje za smirenu i racionalnu kupovinu. [6] Kombinacija crvene i žute boje iaziva glad i često je upotrebljavaju restorani, posebno restorani brze hrane kao što su Mek Donalds i Burger King. [7] Ovaj fenomen se naiva teorijom „senfa i kečapa”. [8] Principi psihologije boja se koriste u još bezbroj različitih sfera rada, a neke od njih su medicinske terapije, veb dizajn, dizajn igara, itd.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je psihologija boja postala oblast znanja, boje su se pre 2000. godine p. n. e. koristile kao metod lečenja. [9] Stari Egipćani su dokumentovali lečenje bojama u svojim terapijijama obojene sobe i terapijom sunčeve svetlosti. Huangdi Neiđing, jedan od najstarijih medicinskih dokumenata, govori o dijagnozama i bojama koje se koriste u terapijiji njihovih izlečenja. [9]

Karl Jung je povezan sa inovativnim početnim fazama proučavanja psihologije boja u 20. veku. Junga se zanimao za svojstva i značenja boja, kao i njihov potencijal za upotrebu u psihoterapiji. Njegove studije i spisi o simbolici boja pokrivaju širok spektar tema koje se protežu od mandala pa sve do Piksaovih dela. [10] Nastavkom svog proučavanja boja, njihovog efekta u raličitim kulturama i ispitivanjem mandala koje su kreirali njegovi pacijenti, Jung je pokušao da razvije jezik čije bi šifre bile boje. [10]

Model psihologije boja[uredi | uredi izvor]

Opšti model psihologije boja oslanja se na šest osnovnih principa: [6]

  1. Boja može imati određeno značenje
  2. Značenje boje zasniva se na naučenom ili biološki urođenom značenju
  3. Osoba koja opaža automatski vrši procenu boje
  4. Proces evaluacije podstiče ponašanje koje je definasano bojama
  5. Boja po automatizmu vrši svoj uticaj
  6. Značenje i efekat koje boja ima imaju veze sa objašnjenim kontekstom

Uticaj boja na percepciju[uredi | uredi izvor]

Istraživači smatraju da je trihromatski vid boja pomogao u evoluciji primata tako što je omogućio bolju percepciju emocija i osećanja drugih, što se pokazalo veoma korisnim pri složenoj društvenoj interakciji. [11] Pored upotrebe boja u društvenim odnosima, one imaju uticaje na više aspekata naše percepcije.

Ukus[uredi | uredi izvor]

Različite boje istog pića stvaraju prividno različite ukuse. [12]

Boja hrane i pića utiče na to kako će ljudi percepirati njihov ukus. [12] Pored boje hrane, na čoveka utiču i boje koje su dominantne u njegovom vidnom polju dok je konzumira. [12] Ljudi mogu pogrešiti i pomisliti da piće sa ukusom trešnje, koje je obojeno zelenom bojom, ima ukus limete i to samo zato što je boja pića zelene boje. Takođe, kako M&M bombone dolaze u različitim bojama ljudima će mehanički bombona braon boje imati izraženiji čokoladni ukus od bombone zelene boje. [12] Ova relacija je uzrokovana našim opažanjem boja, posebno kada uzmemo u obzir i očekivanja koja su povezana sa našom kulturom. U istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji učesnicima je dato piće tamno braon boje, gde su ispitanici iz Evrope očekivali Koka Kolu, dok su ispitanici sa Tajvana očekivali piće sa ukusom grožđa (koje je vrlo polularno na njihovom podnevlju). [12] Svaki od ispitanika očekivao je ukus pića na osnovu onog pića koje se najčešće konzumira u njihovoj kulturi.

Vreme[uredi | uredi izvor]

Nedavni rezultati istraživanja pokazali su da je očekivano trajanje crvenog ekrana duže u odnosu na ekran plave boje. [13] Rezultati istraživanja su reflektovala i polne razlike: muškarci su, za razliku od žena, precenili trajanje crvenog ekrana. Pored toga, reakcije na crveni ekran bile su brže u odnosu na plavi ekran. U istraživanju, u kome je učestvovalo 150 ljudi, delu ispitanika koji se nalazio u prostoriji plave boje vreme je prolazilo brže (minut je prosečno trajao 11 sekundi kraće) u odnosu na drugi deo ispitanika koji se nalazio u prostoriji crvene boje. [14]

Osvetljenost[uredi | uredi izvor]

Osvetljenost, kao i boja, utiče na to kako će ljudi videti svoju okolinu. [15] Raličite vrste izvora svetlosti utiču na objekte tako što vizuelno menjaju boju njihove površine. Nijanse boja koje vidimo pod sunčevom svetlošću mogu da se razlikuju od onih koje vidimo pod svetlošću sijalice sa žičanom niti (volframove sijalice): svetlije boje mogu izgledati više narandžaste ili „braonkaste“, dok tamnije boje mogu izgledati još tamnije. [15] Objekti sa ujednačenim izvorom svetlosti mogu doprineti boljem utisku o trodimenzionalnom obliku. [15] Boja objekta može da utiče na to da li nam se čini da je on u pokretu ili ne. Konkretno, teže je odrediti putanju objekta koji se nazali pod direktnim izvorom svetlosti koja nije ujednačena u odnosu na ujednačen izvor svetlosti. [15]

Plavo osvetljenje čini da se ljudi osećaju opušteno i to je navelo mnogobrojne zemlje da uvedu uličnu rasvetu plave boje kako bi smanjile stopu ubivstva. [16] Grad Glazov je 2000. godine uveo plavu uličnu rasvetu i ubrzo je objavio da je broj kriminalnih dela u tim oblastima smanjen. [17][18] Železnička stanica u Japanu je u oktobru 2009. godine postavila je plavo osvetljenje na svim svojim stanicama kako bi smanjila broj pokušaja samoubivstva [19], međutim efekat ove promene je doveden u pitanje.

Pilula tople boje (crvena) i hladne boje (plave).

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Boja placebo lekova određuje njihovu efikasnosti. [20] U medicini se zato pilule toplih boja (crvene, žute, itd.) koriste kao stimulansi, dok se pilule hladnih boja (plave, ljubičaste, itd.) koriste kao antidepresivi. [3] Veruje se da je ovaj utisak posledica pacijentovih očekivanja, a ne direktan efekat same boje. [20]

Veza između boja i emocija[uredi | uredi izvor]

Na koji način će pojedinac reagovati na različite boje zavisi od osobe do osobe. [21] U američkoj studiji iz 2003. godine, plava boja je najčešći izbor pojedinca sa čak 35%, zatim slede zelena (16%), ljubičasta (10%) i crvena (10%). [21] Veruje se da je na izbor plave i zelene boje uticala prirodna sklonosti prema staništima naših predaka, što je objašnjeno i u evolucionoj estetici. [22] Narandžasta, žuta i braon boja su najmanje popularne boje. [23]

Jedna od teorija koja govori o naklonosti čoveka prema jednoj boji naziva se teorija ekološke valence (EVT) koju su predložili Stepen Palmer i Keren Sklos. [24] Ova teorija tvrdi da ljudi imaju tendenciju da vole ili ne vole boje na osnovu njihove povezanosti sa drugim objektima ili situacijama prema kojima osećaju jake emocije. Na primer, ako neko plavu boju povezuje sa čistom vodom velika je verovatnoća da će voleti plavu boju. Sa druge strane, ljudi koji smeđu boju povezuju sa pokvarenom hranom vrlo verovatno je neće preferirati. [23]

Odabir boje može da zavisi i od temperature okruženja u kojem se pojedinac nalazii. [25] Ljudi kojima je hladno često biraju tople boje (kao što su crvena ili žuta), dok ljudi kojima je vruće često biraju hladne boje (poput plave ili zelene). [6] Hladne boje privlače introvertne osobe, dok se ektrovertne osobe češće odlučuju za toplije boje. [25]

Psiholog Endru Eliot testirao kako boja odeće osobu može da učini privlačnijom. Otkrio je da ako muškarci i žene obuku nešto crvene boje postižu veću verovatnoću da privuku pažnju suprotnog pola. [26]

Upotreba boja u marketingu[uredi | uredi izvor]

Nedavno marketinško istraživanje pokazalo je da određena boja može da pomogne u izgradnji identiteta brenda. [27] Kako određena boja utiče na čoveka zavisi od nekoliko faktora kao što su prošla iskustva, kultura, religija, priroda okruženja, pol itd. Prilikom donošenja odluke o boji koja će predstaviti brend najpre je potrebno odrediti ciljnu grupu. Boju treba pažljivo odabrati tako da bude u skladu sa ključnom porukom i emocijama koje treba da izazovu kod ciljne grupe. [28] Kompanija Viktorija Sikret koristila je boje (roze i crnu) kako bi kreirala svoj novi identitet koji će se dopasti njihovoj ciljnoj grupi (devojke od 18 do 30 godina). [29]

Potrošači obično donose prvu procenu o proizvodu u prvih 90 sekundi, gde je čak od 62% do 90% te presude je zasnovano na boji. [30] Ljudi često logo vide kao ogledalo kompanije i nesvesno počinju da pamte kompaniju na osnovu boje njihovogg logotipa. [31] Istraživanja su pokazala da boja proizvoda može da utiče na to koji proizvod će potrošač odabrati i većina rezulatata pokazuje da potrošače privlače oni proizvodi koji imaju boje koje se smatraju podrazumevanim za taj tip proizvoda. [32]

Značenje boja[uredi | uredi izvor]

Smatra se da različite boje pobuđuju različite emocije kod ljudi. [25] Tako crvene nijanse dovode do osećaja uzbuđenja, dok se plavi nijanse često povezuju sa osećajem opuštenosti. [25] Izazvane emocije kod obe nijanse (i crvene i plave) su prijatne i boje će izazvati pozitivna osećanja..

Crvena Žuta Zelena Plava Roze Ljubičasta Narandžasta Braon Crna Bela
Moć [33] Sreća [23] Zdravlje [34] Muškost [35] Ženstvenost [36] Autoritet [34] Toplina [35] Grubost [37] Sofisticiranost [37] Iskrenost [34]
Ljubav [33][38] Ljubomora [23] Dobar ukus [23] Pouzdanost [36] Sofisticiranost [37] Moć [34] Uzbuđenje [35] Jednostavnost [37] Tuga [37] Sreća [38]
Brzina [33] Manji kvalitet [23] Priroda [23] Kvalitet [23] Iskrenost Luksuz [38] Radost [38] Kvalitet [34] Čistoća [34]
Ljutnja [33] Energija [38] Novac [34] Čistoća [38] Ljubav [33] Kreativnost [38] Strah [37] Mir [38]
Uzbuđenje [33] Sigurnost [38] Intelekt [38] Elegancija [38]
Krug boja

Kombinovanje boja[uredi | uredi izvor]

U istraživanju koje je sprovela kompanija Najk ispitanici su imali zadatak da dizajniraju svoje idealne patike. [39] Većina ispitanika je za boju svojih patika odabrala one koje su bile jedna pored druge na krugu boja, kao što su plava i tamno plava. Samo mali deo ispitanika je želeo da njihove patike budu u kontrasnim bojama, kao što su zelena i crvena. Takođe, gotovo svi ispitanici su upotrebili svega dve do tri boje za svoje patike. Istraživanje je sugerisalo kompanijama da treba da smanje broj različitih boja koje upotrebljavaju za svoj proizvod i da pored toga koriste boje koje su sličnih nijansi, odn. boje koje su blizu jedna druge na krugu boja. [39]

Na prometnoj ulici u Bangkoku znak restorana obojen je crvenom i žutom bojom kako bi privukao pažnju prolaznika.

Privlačenje pažnje[uredi | uredi izvor]

Boja se koristi kao sredstvo privlačenja pažnje potrošača – što će se po automatizmu odraziti na njegovo ponašanje prilikom kupovine. [40] Potrošači pamte boje i koriste ih kada treba da identifikuju poznate artikle. Pri osnivanju nove kompanije ili proizvodnji novog proizvodi trebalo bi da se razmotri korišćenje različitih boja. Međutim, ako kompanija menja izgled proizvoda, ali proizvod zadržava istim, trebalo bi zadržati istu šemu boja koja je već poznata potrošačima. [40]

Pažnja se privlači podsvesno, pre nego što ljudi mogu svesno da razmisle o nečemu. [41] Istraživanje koje se bavilo elektroencefalografilojom (EEG) otkrilo je aktivnost određenog dela mozga ispitanika kada mu je omiljena boja prisutna u okruženju, čak i kada on nije svesno bio fokusiran na nju. [41] Kada gledaju različite boje na ekranu, ljudi se fokusiraju ili na svoju omiljenu boju ili na boju koja se više ističe. Ovo implicira da proizvodi mogu privući nečiju pažnju na osnovu boje, pre nego što osoba voljno pogleda proizvod.[41]

Boja u prodavnicama[uredi | uredi izvor]

Izlog u kome dominiraju tople boje.

Boje se ne koriste samo za privlačenje pažnje kupaca pri kupovini proizvoda, već i za izloge prodavnica. Boja prodavnice, pored boje proizvoda, utiče na ponašanje potrošača pri kupovini. [42] Istraživanja su pokazala da ljude privlače ekrani toplih boja, međutim, oni su ekrane hladnih boja ocenili kao povoljnije. [42] Ovo implicira da su izlozi u prodavnicama toplih boja prikladniji za spontane i neplanirane kupovine, dok hladne boje izloga prodavnica utiču na kupovinu gde se mnogo planira i razmišlja o kupovini. Plava boja, koja spada u hladne boje, smatra se da izaziva veće kupovne namere od narandžaste, tople boje. [43] Međutim, svi negativni efekti narandžaste su neutralisani kada je narandžasta boja prodavnice bila uparena sa blagim osvetljenjem, što pokazuje da boja prodavnice i osvetljenje zapravo najbolje deluju u zajedno. Ovo je posebno relevantno u tržnim centrima gde potencijalni potrošači ulaze u prodavnice koje im privlače pažnju, bez prethodnog planiranja. [42]

Boja prodavnice i njeno osvetljenje može imati snažan uticaj na potrošača, pa tako izgleda da vreme prolazi sporije ako smo pod plavim osvetljenjem u odnosu na crveno. [43] Kockarnice u potpunosti koriste ovo saznanje tako što koriste boje kako bi naveli ljude da provedu više vremena, a samim tim i više novca. [43]

Terapija bojama[uredi | uredi izvor]

Terapeut Felisiti Kodžo sa pacijentom tokom art terapije.

Terapija umetnošću[uredi | uredi izvor]

Terapija umetnošću je srodna oblast primenjene psihologije. [44] Dolazi iz psihoanalitičkih teorija koje su tvrdile da se naše emocije i iskustava ne moraju izraziti samo rečima, već i bojama. [44] Psihologija boja može biti od koristi umetničkim terapeutima kada procenjuju šta određene boje znače klijentima koji ih koriste za kreiranje umetničkih dela. [44] Čak i kada pacijent ne upotrebljava neku boju može biti važan detalj u umetničkoj terapiji, zato ljudi koji se bore sa depresijom obično koriste manje boja kada slikaju. [44]

U terapiji se predlaže da se pacijent fokusira na upotrebu boja, a ne na krajnji rezultat koji će napraviti, jer se tako može izbeći anksioznost pacijenta oko slikanja „dobre“ slike i više se fokusirati na to šta boje koje su koristili znače za njih. [44]

Hromoterapija[uredi | uredi izvor]

Hromoterapija je metoda lečenja bojama gde je svaka boja prilagođena za lečenje različitih dijagnoza. [45] Terapija se koristi za lečenje fizioloških i psihijatrijskih stanja, kao što su depresija i hipertenzija.

Individualne razlike[uredi | uredi izvor]

Roze sekcija za devojčice u prodavnici igračaka.

Pol[uredi | uredi izvor]

Dečije igračke često se klasifikuju kao igračke „za dečake” ili „za devojčice” isključivo na osnovu boje. [46] U studiji o efektima boja na percepciju, odraslim učesnicima su prikazane zamućene slike dečijih igračaka, gde je jedina vidljiva karakteristika bila boja igračke. [46] Učesnici su prema svom nahođenju razvrstali igračke u igračke za devojčice i dečake samo na osnovu vidljive boje slike. [46] [47] Reultati su pokazali da su igračke crvene i crne boje uglavnom klasifikovane kao igračke „samo za dečake“, a igračke pastelnih boja, poput roze i ljubičaste, klasifikovane kao igračke za devojčice. [47]

Razlike u podeli boja prema polovima se mogu videti i među odraslima. [48] Muškarci i žene se nisu složili oko toga koje boje treba klasifikovati kao muške i ženske, zato što obično preferiraju različite boje prilikom kupovine, međutim, pokazalo se da su crna, bela i siva, kao tonovi ili nijanse, pozitivnije primljena od strane muškaraca nego žena. [30]

Kompanija Lego koristi ružičastu boju kako bi posebno reklamirala setove devojčicama, dok se za klasifikaciju igračaka za devojčice i dečake na sajtu Dizni prodavnice koristi roze i plava boju, kao asocijaciju za svaki pol. [47]

Uzrast[uredi | uredi izvor]

Dečije igračke, za mlađe starosne grupe, često se prodaju na osnovu boja, ali kako se starosna grupa povećava boja proizvoda postaje manje bitna. [46] U Sjedinjenim Državama je uobičajeno da se devojčice povezuju sa ružičastom, a dečaci sa plavom bojom i ova razlika je kod male dece naučena razlika, a ne urođena. [49] Kod odraslih se javnja naklonost prema plavoj biji, kod dece dominira žuta boja verovatno zbog njenih asocijacija na sreću. [36] Nešto starija deca, koja su razvila osećaj za omiljenu boju, često imaju tendenciju da biraju predmete koji su u toj boji. [50]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Color Psychology”. Color Psychology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  2. ^ Huaixiang, Tan (2010), CHARACTER COSTUME DESIGN CREATION (2 izd.), Routledge, ISBN 978-0-08-095407-3, doi:10.4324/9780080954073-12/character-costume-design-creation-tan-huaixiang, Pristupljeno 2022-05-14 
  3. ^ a b Craen, Anton J. M. de; Roos, Pieter J.; Vries, A. Leonard de; Kleijnen, Jos (1996-12-21). „Effect of colour of drugs: systematic review of perceived effect of drugs and of their effectiveness”. BMJ (na jeziku: engleski). 313 (7072): 1624—1626. ISSN 0959-8138. PMID 8991013. doi:10.1136/bmj.313.7072.1624. 
  4. ^ Alter, Adam (2013-03-21). „There Is One Color You Need To Wear on Your Dating Profile”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  5. ^ Faber, Birren (1961). Colour Psychology & Colour Therapy. The Citadel Press. ISBN 0806506539. 
  6. ^ a b v Whitfield T. W., Whiltshire T. J. (1990). Color psychology: A critical review. Genetic, Social, and General Psychology Monographs. 
  7. ^ „Why You Feel Hungry When You See The Color Red”. So Yummy (na jeziku: engleski). 2019-01-14. Pristupljeno 2022-05-14. 
  8. ^ Findlay, Paul (2018-09-12). „The ketchup and mustard theory of advertising, AKA learning to taste your brand”. Mumbrella (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  9. ^ a b „Colour History”. Colour Therapy Healing (na jeziku: engleski). 2016-04-01. Pristupljeno 2022-05-14. 
  10. ^ a b Riley, Charles (1995). Color Codes: Modern Theories of Color in Philosophy, Painting and Architecture, Literature, Music, and Psychology. Hanover: University Press of New England. 
  11. ^ Elliot, Andrew J.; Maier, Markus A. (2014-01-03). „Color Psychology: Effects of Perceiving Color on Psychological Functioning in Humans”. Annual Review of Psychology. 65 (1): 95—120. ISSN 0066-4308. doi:10.1146/annurev-psych-010213-115035. 
  12. ^ a b v g d Shankar, Maya U.; Levitan, Carmel A.; Prescott, John; Spence, Charles (2009-06-01). „The Influence of Color and Label Information on Flavor Perception”. Chemosensory Perception (na jeziku: engleski). 2 (2): 53—58. ISSN 1936-5810. doi:10.1007/s12078-009-9046-4. 
  13. ^ Shibasaki, Masahiro; Masataka, Nobuo (2014-07-31). „The color red distorts time perception for men, but not for women”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 4 (1): 5899. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/srep05899. 
  14. ^ Do You See What I See (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-05-14 
  15. ^ a b v g Shevell, Steven K.; Kingdom, Frederick A. A. (2008-01-01). „Color in Complex Scenes”. Annual Review of Psychology. 59 (1): 143—166. ISSN 0066-4308. doi:10.1146/annurev.psych.59.103006.093619. 
  16. ^ Baraniuk, Chris. „Can blue lights prevent suicide at train stations?”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  17. ^ „Nation & World | Blue streetlights believed to prevent suicides, street crime | Seattle Times Newspaper”. web.archive.org. 2010-09-13. Pristupljeno 2022-05-14. 
  18. ^ „PhysOrg Mobile: Blue streetlights may prevent crime, suicide”. web.archive.org. 2009-12-08. Pristupljeno 2022-05-14. 
  19. ^ „Can Blue-Colored Light Prevent Suicide?”. web.archive.org. 2017-12-15. Pristupljeno 2022-05-14. 
  20. ^ a b „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2022-05-14. 
  21. ^ a b „Creative Latitude: Articles”. web.archive.org. 2016-03-11. Pristupljeno 2022-05-14. 
  22. ^ Dutton, Denis (2003). Aesthetics and Evolutionary Psychology. Oxford University Press. 
  23. ^ a b v g d đ e ž „Colour Assignment - By Joe Hallock”. www.joehallock.com. Pristupljeno 2022-05-14. 
  24. ^ Stephen, Palmer (11. 05. 2010). „An ecological valence theory of human color preference”. National Library of Medicine. 
  25. ^ a b v g Lichtlé, Marie-Christine (2007-01-01). „The effect of an advertisement’s colour on emotions evoked by attitude towards the ad”. International Journal of Advertising. 26 (1): 37—62. ISSN 0265-0487. doi:10.1080/02650487.2007.11072995. 
  26. ^ Alter, Adam (2013-03-21). „There Is One Color You Need To Wear on Your Dating Profile”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  27. ^ Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (na jeziku: engleski). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  28. ^ „Connecting With Color”. www.lyquix.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  29. ^ Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (na jeziku: engleski). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  30. ^ a b Singh, Satyendra (2006-01-01). „Impact of color on marketing”. Management Decision. 44 (6): 783—789. ISSN 0025-1747. doi:10.1108/00251740610673332. 
  31. ^ Bottomley, Paul A.; Doyle, John R. (2006). „The interactive effects of colors and products on perceptions of brand logo appropriateness”. Marketing Theory (na jeziku: engleski). 6 (1): 63—83. ISSN 1470-5931. doi:10.1177/1470593106061263. 
  32. ^ Fernández-Vázquez, Rocío; Stinco, Carla M.; Meléndez-Martínez, Antonio J.; Heredia, Francisco J.; Vicario, Isabel M. (2011). „VISUAL AND INSTRUMENTAL EVALUATION OF ORANGE JUICE COLOR: A CONSUMERS' PREFERENCE STUDY: ORANGE JUICE COLOR EVALUATION”. Journal of Sensory Studies (na jeziku: engleski). 26 (6): 436—444. doi:10.1111/j.1745-459X.2011.00360.x. 
  33. ^ a b v g d đ „Red Color”. HANORACE PERSONALIZATE | TRICOURI SIMPLE SI PERSONALIZATE (na jeziku: rumunski). 2021-06-12. Pristupljeno 2022-05-14. 
  34. ^ a b v g d đ e Kauppinen-Räisänen, Hannele; Jauffret, Marie-Nathalie (2018-01-01). „Using colour semiotics to explore colour meanings”. Qualitative Market Research: An International Journal. 21 (1): 101—117. ISSN 1352-2752. doi:10.1108/QMR-03-2016-0033. 
  35. ^ a b v Labrecque, Lauren I.; Milne, George R. (2012-09-01). „Exciting red and competent blue: the importance of color in marketing”. Journal of the Academy of Marketing Science (na jeziku: engleski). 40 (5): 711—727. ISSN 1552-7824. doi:10.1007/s11747-010-0245-y. 
  36. ^ a b v Aslam, Mubeen M. (2005-01-01). „Are you selling the right colour? A cross-cultural review of colour as a marketing cue”. Faculty of Commerce - Papers (Archive): 1—14. 
  37. ^ a b v g d đ Elliot, Andrew J. (2015). „Color and psychological functioning: a review of theoretical and empirical work”. Frontiers in Psychology. 6. ISSN 1664-1078. doi:10.3389/fpsyg.2015.00368/full. 
  38. ^ a b v g d đ e ž z i j „10 boja i njihovo značenje – 10naj” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-14. 
  39. ^ a b Skorinko, Jeanine L.; Kemmer, Suzanne; Hebl, Michelle R.; Lane, David M., A Rose by Any Other Name...: Color-Naming Influences on Decision Making, Pristupljeno 2022-05-14 
  40. ^ a b Kauppinen‐Räisänen, Hannele; Luomala, Harri T. (2010-01-01). „Exploring consumers' product‐specific colour meanings”. Qualitative Market Research: An International Journal. 13 (3): 287—308. ISSN 1352-2752. doi:10.1108/13522751011053644. 
  41. ^ a b v Kawasaki, Masahiro; Yamaguchi, Yoko (2012-01-02). „Effects of subjective preference of colors on attention-related occipital theta oscillations”. NeuroImage. Neuroergonomics: The human brain in action and at work (na jeziku: engleski). 59 (1): 808—814. ISSN 1053-8119. doi:10.1016/j.neuroimage.2011.07.042. 
  42. ^ a b v Bellizzi, JA (1983). The effects of color in store design. Journal of Retailing. 
  43. ^ a b v Singh, Satyendra (2006-01-01). „Impact of color on marketing”. Management Decision. 44 (6): 783—789. ISSN 0025-1747. doi:10.1108/00251740610673332. 
  44. ^ a b v g d Withrow, Rebecca L. (2004). „The Use of Color in Art Therapy”. The Journal of Humanistic Counseling, Education and Development (na jeziku: engleski). 43 (1): 33—40. doi:10.1002/j.2164-490X.2004.tb00040.x. 
  45. ^ Azeemi, Samina T. Yousuf; Rafiq, Hafiz M; Ismail, Iram; Kazmi, Syeda Rabab; Azeemi, Ameena (2019-10-01). „The mechanistic basis of chromotherapy: Current knowledge and future perspectives”. Complementary Therapies in Medicine (na jeziku: engleski). 46: 217—222. ISSN 0965-2299. doi:10.1016/j.ctim.2019.08.025. 
  46. ^ a b v g „The impact of color on ratings of "girl" and "boy" toys.”. web.archive.org. 2016-10-06. Pristupljeno 2022-05-14. 
  47. ^ a b v Auster, Carol J.; Mansbach, Claire S. (2012-10-01). „The Gender Marketing of Toys: An Analysis of Color and Type of Toy on the Disney Store Website”. Sex Roles (na jeziku: engleski). 67 (7): 375—388. ISSN 1573-2762. doi:10.1007/s11199-012-0177-8. 
  48. ^ Ou, Li-Chen; Luo, M. Ronnier; Woodcock, Andrie; Wright, Angela (2004). „A study of colour emotion and colour preference. Part I: Colour emotions for single colours”. Color Research & Application (na jeziku: engleski). 29 (3): 232—240. ISSN 0361-2317. doi:10.1002/col.20010. 
  49. ^ LoBue, Vanessa; DeLoache, Judy S. (2011). „Pretty in pink: The early development of gender-stereotyped colour preferences: Children's colour preferences”. British Journal of Developmental Psychology (na jeziku: engleski). 29 (3): 656—667. doi:10.1111/j.2044-835X.2011.02027.x. 
  50. ^ Gollety, Mathilde; Guichard, Nathalie (2011-01-01). „The dilemma of flavor and color in the choice of packaging by children”. Young Consumers. 12 (1): 82—90. ISSN 1747-3616. doi:10.1108/17473611111114803. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Faber Biren, (1961), „Color psychology and color therapy”, The Citadel Press
  • Duton Denis, (2003), „Aesthetics and Evolutionary Psychology”, Oxford University Press
  • Igor Zjakić, Marin Milković, (2010), „Psihologija boja”

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milica4320/песак&oldid=24548933”