Pređi na sadržaj

Корисник:Mitkeks/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije


Banana Fiš
Logo serijala i anime mange Banana Fiš
ŽanrDrama, triler[1]
TvoracAkimi Jošida
Manga
AutorAkimi Jošida
IzdavačShogakukan
Engleski izdavačŠablon:English manga publisher
Ciljna grupaženska publika
ŠtampaFlower Comics
ČasopisBessatsu Shōjo Comic
Engleski časopisŠablon:English manga magazine
Prvo izlaženjemaj 1985. (1985-05) — april 1994. (1994-04)
Tomovi19 (spisak tomova)
Prednastavak i relevantna dela
  • Fly Boy, In The Sky (1984)
  • Angel Eyes (1994)
  • Garden of Light (1994)
  • Private Opinion (1995)
TV anime
Režiser Hiroko Ucumi
Producent
  • Juka Okajasu
  • Kjoko Urju
Scenarista Hiroši Seko
Kompozitor Šiniči Osava
Studio MAPPA
Mreža Fuji TV (Noitamina)
Premijerno prikazivanje 5. jul 2018. (2018-07-05) – 20. decembar 2018. (2018-12-20)
Epizode 24 (spisak epizoda)
Portal Strip

Banana Riba[uredi | uredi izvor]

Banana Riba (eng. Banana Fish) je japanska manga serija koju je napisala i ilustrovala Akimi Jošida.

Prvobitno je objavljivana od maja 1985. do aprila 1994. u časopisu Bessatsu Shōjo Comic, taj časopis je za šodžo mange (mange namenjene devojčicama). Radnja se pretežno odvija u Njujorku tokom 1980-ih i prati vođu bande sa ulice po imenu Eš Linksa dok istražuje kriminalnu zaveru vezanu za "Banana Fiš", misterioznu drogu koja manipuliše svojim korisnicima. Tokom istrage, upoznaje Eiđija Okumuru, japanskog asistenta fotografa sa kojim se zbližava.

Vizuelni i narativni stil Banana Fiš karakteriše realizam u crtežima i priča fokusirana na akciju, što predstavlja značajan prekid od tadašnjih konvencija šodžo mange koje su se uglavnom bazirale na stilizovanim ilustracijama i romantičnim fantazijama. Iako je serija prvobitno bila namenjena šodžo publici adolescentkinja i mladih žena, njeni zreli tematski elementi privukli su i značajan broj muškaraca i odraslih žena. Prikazi homoseksualnosti u ovom zrelom, akciono-orijentisanom kontekstu imali su poseban uticaj na žanr mange ljubavi između muškaraca. Banana Fiš je dobio pohvale kritičara zbog zapleta, dijaloga i scena akcije. To je komercijalno najuspešnije delo Akimi Jošide, sa preko 12 miliona prodatih primeraka skupljenih tomova serije do 2018. godine.

Serija je prevedena na engleski i objavljena od strane Viz Media, koja je takođe objavila serijal Banana Fiš u svojim manga časopisima Pulp i Animerika Extra počevši od 1997. godine, čime je postao jedna od prvih manga serija koja je dostigla široku publiku u Sjedinjenim Američkim Državama. Serija je više puta adaptirana, posebno 2018. godine kao 24-epizodna anime televizijska serija koju je režirao Hiroko Utsumi i producirao MAPPA. Anime adaptacija je prikazivana na Fuji TV Noitamina programy i emitovana globalno na Amazon Prajm Video, koji je istovremeno emitovao seriju tokom njenog prvobitnog prikazivanja.

Sinapsis[uredi | uredi izvor]

Njujork u osamdesetim godinama, glavna lokacije serijala.

Radnja se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama tokom srednjih osamdesetih godina, konkretno u NjuJorku. Sedamnaestogodišnjak Eš Links, ujedno i vođa ulične bande brine o svom starijem bratu Grifinu, Vijetnamskom veteranu rata koji je ostao u vegetativnom stanju nakon traumatičnog borbenog incidenta u kome je otpucao na svoju eskadrilu i izgovorio reči "banana fiš". Jedne noći, Eš je video dva čoveka iz svoje bande kako ubijaju čoveka koji je uputio Eša da istraži banana ribu pre nego što je preminuo. Ta dva čoveka mu pričaju kako im je to bilo naređenje od strane Dina Golzin, šefa Korzičke mafije u Njujorku; Eš je kao dete bio izvršitelj i seksualno zlostavnjeni rob za Golzina, budući da je od mladosti bio oblikovan da postanje naslednik njegovog kriminalnog preduzeća.

Eš počinje da istražuje ''Banana Fiš'' ali je sprečen u tome zbog Golzina, čto ga navodi da se okrene protiv svog prethodnog zaštitnika. Eš se susreće sa više saveznika i neprijatelja tokom svojih dvojnih napora da otkrije značenje ''Banana Fiš'' i razoruža kriminalno carstvo Golzina. Glavni među njegovim saradnicima je Eiđi Okumura, Japanski asistent fotografu, koji je putovao do Njujorka kako bi završio izveštaj o uličnim bandama, gde je sa Ešom stvorio jako blisku vezu. Polako saznaju da je ''Banana riba'' zapravo droga napravnjena od strane vojnog Američkog doktora tokom Vijetnamskog rata koja ispira mozak osobi koja je konzumira; ranije verzije ove droge su testirane na Američkim vojnicima, uključujuci Grifina, što ga je dovelo do ludila. Golzin je nabavio usavršenu formulu, koju planira da prodaje drogu frakcijama unutar vlade Sjedinjenih Američkih Država, koje pak žele da je koriste da svrgnu komunističke vlade u Južnoj Americi.

Krajnje, Golzin je ubijen u klimaktičkoj borbi, njegovi vladini sapijenti su otkriveni kao učesnici u njegovom trgovanjem dece, i svi dokazi o banana riba projektu su uništeni. Eš prepoznaje opasnost u koju uvaljuje Eiđija i prekida svaki kontakt sa njim. Eiđi se vraća u Japan, ali je pre nego što je krenuo, napisao pismo Ešu u kome mu kaže ''моја душа је заувек са тобом''. Dok je bio preokupiran čitanjem tog pisma, Eš je bio brutalno izboden od strane komandera rivalske bande. Nekako stiže vani ispred Njujorške javne bibliote gde umire, smešeći se i gužvajući pismo Eiđija.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

Šodžo manga (japanska manga za devojke) ušla je u period značajnog kreativnog razvoja počevši od 1970-ih godina, karakterisan pojavom novih narativnih i vizuelnih stilova, i uzlaznim stanovništvom ženskih manga autora u ono što je ranije bila kategorija dominirana od strane muških kreatora. Mange kao što je "Ruža od Versaja" (1972–1973) Rioko Ikede utvrdile su nenormalna postavljanja i androgine karaktere kao opšte motive za šodžo mangu, dok su dela Moto Hagio, Keiko Takemija i drugih autora povezanih sa Grupom 24. godine proizvele šonen-ai (romantika među muškarcima) kao odvojen podžanr šodžo mange. Rani šonen-ai dela Grupe 24. godine obično su predstavljala romantizovane evropske ili istorijske japanske postavke, iako su dela koja su prikazivala homoseksualnost od strane autora koji nisu bili povezani sa grupom kao što je "Vatra!" (1969–1971) Hideko Mizuno prikazivala neidealizovane američke postavke, i učestalo su uključivala jednog ili više japanskih karaktera koji služe kao tačka reference i identifikacije za japanske čitaoce.

Tvorac "Banana Fiš" Akimi Jošida debitovala je kao manga autorka 1977. godine, prvobitno bila inspirisana da započne karijeru u mangi nakon gledanja pretpremijernog prikazivanja filma "Ponoćni kauboj" iz 1969. godine tokom srednje škole. Film, koji prikazuje odnos između prevaranta i muškog ulizivača u Njujorku, imao je dubok uticaj na Jošidu, i uticao je na nju da kreira dela koja su replicirala njegove teme bliskih duhovnih i bratskih veza između muškaraca. Jošida bi prvo istražila ove teme u svojoj debijatnoj seriji mange "Kalifornijska priča" (1978–1981), koja predstavlja teme homoseksualizma u postavci Njujorka, a koju manga stručnjak Jukari Fudžimoto smatra narativnim i tematskim prethodnikom "Banana Fiš".

Razvoj[uredi | uredi izvor]

"Ašov fizički izgled prvobitno je zasnovan na teniseru Stefanu Edbergu, pre nego što se prešlo na dizajn zasnovan na glumcu Riveru Feniksu (prikazanom na fotografiji iz 1989. godine)."

Jošida nije imala fiksnu kompoziciju za tok radnje "Banana Riba" od njenog početka; iako je imala opštu ideju o priči serijala, detalji parcele i karakteri razvijeni su tokom njegove serijalizacije. Zbog uticaja "Ponoćnog kauboja", Jošida je želela da stvori "Banana Riba" kao priču usmerenu na emotivno intenzivan odnos između dva karaktera, koji su postali Aš i Eiđi. Početno, Aš je zamišljen kao optimističan karakter inspirisan protagonistima mange za momke, jer je Jošida želela da napravi kontrast tuznim protagonistima koji su tipični za njena druga dela, dok je Eiđi prvobitno zamišljen kao ženski karakter. U poslednjem slučaju, Eiđi je napravljen kao muško zbog preovlađujuće pasivne uloge karaktera u priči, i Jošidine lične antipatije prema inertnim ženskim deuteragonistima u mangi koji postoje isključivo kao izvor konflikata ili romanse za muškog protagonistu.

Jošidin stil kao manga autora – kao što je prikazano u "Banana Fišu" – značajno je odstupao od tipične šodžo mange svog veka u pogledu narativa, karaktera, postavke, raspoloženja i vizuelnog stila. Pisac i prevodilac Frederik L. Šodt napominje da, iako se Jošidina dela pridržavaju određene konvencije šodžo mange kao tekstualnog i subtekstualnog homoerotizma, ona istovremeno primenjuje "potpuno muški vizuelni stil, izbegavajući cveće i velike oči u koristi tesnih i smelih poteza četkice, scena akcije i brzih linija". Ona je izostavila mnoge od šodžo konvencija koje su postale popularne zbog Grupe 24. godine – visoko stilizovani dizajni karaktera, fokus na romansu i fantaziji, praznoslovno pisanje – u koristi umetnosti koja je bila razgolićena i realistična, paneli koji su se fokusirali na karaktere i akcije preko pozadina i okruženja, i česte scene akcije. Njeni karakteri su nacrtani kao realistično proporcionisani, kontrastirajući i "vilastih tela" tipičnih za muškarce u šodžo mangi i "hiperdefinisane anatomije" tipične za muškarce u šonen mangi (manga za momke). Za razliku od evropskih postavki popularnih u šodžo mangi 1970-ih godina, Jošida je izrazila opšti neinteres za evropsku kulturu i "engleske lepotane", predlažući umesto njih "bezbrižni stav" američkih radnih muškaraca.

Fizički izgled mnogih karaktera u "Banana Fišu" zasnovan je na javnim figurama iz realnog života: izgled Eša zasnovan je na teniseru Stefanu Edbergu u ranim poglavljima serijala pre nego što se prelazi na dizajn zasnovan na glumcu Riveru Feniksu, dok je Eidži zasnovan na glumcu Hironobu Nomuri. Jošida je uporedila ovaj proces izbora javnih figura za prikaz kao kastiranje "Akcionog filma klase B". Autor je razvio interes za Rivera Feniksa nakon što je gledao njegov film iz 1986. godine "Obala komaraca" za vreme posete Sjedinjenim Američkim Državama; bila je neobaveštena da Feniks takođe igra u filmu iz 1986. godine "Ostani uz mene", koji je prethodno videla, i postala je zaintrigirana Feniksovim raznovrsnim ulogama kao glumca, imajući u vidu razlike između ta dva karaktera. Jošida napominje kako se karakteristike Ešovog izgleda prelaze sa Edbergovog na Feniksov dizajn, njegova fizička podošljivost takođe se prelazi, od "atletski građeni" ka "tankih lepotana".

Iako nije imala fiksnu kompoziciju za radnju priče, Jošida je od najranijeg stadijuma razvoja serijala nameravala da "Banana Riba" završi smrću Aša. Kratko je promislila ovaj pristup nakon Feniksove smrti 1993. godine u 23. godini života, jer nije želela da serija bude shvaćena kao osvetljavanje stvarne tragedije. Razmatrajući svoje objašnjenje za Ašovu smrt, Jošida je nagoveštala svoju fascinaciju ljudima koji žive intenzivno i umiru mladi, opisujući Aša kao osobu koja je "živela svoj život u potpunosti u 17 godina"; dodatno, Jošida je verovala da je, pošto je Aš izvršio akte nasilja i ubistva kroz celu seriju, morao platiti za te akcije svojim životom. Naizgled brutalnost Ašove smrti od ruku člana niskog nivoa bande bila je namerna od strane Jošide; protagonista koji izgleda da umire bez značenja pojavljuje se kao motiv u šonen mangi (kao što je "Ašita no Džo"), "Ponoćni kauboj", i Jošidine sopstvene "Kalifornijske priče".

Koncept da mozgom kontrolišuća droga "banana fiš" potiče iz Jošidinog interesa za istraživanja Centralne obaveštajne agencije u oblasti kontrole uma, kao što su MKUltra i Projekat ARTIČOKA, i njeno istraživanje sličnih programa u Sovjetskom Savezu koji su je naveli da razmatra droge kao alat za ratovanje. Jošida je imala intelektualni interes za droge još od srednje škole, napominjući da je njena generacija bila uticajna i razvila znanje o drogama u širokom smislu zbog uticaja drogske kulture tog doba. Autorka je izjavila da je prikazivanje politike iz ere Hladnog rata postalo teže pošto su se političke realnosti menjale tokom skoro decenijskog trajanja serijala "Banana Fiš" – pre svega raspad Sovjetskog Saveza u sredini serijalizacije – ali da u krajnjem slučaju nije težila za strogom realizmu u prikazivanju politike i aktuelnosti.

Izdavanje[uredi | uredi izvor]

"Banana Fiš" je počela serijalizaciju u majskom izdanju manga časopisa "Besatcu Šodžo Komik", mesečnog priloga časopisu "Šodžo Komik", gde je trajala sve do zaključenja u aprilskom izdanju 1994. godine. Ukupna dužina serijala je oko 3,400 strana. Izdavač "Besatcu Šodžo Komika", Šogakukan, takođe je objavio "Banana Riba" kao devetnaest prikupljenih tomova pod svojim imprintom "Flauer Komiks".

Serijal je izašao u vreme takozvanog "manga buma" sredinom 1980-ih i 1990-ih godina, kada je popularnost mange porasla zbog pojave novih kreatora, serija, žanrova i časopisa, kao i porast popularnosti mange na međunarodnim tržištima. Severnoamerički izdavač Viz Media serijalizovao je prevod na engleski jezik "Banana Fiš" kao pokretanje svog manga časopisa "Pulp" početkom 1998. godine. Kada se "Pulp" ugasio 2002. godine, serijalizacija "Banana Fiš" nastavila se u "Animerika Ekstra", koji je ugašen 2004. godine. Viz je takođe objavio dva izdanja prikupljenih tomova "Banana Fiš". Prvo, objavljeno od 1999. do 2002. godine i koje obuhvata prvih sedam tomova, ima okrenute i uredio neke eksplicite. Drugo, objavljeno od 2004. do 2007. godine i koje obuhvata svih 19 tomova, štampano je u originalnom formatu s desna na levo i uključuje preveden skript. Serijal je ponovo štampan od strane Viza 2018. godine, kratko nakon izlaska anime adaptacije "Banana Fiš".

Spisak tomova[uredi | uredi izvor]

Br. Prvobitni datum izdanja Prvobitni ISBN Datum izdanja English ISBN English
1 December 15, 1986[2]4-09-132451-7January 8, 1999 (1st ed.)[3]
March 3, 2004 (2nd ed.)[4]		978-1569313206 (1st ed.)
978-1569319727 (2nd ed.)
2 January 26, 1987[5]4-09-132452-5May 6, 1999 (1st ed.)[6]
May 5, 2004 (2nd ed.)[7]		978-1569313695 (1st ed.)
978-1569319734 (2nd ed.)
3 March 26, 1987[8]4-09-132453-3December 8, 1999 (1st ed.)[9]
August 17, 2004 (2nd ed.)[10]		978-1569314388 (1st ed.)
978-1591161066 (2nd ed.)
4 June 26, 1987[11]4-09-132454-1March 8, 2001 (1st ed.)[12]
October 19, 2004 (2nd ed.)[13]		978-1569315446 (1st ed.)
978-1591161332 (2nd ed.)
5 November 26, 1987[14]4-09-132455-XJanuary 9, 2002 (1st ed.)[15]
December 14, 2004 (2nd ed.)[16]		978-1569316733 (1st ed.)
978-1591164173 (2nd ed.)
6 May 26, 1988[17]4-09-132456-8March 12, 2002 (1st ed.)[18]
February 8, 2005 (2nd ed.)[19]		978-1569316955 (1st ed.)
978-1-59116-418-0 (2nd ed.)
7 December 15, 1988[20]4-09-132457-6November 13, 2002 (1st ed.)[21]
April 5, 2005 (2nd ed.)[22]		978-1569318430 (1st ed.)
978-1-59116-419-7 (2nd ed.)
8 July 26, 1989[23]4-09-132458-4June 7, 2005[24]978-1-59116-420-3
9 October 26, 1989[25]4-09-132459-2August 16, 2005[26]978-1-59116-863-8
10 July 26, 1990[27]4-09-132460-6October 11, 2005[28]978-1-4215-0048-5
11 October 26, 1990[29]4-09-133531-4December 13, 2005[30]978-1-4215-0134-5
12 April 25, 1991[31]4-09-133532-2February 14, 2006[32]978-1-4215-0260-1
13 October 26, 1991[33]4-09-133533-0April 11, 2006[34]978-1-4215-0390-5
14 May 26, 1992[35]4-09-133534-9June 13, 2006[36]978-1-4215-0524-4
15 October 26, 1992[37]4-09-133535-7August 8, 2006[38]978-1-4215-0525-1
16 April 26, 1993[39]4-09-133536-5October 10, 2006[40]978-1-4215-0526-8
17 October 26, 1993[41]4-09-133537-3December 12, 2006[42]978-1-4215-0527-5
18 March 26, 1994[43]4-09-133538-1February 13, 2007[44]978-1-4215-0876-4
19 September 26, 1994[45]4-09-133539-XApril 10, 2007[46]978-1-4215-0877-1

Povezani mediji[uredi | uredi izvor]

Sporedne priče[uredi | uredi izvor]

Pored glavne mange serije, Jošida je napisala i ilustrovala četiri jednodelne (jedno poglavlje) sporedne priče:

  • Fly Boy, In The Sky, prednastavak Banana Fiša, originalno objavljen 1984. godine. Manga se fokusira na prvi susret Ibea i Eiđija, i događaje koji su doveli do toga da Ibe prihvati Eiđija kao svog asistenta.
  • Angel Eyes, prednastavak objavljen 1994. godine. Fokusira se na prvi susret Eša i Šortera Vonga dok su zajedno u maloletničkom zatvoru.
  • Garden of Light (光の庭, "Vrt svetlosti"), postskriptum smešten sedam godina nakon događaja iz Banana Fiša, objavljen 1994. godine. Priča prati Akiru Ibe, nećaku Šuničija Ibea, dok posećuje Njujork i boravi kod Eiđija, sada veštog fotografa koji živi u Grinič selu.
  • Private Opinion, sporedna priča objavljena 1995. godine. Manga priča priču o prvom susretu Eša i Blankasa nakon što Golzin unajmi Blanka da trenira Eša u borbi.

Sve četiri priče su obuhvaćene u Banana Fiš: Another story, kolekciji objavljenoj od strane Šogakukana 1997. godine. Kolekcija takođe uključuje Ura Banana (うら BANANA), komičnu priču koja se igra sa četvrtim zidom gde Eš i Eiđi diskutuju o pismima od fanova koju je serija dobila sa Jošidom.

Anime[uredi | uredi izvor]

Banana Fiš je adaptiran u 24-epizodnu anime seriju koju je proizveo MAPPA i režirao Hiroko Ucumi, a koja je emitovana na Fudži TV-u na bloku programa Noitamina i Amazon Prajm Video od 5. jula do 20. decembra 2018. godine. Serija je proizvedena kao deo projekta komemoracije koji obeležava 40. godišnjicu debija Jošide kao manga artista. Adaptacija menja postavku serije iz 1980-ih u 2010-im godinama, dodavajući moderne reference kao što su smartfoni i zamenom Vijetnamskog rata, ratom u Iraku.

Druge adaptacije i povezani proizvodi[uredi | uredi izvor]

Radio drama adaptacija Banana Fiša je proizvedena od strane NHK-a 1994. godine, sa ekipom u kojem su bili Toru Furusava kao glas Eša i Kazuhiko Inoue kao glas Eiđija. Adaptacija je kasnije objavljena na CD-u, a ponovo je emitovana 2018. godine. Dva romanizacije Banana Fiša su objavljena. Serija od četiri toma koju je napisao Akira Endo, objavljena je od strane KSS Comic Novels 1998. godine. Pod naslovom Banana Fish: Makkusu Robo no Shuki (Banana Fish マックス・ロボの手記, "Banana Fish: Memoir of Max Lobo"), serija priča priču mange iz perspektive Maksa. Serija od tri toma koju je napisao Miku Ogasavara na osnovu animea Banana Fiš, objavljena je od strane Shogakukan Bunko 2018. godine. Adaptacije pozorišnih predstava Banana Fiša su proizvedene 2005, 2009, 2012. i 2021. godine. Prema Jošidi, prava za filmski prilagođeni prikaz Banana Fiša su jednom prilikom dodeljena Rjuiči Sakamotu, ali film nikad nije proizveden.

Šogakukan, koji je objavio mangu Banana Fiš, objavio je nekoliko knjiga sa umetničkim radovima povezanih sa serijom, uključujući umetničku knjigu Angel Eyes 1994. i prateću knjigu Rebirth: The Banana Fish Official Guidebook 2001. godine. Kompanija je takođe objavila New York Sense 2001. godine, umetničku knjigu pripisanu "Eidži Okumura" i marketiranu kao knjiga sa fotografijama koje je napravio karakter.

Popularnost[uredi | uredi izvor]

Glavna filijala Javne biblioteke u Njujorku postala je turistička atrakcija za fanove serije.

Do 2018. godine, preko 12 miliona primeraka sabranih tomova Banana Fiša štampano je. Anketa čitalaca iz 1998. godine u japanskom magazinu Comic Link rangirala je Banana Fiš kao najbolju mangu svih vremena. U Manga Sousenkju na TV Asahi u 2021. godini, rangiranju najboljih 100 manga serija izračunatih iz javnog glasanja od 150.000 ljudi, Banana Fiš je rangirana na 26. mestu.

Iako je Jošida pre Banana Fiša objavila nekoliko manga naslova, serija je postala njeno najkritički i komercijalno najuspešnije delo, i "ukrepila je njeni status kao velikog stvaraoca". Iako je Banana Fiš objavljena i marketirana kao šodžo manga, njena gusta radnja, težak dijalog i obimni sekvence akcije doveli su do značajne precizne publike muške i odrasle ženske čitaoce; Šodt identifikuje seriju kao "jednu od retkih manga za devojke koju bi muškarac krvi mogao priznati da je čitao bez crvenke na obrazu". Serija je takođe hvalila "kao primer zrelih, radio-pogonskih komiksa" kada je objavljena na engleskom, i postala je jedna od prvih manga serija koja je dostigla široku audienciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Banana Fiš bila je posebno uticajna na žanr mange za momke, inspirišući talas akcijskih bojs-lav mangi koje su se fokusirale na starije protagoniste i realistične artove, uključujući ''Fake'', ''Yellow'' i ''Togainu no Chi''.

Serija je hvaljena od strane kritičara, sa Džejsonom Tompsonom koji je naziva "jednom od velikih šodžo manga epopeja" i hvali njeno "svesno književno" pisanje. Njen art je dobio mešanu recepciju među kritičarima: Frederik L. Šodt pozitivno poredi Jošidin art sa "čistom realističnom linijom" umetnika Kacuhiro Otomo; Tompson, suprotno, naziva Jošidin "tup artvork" "jednim slabosti" serije, ali ipak zaključuje da je "pogled na svet Banana Fiša toliko potpuno realizovan da je art skoro suvišan, i čak i kada su paneli samo govoreće glave, svaku reč vešamo na zbor". Banana Fiš je omiljena manga japanskog muzičara Gakta - umetnik tvrdi da je pročitao seriju preko sto puta - i inspirisala je pesmu "Asrun Dream" na njegovom debijutskom albumu Mar

Glavna filijala Javne biblioteke Njujorka, istaknuta lokacija u seriji, postala je turistička atrakcija za fanove Banana Fiša; Javna biblioteka Njujorka izvestila je o značajnom povećanju prihoda u prodavnici poklona u fiskalnoj godini 2019, koje su pripisali popularnosti koju je stvorio Banana Fiš. Japanska turistička kompanija Kinki Nipon Turist Kanto ponudila je ture po Njujorku koje uključuju zaustavke na lokacijama iz serije i vođenu audio ture narativnu od Jume Učida i Kendži Nodžime, koji glasovno tumače Eša i Eiđija u anime adaptaciji Banana Fiša, nastupajući kao njihovi karakteri. 2019. godine, tura je izabrana od strane Japanske asocijacije za putovanja da primi Nagradu ministra za zemljište, infrastrukturu, saobraćaj i turizam na godišnjem Tur-Grand Priju, koji poštuje turističke planove koji koriste japansku industriju putovanja.

  1. ^ „Banana Fish Official Website”. Viz Media. Arhivirano iz originala 20. 6. 2022. g. Pristupljeno 25. 6. 2022. 
  2. ^ „Banana Fish 1”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  3. ^ Yoshida, Akimi (8. 1. 1999). Banana Fish, Vol. 1. VIZ Media LLC. ISBN 1569313202. 
  4. ^ „Banana Fish, Vol. 1”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  5. ^ „Banana Fish 2”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  6. ^ Yoshida, Akimi (1999). Banana Fish, Vol. 2. ISBN 1569313695. 
  7. ^ „Banana Fish, Vol. 2”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  8. ^ „Banana Fish 3”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  9. ^ Yoshida, Akimi (8. 12. 1999). Banana Fish, Vol. 3. VIZ Media LLC. ISBN 1569314381. 
  10. ^ „Banana Fish, Vol. 3”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  11. ^ „Banana Fish 4”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  12. ^ Yoshida, Akimi (8. 3. 2001). Banana Fish, Vol. 4. VIZ Media LLC. ISBN 1569315442. 
  13. ^ „Banana Fish, Vol. 4”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  14. ^ „Banana Fish 5”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  15. ^ Yoshida, Akimi (8. 1. 2002). Banana Fish, Vol. 5. Viz Media. ISBN 1569316732. 
  16. ^ „Banana Fish, Vol. 5”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  17. ^ „Banana Fish 6”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  18. ^ Yoshida, Akimi (13. 2. 2002). Banana Fish, Vol. 6. VIZ Media LLC. ISBN 1569316953. 
  19. ^ „Banana Fish, Vol. 6”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  20. ^ „Banana Fish 7”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  21. ^ Yoshida, Akimi (13. 11. 2002). Banana Fish, Vol. 7. VIZ Media LLC. ISBN 1569318433. 
  22. ^ „Banana Fish, Vol. 7”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  23. ^ „Banana Fish 8”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  24. ^ „Banana Fish, Vol. 8”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  25. ^ „Banana Fish 9”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  26. ^ „Banana Fish, Vol. 9”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  27. ^ „Banana Fish 10”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  28. ^ „Banana Fish, Vol. 10”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  29. ^ „Banana Fish 11”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  30. ^ „Banana Fish, Vol. 11”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  31. ^ „Banana Fish 12”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  32. ^ „Banana Fish, Vol. 12”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  33. ^ „Banana Fish 13”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  34. ^ „Banana Fish, Vol. 13”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  35. ^ „Banana Fish 14”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  36. ^ „Banana Fish, Vol. 14”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  37. ^ „Banana Fish 15”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  38. ^ „Banana Fish, Vol. 15”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  39. ^ „Banana Fish 16”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  40. ^ „Banana Fish, Vol. 16”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  41. ^ „Banana Fish 17”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  42. ^ „Banana Fish, Vol. 17”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  43. ^ „Banana Fish 18”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  44. ^ „Banana Fish, Vol. 18”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  45. ^ „Banana Fish 19”. Shogakukan Comic (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  46. ^ „Banana Fish, Vol. 19”. Viz Media. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mitkeks/песак&oldid=27833013”