Pređi na sadržaj

Korupcija u Azerbejdžanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Korupcija u Azerbejdžanu se smatra visokom [1] i javlja se na svim nivoima vlasti. [2] U Indeksu percepcije korupcije Transparency International -a za 2022. godinu, koji je rangirao 180 zemalja, od onih za koje se smatra da su najmanje korumpirane (koje su dobile niske ocene) do onih za koje se smatra da su veoma korumpirane (koje su dobile visoke ocene), Azerbejdžan je rangiran 128, u poređenju sa 45 za svog severozapadnog suseda Gruziju i 58 za svog zapadnog suseda Jermeniju . [3] U šemi pranja novca u azerbejdžanskoj perionici, 2,9 milijardi dolara plaćene su stranim političarima i azerbejdžanskoj eliti od strane kompanija povezanih sa azerbejdžanskim vladarom Ilhamom Alijevim, vladinim ministarstvima i Međunarodnom bankom Azerbejdžana između 2012. i 2014. [4] Azerbejdžan je član Grupe država protiv korupcije (GRECO) i Antikorupcijske mreže OESR -a.

Međunarodni antikorupcijski indeksi i izveštaji[uredi | uredi izvor]

Razvoj CPI skorova zemalja Južnog Kavkaza

U Indeksu percepcije korupcije (CPI) Transparensi internešenela za 2017. Azerbejdžan je postigao najbolju poziciju od svog uključivanja u izveštaj 2000. [5] sa ocenom 31. [6] U godinama 2018-2022 njeni rezultati su bili niži, sa 23 rezultatom iz 2022. [3]

Prema izveštaju Transparensi internešenela iz 2015. godine, Azerbejdžan je pokazao poboljšanje u međunarodnim izveštajima o borbi protiv korupcije iz prethodnih godina; međutim, njena pozicija u ovim indeksima je bila slaba u poređenju sa susednim zemljama, kao što su Gruzija, Jermenija i Turska . [7] [5] Ova slabost se nastavlja u sadašnjost; u rezultatima CPI za 2022., rezultat Azerbejdžana od 23 je pokazao da se smatra korumpiranijim od svojih suseda, Gruzije (56), Jermenije (46), Rusije (28) i Irana (25). [3]


Indikatori svetske uprave Svetske banke izvestili su da je sposobnost Azerbejdžana da kontroliše korupciju porasla na 20 (2015) sa 7 (2000). [8]

Izveštaj Transparensi internešenela za 2013. Globalni barometar korupcije (GCB) ukazuje da 9% ispitanika u Azerbejdžanu misli da se korupcija znatno povećala. [9] Dok 69% smatra da su napori vlade bili efikasni u borbi protiv korupcije. Štaviše, 71% ispitanika se složilo da običan čovek može da napravi razliku u borbi protiv korupcije u Azerbejdžanu. [9] Učešće građana i vrednosti integriteta, odgovornosti i transparentnosti bile su ključne komponente borbe protiv korupcije. Bilo je važno razviti programe i akcije za promenu kulturnog shvatanja korupcije i pomoglo građanima da deluju protiv zloupotreba. [10]


U izveštaju GCB za 2013. ispitanici su smatrali da su zdravstvo, pravosuđe i policija najkorumpiraniji sektori. U poređenju sa GCB izveštajem iz 2010. godine, napredak je primećen u novijem izveštaju sa povećanim nivoom poverenja u državnu službu, obrazovanje i policiju. [7] Suprotno međunarodnoj percepciji, azerbejdžanski ispitanici doživljavaju političke stranke kao jedan od najmanje korumpiranih sektora pored medija i verskih tela. [7]

Izveštaj o nacionalnoj proceni integriteta azerbejdžanskog nacionalnog ogranka Transparenci International za 2014. okarakterisao je Azerbejdžan kao jak izvršnu vlast, agencije za sprovođenje zakona i antikorupciju, dok izveštaj ukazuje da su sudstvo i zakonodavna grana vlasti relativno slabe, sa stubovima koji obavljaju funkcije nadzora, uključujući civilno društvo, medije i političke partije, kao najslabije karike u sistemu nacionalnog integriteta. [7]


Prema Globalnom indeksu integriteta (GIKS) (2011), antikorupcijski zakonodavni okvir Azerbejdžana je jak (89 od 100); međutim, njegova primena je veoma slaba (38 od 100) s obzirom na ovlašćenja koja su data zakonom. [11]

Azerbejdžan je poboljšao svoje antikorupcijsko zakonodavstvo kako bi ga uskladio sa standardima međunarodnih konvencija. Međutim, nedostaju mu prateći zakonodavni akti i institucionalne mere za primenu u praksi, čime se stvara disparitet između postojećeg zakonodavstva i njegove primene. [11]


Azerbejdžan je član Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) i prošao je njenu prvu, drugu i treću rundu evaluacije. [12] U izveštaju GRECO-ovog četvrtog kruga evaluacije, iako je azerbejdžanska vlada preduzela ozbiljne napore u borbi protiv korupcije u borbi protiv korupcije, korupcija se i dalje navodi kao jedna od najproblematičnijih oblasti u zemlji [12] Pored toga, Izveštaj GRECO-a navodi da nedostatak kontrole nad pomoćnim aktivnostima i otkrivanju imovine poslanika slabi okvir za borbu protiv korupcije: izveštaj preporučuje da se antikorupcijski napori prodube i institucionalizuju u oblasti prijave imovine i sukoba interesa. [12]

Azerbejdžan je potpisao Istanbulski akcioni plan za borbu protiv korupcije ( Istambulski akcioni plan ili IAP) koji pokriva Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan, Mongoliju, Tadžikistan, Ukrajinu i Uzbekistan i druge zemlje ACN-a 2003. Implementacija plana uključuje redovnu i sistematsku reviziju pravnog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije u obuhvaćenim zemljama od strane potpisnica. Od tada Azerbejdžan aktivno učestvuje u rundama monitoringa. [13]


U izveštaju Transparensi internešenela iz 2014. zaključeno je da Azerbejdžan pokazuje stabilan napredak u rangiranju borbe protiv korupcije, ali je njegov napredak bio relativno sporiji nego u susednim zemljama. Štaviše, Azerbejdžan je napredovao sa svojim antikorupcijskim zakonodavstvom i snažnom izvršnom vlasti; međutim, zakonodavna vlast i sudstvo su percipirani kao slabi i potencijalno izloženiji korupciji. [7]

U martu 2017. godine, vlasti Azerbejdžana su odobrile objavljivanje GRECO-a četvrtog kruga izveštaja o usklađenosti sa Azerbejdžanom. [14]

Politički kontekst i pozadina pitanja korupcije[uredi | uredi izvor]

Nakon raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine, period tranzicije u Azerbejdžanu je bio komplikovan i dodatno produžen zbog nesposobnosti nacionalne političke elite da obezbedi postojanje ključnih javnih institucija tokom 1991–1993. [15] Pored toga, tokom tih godina, Azerbejdžan je bio prinuđen da se upusti u vojne sukobe sa Jermenijom oko regiona Nagorno-Karabaha . [16] 1993. godine, kao rezultat invazije Jermenije, Azerbejdžan je izgubio 20% svoje teritorije. Iste godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je četiri rezolucije (822, 853, 874 i 884) kojima se osuđuje upotreba sile protiv Azerbejdžana i okupacija njegovih teritorija. [17] Savet bezbednosti UN zahtevao je od Jermenije trenutno, potpuno i bezuslovno povlačenje okupatorskih snaga. [17]

Kao rezultat rata sa Jermenijom, priliv više od milion izbeglica i interno raseljenih lica imao je razarajući uticaj i na socijalnu i ekonomsku situaciju u Azerbejdžanu (Badalov i Mehdi, 2004). Ovaj tragični događaj pomerio je prioritet zemlje sa izgradnje javnih institucija na smeštaj interno raseljenih lica (IRL) i obezbeđivanje neophodnog životnog standarda. [15] Pored toga, raspad Sovjetskog Saveza je izazvao ekonomsku paralizu u Azerbejdžanu. Stoga su glavni prioriteti azerbejdžanske vlade bili da preusmeri sve svoje finansijske i političke resurse na zaštitu interno raseljenih lica i na borbu protiv invazije Jermenije u međunarodnoj pravnoj areni. [15]

Prvi pokazatelj političke volje za borbu protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

Nakon perioda izgradnje države nakon 1993. godine, usvajanja novog Ustava i sve veće ekonomske moći Azerbejdžana, predsednik Hejdar Alijev je identifikovao četiri ključne reformske oblasti koje se sastoje od: (i) reorganizacije državnih institucija; (ii) usvajanje jasnih i transparentnih propisa za zapošljavanje u državnoj službi; (iii) stvaranje različitih antikorupcijskih preventivnih i pravosudnih institucija; i (iv) uspostavljanje antikorupcijske politike. [18] Predsednik Alijev je zatim 8. avgusta 2000. godine potpisao ukaz o „Jačanju borbe protiv korupcije u Republici Azerbejdžan“, koji se smatra prvim pokazateljem posvećenosti političke volje borbi protiv korupcije u Azerbejdžanu. Dokument jasno ukazuje da su, uprkos sprovedenim reformama u oblasti borbe protiv privrednog kriminala, korupcija i mito i dalje rasprostranjeni u javnoj upravi i finansijskim regulatornim telima. [18]

Dokument takođe pokazuje da su neki javni funkcioneri zloupotrebljavali svoja ovlašćenja za proneveru državne imovine. [18] Nadalje, navodi se da su kršenja zakona u privatnom sektoru i finansijskim regulatornim telima glavna prepreka uspostavljanju sigurne tržišne ekonomije, preduzetništva i stranih direktnih investicija (SDI). Ova antikorupcijska uredba pokazuje da je borba protiv korupcije došla na dnevni red državne politike skoro jednu deceniju nakon godine nezavisnosti i da je glavni razlog za ovaj dokument bio privlačenje stranih investicija. Još jedan važan aspekt ove uredbe je to što je nadležnim organima dodeljen zadatak da pripreme nacrt zakona i Državnog programa za borbu protiv korupcije. [18]

Institucionalni mehanizmi koordinacije[uredi | uredi izvor]

Komisija za borbu protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

Komisija za borbu protiv korupcije formirana je u skladu sa članom 4.2 Zakona Republike Azerbejdžan o „Borbi protiv korupcije“ i funkcioniše kao specijalizovana agencija za borbu protiv korupcije od 2005. godine. Komisija ima 15 članova. 5 članova komisije imenuje predsednik Republike, 5 Skupština, a 5 Ustavni sud. Njen statut usvojen Zakonom Republike Azerbejdžan od 3. maja 2005. godine definiše ovlašćenja komisije.

Glavni ciljevi komisije su:

  • da učestvuje u formiranju državne politike u oblasti borbe protiv korupcije
  • da koordinira aktivnosti javnih ustanova u ovoj oblasti
  • da vrši nadzor nad sprovođenjem Državnog programa za borbu protiv korupcije
  • analizirati stanje i efikasnost borbe protiv korupcije
  • da prima finansijske deklaracije predviđene članom 5.1 zakona „O borbi protiv korupcije“
  • da prikuplja, analizira i sumira informacije u vezi sa kršenjem zakona u vezi sa korupcijom
  • da daje predloge odgovarajućim javnim institucijama
  • da sarađuje sa javnim i drugim institucijama u oblasti borbe protiv korupcije
  • da prima žalbe i prijave od pojedinaca

Komisija u cilju postizanja svojih ciljeva radi sledeće:

  • proučava i uopštava stanje izvršenja antikorupcijskih zakona i sasluša izveštaje i informacije rukovodilaca organa za sprovođenje zakona i drugih državnih organa;
  • da od državnih i lokalnih organa uprave dobija potrebne informacije i materijale;
  • prima informacije o stanju realizacije Državnog programa za borbu protiv korupcije od odgovarajućih državnih organa i analizira stanje sprovedenih radova;
  • priprema preporuke i predloge za povećanje efikasnosti borbe protiv korupcije i otklanjanja nedostataka u oblasti borbe protiv korupcije i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
  • da preduzme mere za organizovanje javne svesti u oblasti borbe protiv korupcije i sprovođenja anketa
  • da sarađuje sa nevladinim organizacijama, masovnim medijima, predstavnicima privatnog sektora, nezavisnim stručnjacima iu slučaju potrebe da ih angažuje za izvršavanje određenih zadataka;
  • da učestvuje u međunarodnoj saradnji za povećanje efikasnosti i organizacije borbe protiv korupcije;
  • da materijal pošalje na uvid nadležnom organu, ako sadrži konstitutivne elemente krivičnih dela korupcije,
  • da daje predloge za unapređenje antikorupcijskog zakonodavstva;

Komisija ima i druga ovlašćenja predviđena zakonom.

Komisija za borbu protiv korupcije (CCC) je glavna organizacija i državni organ koji je odgovoran za politike i mere prevencije za borbu protiv korupcije. CCC je takođe odgovoran za napredak i akcione planove u skladu sa zahtevima međunarodnih organizacija kojima se Azerbejdžan pridružio u cilju eliminisanja korupcije. Azerbejdžan je takođe usvojio Nacionalni akcioni plan za 2016–2018 o promociji otvorene vlade (u daljem tekstu Akcioni plan) koji se bavi antikorupcijom, kroz javne konsultacije uz pomoć predloga nekoliko nevladinih organizacija.

Izvršni sekretari CCC-a bili su Inam Karimov, Vusal Husejnov i Kamal Džafarov .

Generalna uprava za borbu protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

Generalni direktorat za borbu protiv korupcije (mita) pri Generalnom tužiocu Republike Azerbejdžan osnovan je Naredbom predsednika Republike Azerbejdžan br.114 od 3. marta 2004. godine. Generalni direktorat je organ specijalizovan za oblast preliminarne istrage koja se vodi o krivičnim delima korupcije i podređena je Generalnom tužiocu Republike Azerbejdžan.

Glavne odgovornosti Uprave su: razmatranje i istraga primljenih pritužbi u vezi sa krivičnim djelima korupcije; da pokreće krivični postupak i sprovodi prethodnu istragu za krivična dela korupcije; sprovodi operativno-istražne radnje na sprečavanju, otkrivanju i otkrivanju krivičnih dela korupcije; na osnovu naloga Uprave vrši nadzor nad sprovođenjem zakona u sprovođenju operativno-istražnih mera za krivična dela korupcije od strane drugih organa operativno-istražnog rada; naknadu materijalne štete prouzrokovane krivičnim delom korupcije, kao i sprovođenje zakonskih mera za oduzimanje imovine; upoznaju se sa merama za borbu protiv korupcije; prikuplja, analizira i sumira informacije o krivičnim djelima u vezi sa korupcijom; da unapredi delotvornost borbe protiv korupcije daje predloge i preporuke; obezbedi sprovođenje mera bezbednosti svedoka, oštećenih, okrivljenih i drugih učesnika u krivičnom postupku u toku prethodne istrage za krivična dela korupcije, kao i tokom suđenja za ova krivična dela; da preko Generalnog tužioca redovno obaveštava predsednika Republike Azerbejdžan i komisiju za borbu protiv korupcije o preduzetim merama u oblasti borbe protiv korupcije; sarađuje sa vladom i drugim organima u oblasti borbe protiv korupcije; da informiše javnost o svojim aktivnostima, da obezbedi transparentnost u svom delovanju i dr.

Komisija za državnu službu[uredi | uredi izvor]

Korumpirane prakse, uključujući nepotizam i kronizam, bile su široko rasprostranjene u zapošljavanju državnih službenika u Azerbejdžanu do 2005. godine. Azerbejdžan nije imao neophodnu zakonodavnu i institucionalnu osnovu da spreči korupciju u jednom od najvažnijih sektora javne uprave. Široko rasprostranjena praksa regrutovanja osoblja bila je zasnovana na preporukama i mitu. Pored toga, Azerbejdžan nije imao sistem zapošljavanja zasnovan na zaslugama, a izvršni direktori izvršnih organa imali su široku diskreciju u imenovanju bilo kog osoblja. Komisija za državnu službu (CSC) je osnovana predsedničkim dekretom 2005. godine, sa komisijom koja je zakonski ovlašćena da sprovodi zapošljavanje u državnim službama i da postavlja kandidate na državne pozicije na centralizovan način na osnovu konkurencije i objektivne ocene (OECD Istanbulska antikorupcijska akcija Plan, 2016). Štaviše, CSC ima ovlašćenja da vrši reviziju etičke usklađenosti državnih službenika i da sprovodi državnu politiku o dodatnom obrazovanju, atestiranju i socijalnoj zaštiti državnih službenika.

CSC je smanjio rizik od korupcije i sprečio korišćenje lične pripadnosti u sistemu zapošljavanja u državnoj službi. Neke rupe su još uvek prisutne u sistemu zapošljavanja: Antikorupcijska mreža OECD-a je istakla da bi novi preventivni propisi trebalo da pokriju i zapošljavanje državnih službenika na visokom nivou.

ASAN Usluge[uredi | uredi izvor]

Pitanja korupcije u pružanju javnih usluga bila su jedna od problematičnih oblasti u javnom sektoru. Građani su se suočavali sa administrativnim opterećenjima i birokratskim preprekama u dobijanju osnovnih javnih usluga. U nekim situacijama građani su iznuđivani da plate mito za dobijanje javnih usluga. Da bi se eliminisala korupcija u pružanju javnih usluga, nova preventivna institucija, tačnije Azerbejdžanska mreža za procenu usluga (ASAN) ( asan znači „lako“ na azerbejdžanskom) je osnovana predsedničkim dekretom 2012. [19] Trenutno ova ustanova pruža 34 usluge za 10 državnih organa. Bio je to prvi model pružanja usluga na jednom mestu u svetu koji je pružao usluge različitih državnih organa, a ne samo jednog državnog organa. [19]

Ne postoji sukob interesa između zaposlenih u ASAN servisu i državljana Azerbejdžana jer zaposleni u ASAN servisu sami ne pružaju nikakvu vrstu usluge. Sve usluge pružaju zaposleni u 10 državnih organa pod jednim krovom, na osnovu standarda usluge ASAN. Zaposleni u službi ASAN prate rad državnih organa, proveravaju poštovanje etičkih pravila i upravljaju sistemom redova. [19]


Monitoring izveštaj OECD- a pohvalio je Azerbejdžan „za unapređenje centara Azerbejdžanske mreže za usluge i ocenjivanje (ASAN), koji je doprineo eliminisanju uslova koji pogoduju korupciji prilikom pružanja različitih administrativnih usluga javnosti“. [20] Izveštaj EEAS za Azerbejdžan za 2016. priznaje da su usluge ASAN-a bile od velike pomoći u eliminaciji korupcije i mita, kao i u uklanjanju birokratije u pružanju javnih usluga. [21]

Planirano je osnivanje slične institucije i u Avganistanu. Memorandum o razumevanju potpisan je između Državne agencije za javne usluge i društvene inovacije pri predsedniku Republike Azerbejdžan i Ministarstva finansija Republike Avganistan 12. jula 2016. godine. Cilj Memoranduma je uspostavljanje mehanizma pružanja javnih usluga u Avganistanu zasnovanog na azerbejdžanskom modelu „ASAN usluga“.

Sudsko-pravni savet (SPS)[uredi | uredi izvor]

Sudsko-pravni savet (SPS), osnovan 2005. godine, nezavisno je telo i ima organizacionu i finansijsku nezavisnost. Finansira se iz državnog budžeta i njegov budući budžet ne može biti manji od budžeta za prethodnu godinu. SPS ima 15 članova, od kojih su devet sudije, dok je pet iz Generalnog tužilaštva i Advokatske komore Republike Azerbejdžan, a jedan član je iz izvršnog organa. SPS je nadležan da izvrši izbor kandidata za sudije i da preduzme evaluaciju, unapređenje i premeštanje sudija. Imunitet dobijaju i oni članovi SPS koji nisu sudije.

SPS ima ovlašćenje da pozove sudije na odgovornost u smislu disciplinske odgovornosti; da raspravlja o pitanju prestanka sudijskog mandata; i da ovaj način postupanja predloži nadležnom državnom organu. Takođe, SPS ima pravo da odobri Generalnom tužilaštvu da pokrene krivični postupak protiv sudija i da ih privremeno suspenduje sa funkcije. SPS takođe analizira rad sudija i organizaciju sudova; daje predloge u vezi sa unapređenjem zakonodavstva u vezi sa sudovima i sudijama; i organizuje specijalizovane kurseve, i relevantne seminare i obuke za podizanje nivoa profesionalizma sudija. SPS saziva Komisiju za izbor sudija koja ima pravo da bira kandidate za upražnjena sudijska mesta. Ovaj odbor se sastoji od 11 članova, koji uključuju sudije, osoblje SPS, predstavnike odgovarajućeg izvršnog organa i Tužilaštva, advokate odbrane i akademike.

Pravni okvir za rad antikorupcijske službe[uredi | uredi izvor]

Glavni antikorupcijski zakon, Zakon o borbi protiv korupcije iz 2004. godine, koji definiše pravce borbe protiv korupcije, usvojen je 13. januara 2004. godine. Ovaj zakon, koji se sastoji od sledeća četiri poglavlja, definiše glavne principe i okvir za borbu protiv korupcije: (i) opšte odredbe; (ii) sprečavanje korupcije; (iii) kriminalizacija korupcije; i (iv) uklanjanje prihoda stečenih krivičnim djelima korupcije.

Ovaj zakon je objasnio pojam korupcije; uvedena lista krivičnih dela korupcije (u kojoj je predviđeno da za ova dela postoji građanska, administrativna i krivična odgovornost); identifikovane specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije (ACA); i regulisala opšta pravila o prijavljivanju imovine, pravilo ograničenja poklona i zabranu zajedničkog rada za one koji su najbliži.


Godine 2006. Krivičnom zakonu Azerbejdžana dodato je novo poglavlje o krivičnim djelima korupcije. Važno je napomenuti da ovo postojeće krivično zakonodavstvo u potpunosti ispunjava zahteve člana 15 UNCAC (Podmićivanje državnih javnih službenika); Član 16. (Podmićivanje stranih javnih funkcionera i funkcionera javnih međunarodnih organizacija); i član 21 (Podmićivanje u privatnom sektoru), koji zajedno inkriminišu aktivno i pasivno podmićivanje domaćih/stranih javnih funkcionera, kao i lica koja obavljaju organizaciono-administrativne ili administrativno-ekonomske funkcije u privrednim i nekomercijalnim organizacijama.

Član 17 UNCAC-a (pronevera, prisvajanje ili drugo oduzimanje imovine od strane javnog službenika) i član 22 (pronevera imovine u privatnom sektoru) su inkriminisani u Krivičnom zakoniku Azerbejdžana zajedno sa članom 178 (prevara) i članom 179 (pronevera i pronevera). imovine). Iako javni funkcioneri nisu navedeni kao predmet čl. 178. i 179., otežavajući uslov za oba krivična dela je izvršenje krivičnog dela od strane bilo kog lica korišćenjem svog službenog položaja, pri čemu se tu ubrajaju javni funkcioneri i lica koja rade u privatni sektor (E-kanun.az, 2016).


Član 18 (Trgovanje uticajem) i član 19 ( Zloupotreba ovlašćenja ) UNCAC-a nisu obavezne odredbe, ali su i aktivna/pasivna trgovina uticajem i zloupotreba ovlašćenja inkriminisane u Krivičnom zakoniku Azerbejdžana sa članom 308 (Zloupotreba ovlašćenja) i čl. 312-1 (Trgovanje uticajem).

Nezakonito bogaćenje, neobavezni uslov UNCAC, nije inkriminisano u nacionalnom zakonodavstvu Azerbejdžana. Vrlo malo država je uvelo ovo krivično delo korupcije u svoje krivično zakonodavstvo: različite kontroverze o ovom pitanju uključuju tačku da se u nezakonitom bogaćenju koristi preokretanje tereta dokazivanja (Dionisie i Checchi, 2007). Da elaborira, u nedozvoljenom bogaćenju, javni funkcioneri su dužni da objasne izvor značajnog povećanja svoje imovine i imovinsko stanje. Važno je napomenuti da je preokret tereta dokazivanja u suprotnosti sa principima pretpostavke nevinosti i zaštite imovine, kako je to predviđeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (Husejnov, 2014).


Pored toga, Krivični zakon Azerbejdžana inkriminiše pranje prihoda stečenih kriminalom i njegovo prikrivanje: ovo zakonodavstvo je u potpunosti u skladu sa obaveznom obavezom koja proističe iz člana 23 UNCAC (Pranje prihoda stečenih kriminalom) i člana 24 (Prikrivanje). Član 193-1 Krivičnog zakonika obuhvata dva krivična dela pranja novca. Prvo, Krivični zakonik inkriminiše prikrivanje stvarnog izvora, raspolaganja, kretanja ili svojine na pravima na novčana sredstva i drugu imovinu, znajući da su ona pribavljena nezakonitim radnjama. Drugo, Krivični zakonik inkriminiše obavljanje finansijskih poslova, konverziju ili prenos imovinske koristi stečene kriminalom.

Krivičnim zakonikom predviđena je krivična odgovornost pravnih lica za krivične prijave za: sankcije, konfiskaciju, lišavanje pravnog lica prava na obavljanje određene delatnosti ili likvidaciju pravnog lica. Iako je nacionalno domaće zakonodavstvo Azerbejdžana o krivičnoj odgovornosti pravnih lica napredno, ono nije funkcionalno jer u Zakoniku o krivičnom postupku nisu usvojene posebne procedure o krivičnoj odgovornosti pravnih lica. Krivični zakonik nije zakon koji se sam izvršava: svaka odgovornost ili mera u Krivičnom zakoniku mora biti regulisana Zakonikom o krivičnom postupku.


Domaće zakonodavstvo Azerbejdžana je u skladu sa zahtevima člana 29 UNCAC (Zastarelost). Član 75. Krivičnog zakonika Azerbejdžana navodi da se lice oslobađa krivične odgovornosti ako su od izvršenja dela protekli sledeći rokovi:

  • dve godine nakon izvršenja krivičnog dela koje ne predstavlja veliku javnu opasnost
  • sedam godina nakon izvršenja lakšeg krivičnog dela
  • dvanaest (12) godina nakon izvršenja teškog krivičnog dela
  • dvadeset (20) godina nakon izvršenja posebno teškog krivičnog dela.

Krivični zakonik precizira da zastarelost počinje da se računa od dana izvršenja krivičnog dela do izricanja sudske presude. Ako je počinjeno novo krivično delo, rok zastarelosti za svako krivično delo treba računati posebno. Zastarelost treba prekinuti ako optuženi izbegava istragu za sudski proces. U ovoj situaciji, rok zastarelosti treba da se nastavi u trenutku pritvaranja optuženog ili njegovog/njenog priznanja krivice.

Preventivno antikorupcijsko zakonodavstvo[uredi | uredi izvor]

Član 5 UNCAC-a (Preventivne antikorupcijske politike i prakse) zahteva od država članica da razviju i sprovode ili da održavaju efikasne, koordinisane antikorupcijske politike. U poslednjih 10 godina, azerbejdžanska vlada je usvojila pet antikorupcijskih programa:

  • Državni program za borbu protiv korupcije (2004–2006)
  • Nacionalna strategija za povećanje transparentnosti i borbu protiv korupcije (2007–2011)
  • Nacionalni akcioni plan za borbu protiv korupcije (2012–2015)
  • Nacionalni akcioni plan za promovisanje otvorene vlade (2012–2015)
  • Nacionalni akcioni plan za promovisanje otvorene vlade (2016–2018)

Svi državni programi i akcioni planovi doneti su ukazima predsednika. U državnim programima usvojeni su ključni antikorupcijski zakoni; specijalizovani ACA su počeli da funkcionišu; sprovedene su reforme u državnim institucijama; i uspostavljeni su efikasni odnosi saradnje sa OCD. Azerbejdžan je ratifikovao sve međunarodne dokumente o borbi protiv korupcije. Sprovedene reforme su pozitivno uticale na ekonomski razvoj, a Azerbejdžan je postao svetski lider u bruto domaćem proizvodu (BDP) tokom 2005–2006. Kao rezultat sprovedenih mera za jačanje finansijske kontrole, državni budžet je drastično povećan.

U okviru nacionalnih antikorupcijskih strategija Azerbejdžana, nacionalno zakonodavstvo je usklađeno sa zahtevima međunarodnih konvencija o borbi protiv korupcije. Pored toga, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku su izmenjeni kako bi se kriminalizovali aktivno/pasivno podmićivanje, trgovina uticajem, zloupotreba ovlašćenja i druga krivična dela u vezi sa korupcijom. Sva ova korupcijska dela su uvrštena u kategoriju teških krivičnih dela. Takođe, usvojen je novi Zakon iz 2014. godine o sprečavanju legalizacije sredstava ili druge imovine stečene kriminalnim radnjama i finansiranja terorizma i izvršene su odgovarajuće izmene u Krivičnom zakoniku kojima se kriminalizuje pranje novca i finansiranje terorizma.


Zakon o razmatranju žalbi građana iz 2011. godine izmenjen je kako bi se smanjilo vreme potrebno za razmatranje žalbi državnih organa u vezi sa korupcijom i za prijem i odgovaranje na žalbe u elektronskoj formi.

Jedan od ključnih preventivnih zakonodavnih akata, Zakon o pristupu informacijama iz 2005. godine usvojen je 5. decembra 2005. godine. Ovim zakonom je preciziran obim informacija koje državni organi treba da obelodanjuju i precizirani su načini za obelodanjivanje informacija i vrste informacija koje se obelodanjuju. Pored toga, zahtevao je od državnih organa da odrede odgovorne strukture ili javne funkcionere za davanje informacija o radu državnih organa. Više od 30 zakona je izmenjeno da bi se zadovoljila primena ovog zakona. Ustanovljena je i javno dostupna elektronska baza podataka nacionalnog zakonodavstva Azerbejdžana.


Usvojen je Zakon o pravilima etičkog ponašanja državnih službenika iz 2007. godine, kao i etički kodeksi za sektore tužilaca, sudija i službenika ministarstava carina i poreza. Ovaj zakon je dao 15 pravila etičkog ponašanja uključujući pravila: o poklonima; nedozvoljenost sticanja materijalnih i nematerijalnih poklona, privilegija i ustupaka; sprečavanje korupcije; sprečavanje sukoba interesa; i korišćenje informacija i imovine.

Član 13 (Sprečavanje korupcije) Zakona o pravilima etičkog ponašanja državnih službenika iz 2007. godine navodi da je državni službenik dužan da odbije sve ponuđene nezakonite materijalne/nematerijalne poklone ili privilegije. U slučaju da su ti pokloni i privilegije dati iz razloga koji ne zavise od postupanja državnog službenika, isti treba da ih saopšti starješini državnog organa i da te pogodnosti vrati državnom organu.


Članom 14. (Zabrana primanja poklona) ovog zakona propisano je da državni službenik ne smije zahtijevati niti primati poklon koji može uticati na njegov rad. Međutim, državni službenik može prihvatiti poklon kao znak gostoprimstva, ali to ne bi trebalo da prelazi vrednost od 30€. Ako državni službenik nije siguran da li treba da prihvati poklon, mora se konsultovati sa svojim neposrednim rukovodiocem.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Heradstveit, Daniel (septembar 2001). „Democratic development in Azerbaijan and the role of the Western oil industry”. Central Asian Survey. 20 (3): 261—288. doi:10.1080/02634930120095312. 
  2. ^ Öge, Kerem (2014-10-21). „The Limits of Transparency Promotion in Azerbaijan: External Remedies to 'Reverse the Curse'”. Europe-Asia Studies. 66 (9): 1482—1500. doi:10.1080/09668136.2014.956448. 
  3. ^ a b v „Corruption Perceptions Index 2022 for Azerbaijan”. Transparency.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-19. 
  4. ^ „Everything you need to know about the Azerbaijani Laundromat”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2017-09-04. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  5. ^ a b „Corruption” (PDF). World Bank World Development Indicators. „Azerbaijan is among the most corrupt countries in the world. The Council of Europe Group of States Against Corruption (GRECO) report on Azerbaijan, released in April 2015, stated, “Despite some serious efforts were undertaken since 2011 to tackle low-level public sector corruption there is little evidence of it being pursued with determination among the political elite and the upper echelons of the public service.” In Transparency International’s 2015 Corruption Perceptions Index, Azerbaijan ranked 119 out of 168 countries.” 
  6. ^ „Corruption Perceptions Index 2017 for Azerbaijan”. Transparency.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-19. 
  7. ^ a b v g d e.V., Transparency International. „TI Publication - Azerbaijan National Integrity System Assessment 2014”. www.transparency.org. Arhivirano iz originala 02. 12. 2019. g. Pristupljeno 2017-03-23. 
  8. ^ „World Bank, Worldwide Governance Indicators”. 
  9. ^ a b „Transparency International - Global Corruption Barometer results 2013”. Arhivirano iz originala 12. 03. 2020. g. Pristupljeno 21. 05. 2023. 
  10. ^ „Increase in the number of civil complaints against acts of corruption. [Social Impact]. ALACs. Promotion of Participation and Citizenship in Europe through the "Advocacy and Legal Advice Centres (ALACs)" of Transparency International (2009-2012). Framework Programme 7 (FP7).”. SIOR, Social Impact Open Repository. Arhivirano iz originala 2018-06-14. g. Pristupljeno 2017-09-05. 
  11. ^ a b „Global Integrity Report 2011”. www.globalintegrity.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2017-03-23. g. Pristupljeno 2017-03-23. 
  12. ^ a b v „Fourth round evaluation report of Azerbaijan.”. www.coe.int/en/web/greco/evaluations/azerbaijan. 
  13. ^ „Istanbul Anti-corruption Action Plan country reports - OECD”. www.oecd.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-06-21. 
  14. ^ „Azerbaijan - Publication of 4th Round Compliance Report”. Group of States against Corruption. Pristupljeno 13. 4. 2017. 
  15. ^ a b v Badalov, Mehti. THE POLITICAL INSTITUTIONS OF AZERBAIJAN: A DICHOTOMY BETWEEN TEXT AND REALITY. 
  16. ^ Baranick, M (2005). www.ismor.com/cornwallis/cornwallis_2005/CX_2005_12-Baranick2-CX-July17.pdf. 
  17. ^ a b Elmar Mammadyarov. Statement by Foreign Minister Elmar Mammadyarov at the First Meeting of the Organization of Islamic Cooperation (OIC) Contact Group on the aggression of Armenia against Azerbaijan. 
  18. ^ a b v g „Anti korrupsiya”. antikorrupsiya.gov.az. Pristupljeno 2017-03-23. 
  19. ^ a b v Jafarov, Kamal (2013-07-31). „Azerbaijan's one-stop public service shop is driving up efficiency”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-03-23. 
  20. ^ „Anti-Corruption Reforms in AZERBAIJAN” (PDF). Pristupljeno 12. 4. 2017. 
  21. ^ „EU Business Climate Survey Azerbaijan 2016” (PDF). Pristupljeno 12. 4. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корупција_у_Азербејџану&oldid=27716779”