Krečar

Krečar je majstor zanatlija koji se bavi poslovima proizvodnje kreča.

Naziv

Naziv dolazi od turske reči kireç, koja označava belu hemijsku smesu.^[1] Ta smesa dobija se od kamena vapnenca i njegovog sagorevanja.

Proizvodnja kreča

Kreč se dobija konstrukcijom peći i upotrebom vatre pri temperaturi od 900 stepeni. Izlomljeni komadi krečnjačkog kamena su oblagani u cilindričnu peć, zatrpaju se drvetom koji se potom zapali.^[2] Pečenje traje tri dana i tri noći. Od 100 kilograma kamena, dobija se 30 kilograma živog kreča.^[3] Živi kreč se gasi vodom i dobija se gašeni kreč, koji se koristio kao vezivo u izgradnji građevinskih objekata.

Reference

^ Rebronja, Elijas. Stari majstori Jeni Pazara : stari zanati u Novom Pazaru. Novi Pazar : Narodna biblioteka "Dositej Obradović", 2021. str. 50. ISBN 978-86-83251-88-9.
^ Prvulović, Borislav. Leksika starih zanata. Niš ; Regionalna zanatska komora : Sven, 2008. str. 100. ISBN 978-86-7746-127-0.
^ „Zanat koji izumire:Najmlađi proizvođači kreča u trsteničkom kraju”. AGROmedia. Pristupljeno 14. 3. 2023.

[1] Rebronja, Elijas. Stari majstori Jeni Pazara : stari zanati u Novom Pazaru. Novi Pazar : Narodna biblioteka "Dositej Obradović", 2021. str. 50. ISBN 978-86-83251-88-9.

[2] Prvulović, Borislav. Leksika starih zanata. Niš ; Regionalna zanatska komora : Sven, 2008. str. 100. ISBN 978-86-7746-127-0.

[3] „Zanat koji izumire:Najmlađi proizvođači kreča u trsteničkom kraju”. AGROmedia. Pristupljeno 14. 3. 2023.

[1]

[2]

[3]