Pređi na sadržaj

Kristijan IV Danski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristijan IV Danski
Lični podaci
Datum rođenja(1577-04-12)12. april 1577.
Mesto rođenjaHilered,
Datum smrti28. februar 1648.(1648-02-28) (70 god.)
Mesto smrtiKopenhagen,
Porodica
SupružnikAna Katarina od Brandenburga, Kirsten Munk
PotomstvoKristijan, Frederik III Danski
RoditeljiFrederik II Danski
Sofija Meklenburška
DinastijaOldenburg
PrethodnikFrederik II od Danske
NaslednikFrederik III Danski

Kristijan IV Danski (Hilered, 12. april 1577- Kopenhagen, 28. februar 1648) je bio kralj Danske i Norveške iz dinastije Oldenburg. Bio je sin Frederika II Danskog i Sofije Meklenburške. Ostao je upamćen kao jedan od najpopularnijih, najambicioznijih i najproaktivnijih danskih kraljeva, koji je pokrenuo mnoge reforme i projekte. Kristijan IV je postigao za svoje kraljevstvo nivo stabilnosti i bogatstva koji je bio gotovo neuporediv drugde u Evropi.[1] On je angažovao Dansku u brojnim ratovima, od kojih je najznačajniji Tridesetogodišnji rat (1618–1648), koji je opustošio veći deo Nemačke, potkopao dansku ekonomiju i koštao Dansku dela njenih osvojenih teritorija.[2] On je obnovio i preimenovao norvešku prestonicu Oslo u Kristijaniju po sebi, naziv koji se koristio do 1925. godine.[3]

Kristijan IV je vladao Grenlandom, Islandom i južnim delom Švedske, a izvršio je invaziju i na ostatak Švedske s ciljem da je pokori, ali bez uspeha. Istovremeno je podupirao je dansku kolonizaciju i u njegovo vreme danski kolonisti došli su u Indiju.[4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Dansko i norveško presto nasledio je 1588. godine, nakon smrti oca, kralja Frederika II. Međutim, budući da je u to vreme bio maloljetan, vlast je preuzelo regentsko veće koje je upravljalo zemljom do njegovog punoletstva 1596. godine, kada je konačno krunisan za kralja. Njegova majka Sofija nije imala udela u radu regentskog veća, ali je postala regentkinja Kneževine Šlezvig-Holštajn u ime svog malodobnog sina.

Kristijan je bio vrlo obrazovan. Naučio je latinski, francuski, italijanski i nemački jezik, a studirao je i matematiku, navigaciju, crtanje, vojnu taktiku i ples.

Posle krunsanja 1597. godine oženio se Anom Katarinom od Brandenburga s kojom je imao sina i naslednika Frederika III. Umrla je 1612. godine, a Kristijan se tri godine kasnije oženio s mladom danskom plemkinjom Kirsten Munk koja mu je rodila dvanaestero djece. Godine 1630. počinila je preljubu sa nemačkim grofom i bila je proterana s dvora.[5]

Po preuzimanju vlasti oslabio je uticaj parlamenta i sproveo niz reformi u zakonodavstvu i upravi. Podigao je vojnu moć Danske na kopnu i moru, a radio je i na unapređenju trgovine, zbog čega je osnivao nove gradove kao vojno-pomorska uporišta. U sklopu razvitka, obnovio je požarom uništeni grad Oslo i preimenovao ga u Kristijanija.

Za njegove vladavine, 1616. godine, osnovana je prva danska kolonija u Indiji, Trankebar. Uprkos uspešnom ratu protiv Švedske (1611—1613), nije ju uspio do kraja slomiti niti spriječiti njeno jačanje na prostoru severne Evrope.

Kada su 1624. godine postali ugroženi protestantski ciljevi u Svetom rimskom carstvu u vreme Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), Kristijan IV ušao je u rat na strani Protestantske unije, što je naposljetku dovelo do političkog i privrednog sloma Danske. Godine 1629. potpisao je separatni mir sa carem Ferdinandom II i poražen izašao iz sukoba, ali ipak nije pretrpeo teritorijalne gubitke.

Švedska je, uz pomoć Nizozemske republike, napala Dansku u decembru 1643. godine te je do kraja januara 1644. godine zauzela Jiland. Kristijan IV je lično vodio odbranu i zadobio teže povrede. Iako se bitka završila nerešeno, kasnije je danska flota bila u potpunosti uništena združenom akcijom švedske i nizozemske mornarice, nakon čega je Krisitijan IV. bio prisiljen sklopiti ponižavajući mirovni sporazum u avgustu 1645. godine, kojim se odrekao teritorija na Baltiku, u Norveškoj i Skaniji.[6]

Vladavina

[uredi | uredi izvor]

Vojne i ekonomske reforme

[uredi | uredi izvor]
Grb Kristijana IV i kraljice Ane Katarine. Od Kompagnietora, Flensburg.

Kristijan se interesovao za mnoga i raznolika pitanja, uključujući niz domaćih reformi i poboljšanje danskog nacionalnog naoružanja. Nove tvrđave su izgrađene pod rukovodstvom holandskih inženjera. Kraljevska dansko-norveška mornarica, koja se 1596. sastojala od samo dvadeset i dva broda, 1610. porasla je na šezdeset, od kojih su neki izgrađeni po Kristijanovom sopstvenom nacrtu. Formiranje nacionalne vojske pokazalo se težim. Kristijan je morao da zavisi uglavnom od unajmljenih plaćeničkih trupa, što je bila uobičajena praksa u to vreme — dugo pre uspostavljanja stalnih vojski — uvećanim domaćim seljačkim trupama regrutovanim najvećim delom od seljaštva na krunskim domenima.[7]

Posete Engleskoj

[uredi | uredi izvor]

Njegova sestra Ana se udala za škotskog kralja Džejmsa VI, koji je nasledio engleski presto 1603. Da bi podstakao prijateljske odnose između dva kraljevstva, Kristijan je posetio Englesku 1606. Poseta je generalno ocenjena kao uspešna, iako je žestoko opijanje Engleza i Danaca izazvalo je neke nepovoljne komentare: Kristijan i Džejms su imali sposobnost da konzumiraju velike količine alkohola, dok su ostali lucidni, što većina njihovih dvorjana nije delila. Ser Džon Harington je opisao zabavu u Teobaldsu, maskaradom Solomona i kraljice od Sabe, kao pijani fijasko, gde je većina igrača jednostavno pala od dejstva previše vina.[8] Kraljevska zabava se odvila u zamku Apnor i večerala na brodu Elizabet Džonas. U Grejvsendu, kada je kraljevska zabava bila na njegovom brodu Admiral, Kristijan IV je obezbedio vatromet napravljen na malom brodu ili upaljaču, što je kralju Džejmsu izmamilo suze, iako je efekat bio donekle pokvaren jer se predstava održavala na dnevnom svetlu.[9] Nakon razmene poklona, Kristijan je otplovio kući, u pratnji Roberta Mensela sa Vangardom i Mesecom.[10]

Kristijan IV je ponovo posetio Englesku u avgustu 1614, dolazeći inkognito da iznenadi svoju sestru u Denmark hausu,[11] u pratnji samo Endrua Sinklera i jednog paža.[12] On je plovio sa samo tri broda i zarobio nekoliko pirata tokom putovanja. Još brodova sa njegovim danskim dvorjanima stiglo je 5. avgusta.[13] Diplomatska svrha posete držana je u tajnosti. Venecijanski ambasador Antonio Foskarini čuo je da mu je Ana od Danske pisala o sporu sa kraljem Džejmsom. Foskarini je opisao Kristijana kao „visokog iznad proseka, obučenog na francuski način. Njegova priroda je ratoborna“.[14]

Istraživanje i kolonije

[uredi | uredi izvor]

Uprkos Kristijanovim mnogobrojnim naporima, novi ekonomski projekti nisu doneli profit. Novi prihod je tražio u inostranstvu. Ekspedicije Kristijana IV na Grenland uključivale su seriju putovanja u godinama 1605–1607 na Grenland i na arktičke vodene puteve kako bi se locirao izgubljeno istočnonordijsko naselje i potvrdio danski suverenitet nad Grenlandom. Ekspedicije su bile neuspešne, delom zbog toga što vođe nisu imale iskustva sa teškim arktičkim ledom i vremenskim uslovima. Pilot na sva tri putovanja bio je engleski istraživač Džejms Hol. Ekspedicija u Severnu Ameriku naručena je 1619. godine. Kapetan ekspedicije je bio dansko-norveški moreplovac i istraživač Jens Munk. Brodovi, tražeći Severozapadni prolaz, stigli su u Hadsonov zaliv i pristali na ušće reke Čerčil, nastanivši se u današnjem Čerčilu u Manitobi. Međutim, to je bilo katastrofalno putovanje, sa hladnoćom, glađu i skorbutom koji su usmrtili većinu posade.[15][16]

Trankuebar na južnoj obali Indije.

Godine 1618, Kristijan je imenovao admirala Ovea Gjeda da predvodi ekspediciju i uspostavi dansku koloniju na Cejlonu. Ekspedicija je isplovila 1618. godine, i trebalo je dve godine da stigne do Cejlona i na putu je izgubila više od polovine posade. Po dolasku u maju 1620. osnivanje kolonije na Cejlonu nije uspelo,[17] ali se umesto toga pokazalo da je Najak iz Tandžora (danas Tandžavur u Tamil Nadu) bio zainteresovan za mogućnosti trgovine i pregovarali su o sporazumu kojim se Dancima daje selo Trankuebar (ili Tarangamabadi) na južnoj obali Indije[18] i pravo na izgradnju „kamene kuće“ (Fort Dansborg) i nametanje poreza.[19] Ugovor je potpisan 20. novembra 1620. godine, uspostavljajući prvu dansku koloniju u Indiji. Kristijan je takođe dodelio privilegiju osnivanja Danske istočnoindijske kompanije.[20]

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Kristijan I Danski (=#28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederik I Danski (=#14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Doroteja od Brandenburga (=#29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Kristijan III Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John Cicero, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Margaret of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
2. Frederik II Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John V, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Magnus I, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Doroteja od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
5. Doroteja od Saks-Lauenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Hajnrih IV, vojvoda Braunšvajg-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
11. Katarina od Braunšvajga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Catherine of Pomerania-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
1. Kristijan IV Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Magnus II, Duke of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Albreht VII Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sofija od Pomeranije-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
6. Ulrih III Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim I Nestor, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Meklenburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Kristijan I Danski (=#16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik I Danski (=#8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Doroteja od Brandenburga (=#17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Boguslav X, vojvoda Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija od Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ana od Poljske
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Paul D. Lockhart, Denmark, 1513–1660: the Rise and Decline of a Renaissance Monarchy (2007).
  2. ^ Paul D. Lockhart, Denmark in the Thirty Years’ War, 1618–1648: King Christian IV and the Decline of the Oldenburg State (1996)
  3. ^ „Oslo History”. 
  4. ^ Bellamy 2006, str. 32.
  5. ^ Sandemo 2014, str. 8
  6. ^ Bain, R. Nisbet (20. 11. 2014). Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900. Cambridge University Press. str. 174. ISBN 978-1-107-68885-8. 
  7. ^  Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Bain, Robert Nisbet (1911). „Christian IV.”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 276—277. 
  8. ^ Martin Butler, The Stuart Court Masque and Political Culture (Cambridge, 2008), pp. 125-7.
  9. ^ John Nichols, The Progresses, Processions, and Magnificent Festivities of King James the First, vol. 2 (London, 1828), pp. 84, 89-90, 92-3.
  10. ^ John S. Brewer, Court of James the First, vol. 2 (London, 1839), pp. 138-143: Thomas Birch, Court and Times of James the First, vol. 1 (London, 1848), pp. 65-7.
  11. ^ John S. Brewer, Court of James the First, vol. 2 (London, 1839), pp. 137-8.
  12. ^ Original Letters Relating to the Ecclesiastical Affairs of Scotland vol. 2 (Edinburgh, 1851), p. 355.
  13. ^ Allen Hinds, Calendar State Papers, Venice: 1613-1615, vol. 13 (London, 1907), pp. 167 no. 348, 170 no. 355.
  14. ^ Allen Hinds, Calendar State Papers, Venice: 1613-1615, vol. 13 (London, 1907), p. 171 no. 356.
  15. ^ "Gads Historieleksikon", 3rd edition, 2006. Paul Ulff-Møller, "Christian 4.", pp.99–100. ISBN 87-12-04259-5
  16. ^ „Jens Munk – Scandinavia's First Great Polar Explorer (The Council of Europe Cultural Routes)”. Ub.uit.no. Pristupljeno 2014-06-28. 
  17. ^ Esther Fihl (2009). "Shipwrecked on the Coromandel: The First Indo–Danish Contact, 1620". Review of Development and Change 14 (1&2): 19–40
  18. ^ Larsen, Kay (1907). Volume 1 of Dansk-Ostindiske Koloniers historie: Trankebar. Jørgensen. str. 167—169. 
  19. ^ Bredsdorff, Asta (2009). The Trials and Travels of Willem Leyel: An Account of the Danish East India Company in Tranquebar, 1639–48. Museum Tusculanum Press. str. 13. ISBN 9788763530231. 
  20. ^ Gronseth, Kristian (2007). „A Little Piece of Denmark in India” (PDF). Department of Social Anthropology, University of Oslo. Pristupljeno 2013-07-07. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Kristijan IV Danski na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристијан_IV_Дански&oldid=28061230”