Кроз капије сребрног кључа

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kroz kapije srebrnog ključa
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThrough the Gates of the Silver Key
AutorH. F. Lavkraft
E. Hofman Prajs
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delairacionalna fantastika
Izdavanje
Datumjul 1934.

„Kroz kapije srebrnog ključa” (engl. Through the Gates of the Silver Key) je pripovetka američkih pisaca Hauarda Filipsa Lavkrafta i E. Hofmana Prajsa, napisana između oktobra 1932. i aprila 1933. godine. Nastavak je Lavkraftove pripovetke „Srebrni ključ” i deo je niza priča usredsređenih na lik Randolfa Kartera. Objavljena je u julu 1934. u časopisu Weird Tales.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Na sastanku na kome se odlučuje o sudbini imanja Randolfa Kartera (koje je držano u povereništvu nakon njegovog nestanka), misteriozni Svami Čandraputra, koji nosi neobične rukavice i ogrtač, priča Karterovim poznanicima njegovu konačnu sudbinu. On objašnjava da je nakon što izvršenja rituala srebrni ključ odveo Kartera do Spoljnog proširenja, carstva koje prevazilazi prostor-vreme, transportujući ga kroz kosmičku strukturu poznatu kao Prva kapija. Tamo je Karter sreo Drevne, grupu mističnih bića predvođenih 'Umr at-Tavilom, opasnim bićem na koje se upozorava u Nekronomikonu, gde se tvrdi da se oni koji se sa njim suoče nikada ne vraćaju. 'Umr at-Tavil nudi Karteru priliku da zaroni dublje u kosmos; nakon što Karter prihvati, Drevni se manifestuju i otvaraju strukturu poznatu kao Krajnja kapija, koja ga vodi u beskonačnu prazninu.

Karter, sada sveden bestelesnog aspekta sebe, nailazi na entitet za koji se implicira da je Jog-Sotot. Ovo biće objašnjava da su sva svesna bića aspekti mnogo većih bića, koja postoje izvan tradicionalnog modela tri dimenzije. Sam Karter, i svi beskonačni prostorno-vremenski kontinuumi, su aspekt ovog konkretnog bića, Vrhovnog Arhetipa, sastavljenog od najvećih mislilaca univerzuma. Entitet, za koga se čini da je ponosan na Karterova dostignuća, nudi da mu ispuni želju u vezi sa mnogim aspektima čiji je deo. Karter objašnjava da bi voleo da zna više o aspektima određene davno izumrle rase na dalekoj planeti, Jaditu, kojoj neprestano prete monstruozni Doli. Poslednjih nekoliko meseci uporno je sanjao o Jaditu. Vrhovni Arhetip to postiže prenoseći Karterovu svest u telo jednog od njegovih aspekata u toj rasi, čarobnjaka Zkaube, ali ne pre nego što je Kartera upozorio da zapamti sve njegove simbole i obrede. Karter arogantno veruje da će samo srebrni ključ ostvariti ovo, ali ubrzo se ispostavilo da je Karterova želja bila greška; ne može da pobegne i zarobljen je u Zkaubinom telu. Ova dva bića smatraju jedno drugom odbojnim, ali su sada zarobljena u istom telu, povremeno menjajući dominaciju nad telom.

Nakon dugog zarobljeništva na Jaditu, Karter pronalazi sredstvo za potiskivanje vanzemaljskog uma pomoću droga, a zatim koristi njihovu tehnologiju, zajedno sa srebrnim ključem da se vrati i u sadašnjost i na Zemlju, gde Karter može da preuzme svoj rukopis sa simbolima koji su mu potrebni da povrati svoje prvobitno telo. Kada je Karter pronašao rukopis odmah je kontaktirao Svamija Čandraputru, dajući mu uputstva da ode na sastanak i kaže da će uskoro doći da povrati svoje imanje. Nakon što Svami završi priču, jedan od prisutnih, advokat Aspinvol (koji je Karterov rođak), optužuje Svamija da je ispričao lažnu priču u pokušaju da prigrabi imanje, tvrdeći da je on neka vrsta prerušenog prevaranta. Dok Aspinvol pokušava da svuče Svamijevo lice i bradu nalik na masku, otkriva se da Svami uopšte nije čovek, već Karter, koji je još uvek zarobljen u Zkaubinom odvratnom telu. Ostali svedoci ne vide Karterovo/Zkaubino pravo lice, ali Aspinvol doživljava fatalni srčani udar. Sukob je doveo do toga da se Zkaubin um ponovo utvrdi, a vanzemaljski čarobnjak ulazi u neobični sat u obliku kovčega (za koji se pretpostavlja da je Karterovo/Zkaubino prevozno sredstvo do Zemlje) i nestaje.

Priča se završava nejasnim postskriptumom, u kome se nagađa da je Svami bio samo običan kriminalac koji je hipnotisao prisutne da pobegnu. Međutim, navodi se u postskriptumu, neki detalji priče čine se jezivo tačnim.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

E. Hofman Prajs napisao je u memoarima 1944. godine: „Jedna od mojih omiljenih Lavkraftovih priča bila je, i još uvek jeste, 'Srebrni ključ'. Kada sam mu ispričao o zadovoljstvu koje sam imao čitajući ga, predložio sam nastavak kako bih objasnio dešavanja sa [protagonistom] Randolfom Karterom nakon njegovog nestanka.”[1] Nakon što je ubedio navodno nevoljnog Lavkrafta da pristane na saradnju na takvom nastavku, Prajs je napisao nacrt od 6.000 reči u avgustu 1932; aprila 1933, Lavkraft je napravio verziju od 14.000 reči koja je, prema Prajsovoj proceni, ostavila nepromenjenim „manje od pedeset mojih originalnih reči”,[2] iako Enciklopedija H. F. Lavkrafta izveštava da je Lavkraft „zadržao što je moguće više Prajsovih koncepcija, kao i neke elemente njegovog jezika”. Tako mnoge centralne ideje priče poput 'Umr at-Tavila, govora o matematičkim osnovama i višestrukim aspektima Randolfa Kartera kroz vreme i prostor potiču od Prajsa, koji je bio dobro upoznat sa idejama novoplatonizma, teozofije i okultizma. Čak je i citat iz Nekronomikona uglavnom potekao od strane Prajsa, iako je naveden više lavkraftovskim jezikom.[3] Međutim, podzaplet o Jaditu bio je u potpunosti Lavkraftova ideja. Priče Hofmana Prajsa bile su orijentalne, a 'Umr at-Tavil je bio samo Arapin koji je imao natprirodno dug život u njegovom nacrtu.

U svakom slučaju, Prajs je bio zadovoljan rezultatom, napisavši da je Lavkraft: „Naravno bio u pravu što je odbacio sve osim osnovnog. Mogao sam samo da se čudim što je toliko napravio od mog neadekvatnog i nespretnog početka.”[4] Pripovetka se pojavila pod imenima obojice autora u izdanju časopisa Weird Tales iz jula 1934; Prajsov nacrt je objavljen pod naslovom „Gospodar iluzije” u desetom broju fanzina Crypt of Cthulhu 1982. godine.

Edvard Gimont je smatrao da je uticaj na pripovetku imao roman The Star Rover Džeka Londona iz 1915. godine.[5]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Proučavalac Lavkrafta, Vil Mari, rekao je o pripoveci: „Kao dansenijevska fantazija, saradnja Prajsa i Lavkrafta je neuspešna; kao priča u Ktulu mitovima, ona je bogata idejama, ali neobično razblažena.”[6] U knjizi Hiljadu visoravni, Žil Delez i Feliks Gvatari nazvali su pripovetku jednim od Lavkraftovih remek-dela.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ E. Hoffman Price, The Acolyte, 1944; cited in Carter, p. 93.
  2. ^ Carter, p. 93.
  3. ^ Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 213. ISBN 978-0974878911. 
  4. ^ Carter, p. 94.
  5. ^ Guimont, Edward (avgust 2020). „An Arctic Mystery: The Lovecraftian North Pole”. Lovecraft Annual (14): 156—157. ISSN 1935-6102. JSTOR 26939814. 
  6. ^ Will Murray, "Tentacles in Dreamland: Cthulhu Mythos Elements in the Dunsanian Stories", Black Forbidden Things, p. 32.
  7. ^ Deleuze, Gilles & Guattari, Félix (translated by Brian Massumi). A Thousand Plateaus. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1993, p. 240, 539

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Robert M. Price, editor, Black Forbidden Things.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кроз_капије_сребрног_кључа&oldid=27350926”