Куга (roman)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kuga
Nastanak i sadržaj
AutorAlber Kami
ZemljaFrancuska
JezikFrancuski jezik
Žanr / vrsta delaFilozofski roman
Izdavanje
Izdavanje1947 (Gallimard, Francuska)

Kuga (francuski: La Peste) je roman Albera Kamija objavljen 1947. godine, koji govori o kugi koja je zahvatila francusko alžirski grad Oran. Roman postavlja niz pitanja koja se odnose na prirodu sudbine i ljudsko stanje. Svi likovi, od lekara i turista do begunaca, zajedno doprinose cilju prikazivanja efekta kuge na stanovništvo.

Veruje se da je roman zasnovan na epidemiji kolere koja je ubila veliki procenat populacije Orana 1849. godine, ali je radnja smeštena u četrdesete godine 20. veka.[1] Sam grad bio je pogođen kugom nekoliko puta pre nego što je Kami napisao roman. Prema izveštajima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, Oran je bio potpuno razoren kugom 1556. i 1678. godine, međutim sve kasnije epidemije, 1921. (185 slučajeva), 1931. (76 slučajeva) i 1944. (95 slučajeva), nisu bile ni približnog obima kao što je opisano u romanu.

Kuga se smatra klasikom egzistencijalističke filozofije, uprkos Kamijevim prigovorima na tu etiketu.[2][3] Narativni ton je sličan Kafkinom, posebno u Procesu gde rečenice često mogu da imaju višestruka značenja i čija tematika naglašeno odzvanja kao oštra alegorija više svesti i ljudskog stanja.

Kami slikovito predstavlja na koji način se svet suočava sa postojenjem apsurda, filozofskom teorijom čijem je formiranju Kami u velikoj meri doprineo. Delo se često tumači i kao alegorijski prikaz otpora nacističkoj okupaciji.[4]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Radnja Kuge podeljena je na pet delova.

Prvi deo[uredi | uredi izvor]

U gradu Oranu, na hiljade pacova, u početku nezapaženih od strane stanovništva, počinju da se pojavljuju i umiru na ulicama. Ubrzo potom u ljudima sve više raste panika, zbog čega su lokalne novine primorane da prijave incidente. Vlasti koje reaguju na pritisak javnosti odlučuju da prikupe i kremiraju pacove, nesvesni da će upravo sakupljanje zaraženih pacova na jednom mestu biti katalizator bubonske kuge.

Glavni lik, doktor Bernard Rije, jednog uobičajenog jutra ispred vrata svoga stana zapaža uginulog pacova. Nekoliko dana nakon toga, domar koji je uklonio pacova umire od groznice. Prvobitno izbegavajući da donese bilo kakav zaključak, tek u konsultaciji sa svojim kolegom dr Kastelom zajedno pretpostavljaju da se u gradu pojavila kuga. Obojica se obraćaju drugim lekarima i gradskim vlastima, ali svi odbijaju da poveruju u teoriju da će u gradu izbiti kuga na osnovu smrti samo jednog čoveka. Međutim, kako smrtnih slučajeva ima sve više, postaje jasno da postoji neka epidemija. U međuvremenu, Rijeova žena leči se u senatorijumu u drugom gradu zbog nepovezanog hroničnog oboljenja.

Vlasti, uključujući i prefekta, sporo prihvataju da je situacija ozbiljna i nastaju svađe oko mera koje treba preduzeti. Kada su zvanične kontrolne i preventivne mere konačno objavljene i preduzete, jasno je da su u biti previše optimistične i da umanjuju urgentnost situacije. U bolnici je otvoreno "specijalno odeljenje", ali je 80 kreveta popunjeno u roku od tri dana. Kako broj zaraženih sve brže i više raste, preduzimaju se drastičnije mere. Nakon dugog iščekivanja stižu vakcine, ali ih ima dovoljno samo za postojeće slučajeve, dok su rezerve za vanredne situacije u zemlji iscrpljene. Kada dnevni broj umrlih dostigne 30, granice grada se zatvaraju i vlasti konačno proglašavaju da je izbila epidemija kuge.

Drugi deo[uredi | uredi izvor]

Gradske kapije su zatvorene, putovanje železnicom je zabranjeno, a sva poštanska usluga je obustavljena. Upotreba telefonskih linija je ograničena samo na "hitne" pozive, a kao jedino sredstvo komunikacije sa prijateljima i porodicom van grada preostaju kratki telegrami. Razdvojenost utiče na svakodnevne aktivnosti stanovnika, koji počinju da se osećaju izolovano, introvertno i deprimirano. Prisutnost kuge počinje da deluje na razne likove.

Jedan od likova, novinar Rejmond Rambert, koji je u Oran došao poslovno, osmislio je plan da pobegne iz grada kako bi se vratio svojoj ženi u Parizu, nakon što su gradski zvaničnici odbili njegov zahtev za odlaskom. On se sprijateljuje sa podzemnim kriminalcima verujući da će ga oni izvući iz grada. Drugi lik, sveštenik Panlu, koristi kugu kao priliku da unapredi svoj položaj u gradu ističući da je kuga Božja kažna za grešnost građana. Njegova propoved u crkvi utiče na mnoge stanovnike da se okrenu religiji, što u normalnim okolnostima ne bi uradili. Kotard, kriminalac spreman i na samoubistvo kao čin pokajanja, ali uplašen od hapšenja, postaje bogati glavni krijumčar. U međuvremenu, doktor Rije, gradski službenik Grand i turista Žan Taru, iscrpno pokušavaju da pomognu građanima, obilazeći i lečeći ih i u njihovim domovima i u bolnici.

Nakon što od Tarua saznaje da ima i drugih koji pate za voljenima van grada, uključujući i dr Rijea, Rambert postaje saosećajan, menja mišljenje o bekstvu i odlučuje da se pridruži trojici u borbi protiv kuge.

Treći deo[uredi | uredi izvor]

Sredinom avgusta situacija se i dalje pogoršava. Ljudi pokušavaju da pobegnu iz grada, ali ih naoružani stražari sprečavaju. Nasilje i pljačke izbijaju u malom obimu, a vlasti reaguju proglašavanjem vojnog stanja i uvođenjem policijskog časa. Sahrane se sprovode što je brže moguće, bez ikakve ceremonije ili obzira prema porodici pokojnika. Stanovnici pasivno trpe rastuća osećanja izgnanstva i odvajanja, što polako dovodi do njihovog emocionalnog i fizičkog propadanja.

Četvrti deo[uredi | uredi izvor]

U septembru i oktobru, grad je na milosti i nemilosti kuge. Rije dobija vesti iz senatorijuma da se stanje njegove žene pogoršava, ali hrabrog srca odlučuje da nastavi da radi svoj posao. Kotardu, s druge strane, kuga neizmerno prija, jer zbog suočavanja sa istom nesrećom kao i svi drugi stiče osećaj pripadnosti i povezanosti sa ljudima. Kotard i Taru prisustvuju izvedbi Glukove opere Orfej i Euridika, kada glumac koji tumači Orfeja pada na scenu u groznici, zaražen kugom.

Nakon produženih pregovora sa stražarima, Rambertu se konačno pruža prilika da pobegne iz grada, međutim on odlučuje da ostane, govoreći da bi se u suprotnom stideo samoga sebe.

Krajem oktobra dr Kastel po prvi put isprobava svoju vakcinu protiv kuge, ali se ona pokazala neuspešnom u lečenju mladog dečaka, sina gospodina Otona.

Sveštenik Panlu, koji se u međuvremenu pridružio grupi dobrovoljaca koji se bore protiv kuge, održava drugu propoved. Govori o problemu patnje nevine dece i ističe da to mora biti test koji od vernika zahteva da ili u potpunosti veruju ili da sasvim odustanu od vere. On poziva i ohrabruje zajednicu da ne odustaje, već da nastavi svim snagama da se bori protiv kuge.

Nekoliko dana nakon propovedi, Panlua takođe obuzima bolest. Njegovi simptomi se ne poklapaju sa simptomima kuge, ali je bolest ipak bila fatalna.

Taru i Rambert posećuju jedan od izolacionih logora, gde se nalaze s Otonom. Pri završetku svog boravka u karantinu Oton odlučuje da ostane i pomogne kao volonter, jer veruje da će mu to ublažiti bol gubitka sina. Taru govori Rijeu o svom životu i da bi skrenuli misli s epidemije, odlaze da plivaju u more. Grand takođe biva zaražen, ali se neočekivano oporavlja. Broj smrtnih slučajeva počinje da opada.

Peti deo[uredi | uredi izvor]

Do kraja januara kuga se u potpunosti povlači, a građani slave predstojeće otvaranje gradskih kapija. Oton, međutim, ne uspeva da izbegne smrt od bolesti. Kotard je uznemiren zbog okončavanja epidemije iz koje je profitirao kriminalnim poslovima, te u paranoji beži kada mu u susret nailaze dva državna službenika. Uprkos završetku epidemije, Taru je zaražen kugom i nakon herojske borbe umire. Rije je obavešten telegramom da je njegova žena takođe umrla.

U februaru se grad konačno otvara i ljudi se ponovo ujedinjuju sa svojim voljenima. Rambert je ponovo sa svojom ženom. Kotarda obuzima ludilo i on puca na ljude iz svoje zgrade, zbog čega završava u zatvoru. Grand ponovo počinje rad na svom romanu. Narator hronike otkriva svoj identitet i objašnjava želju da objektivno prikaže poglede na događaje, potom dolazi do zaključka da se više može diviti ljudima nego ih mrzeti.

Kritička analiza[uredi | uredi izvor]

Žerman Bre okarakterisala je borbu likova protiv kuge kao "nedramatičnu i tvrdoglavu", tvrdeći da su, za razliku od ideologije "glorifikacije moći" u romanima Andrea Malroa, Kamijevi likovi nejasno angažovani u spašavanju, a ne uništavanju kuge, i to bez ikakve ideologije.[5] Marina Varner je istakla nedostatak ženskih likova i potpuno odsustvo arapskih likova u romanu, ali i njegove upečatljive filozofske teme o "angažmanu", "oštroumnosti i velikodušnosti", "malom heroizmu i velikom kukavičluku" i "svim vrstama duboko humanističkih problema, kao što su ljubav i dobrota, sreća i međusobna povezanost". [6]

Tomas Hana i Džon Lus zasebno su raspravljali o temama koje se odnose na hrišćanstvo u romanu, s posebnim uvažavanjem sveštenika Panlua i doktora Rijea.[7][8] Luj Rosi ukratko govori o ulozi Tarua u romanu i osećaju filozofske krivice iza njegovog karaktera.[9] Elvin Sterling je analizirao ulogu Kotarda i njegovog konačnog čina na kraju romana.[10]

Istorija publikacija[uredi | uredi izvor]

Kami započinje rad na romanu već u aprilu 1941. godine, što se vidi u njegovim dnevnicima gde je zapisao nekoliko ideja o "iskupljujućoj kugi".[11] Naredne godine u martu obavestio je Andrea Malroa da piše "roman o kugi", dodajući da bi "[…] to moglo zvučati čudno, […] ali ova tema mi se čini prirodnom". [12]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Magill 1989, str. 683
  2. ^ Camus (in Thody, 1970):345. In an interview on 15 November 1945, Camus said: "No, I am not an existentialist."
  3. ^ Forsdick 2007, str. 119 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFForsdick2007 (help)
  4. ^ Judt, Tony (16. 11. 2001). „A hero for our times”. The Guardian. Pristupljeno 8. 7. 2016. 
  5. ^ Sterling, Elwyn F (1951). „Albert Camus and the Plague”. Yale French Studies. 8 (8): 93—100. JSTOR 2929136. 
  6. ^ Marina Warner (26. 4. 2003). „To be a man”. The Guardian. Pristupljeno 8. 7. 2016. 
  7. ^ Hanna, Thomas L (oktobar 1956). „Albert Camus and the Christian Faith”. The Journal of Religion. 36 (4): 224—233. JSTOR 1201083. doi:10.1086/484811. 
  8. ^ Loose, John (jul 1962). „The Christian as Camus's Absurd Man”. The Journal of Religion. 42 (3): 203—214. JSTOR 1201321. doi:10.1086/485456. 
  9. ^ Rossi, Louis R (leto 1958). „Albert Camus: The Plague of Absurdity”. The Kenyon Review. 20 (3): 399—422. JSTOR 4333870. 
  10. ^ Sterling, Elwyn F (proleće 1986). „Albert Camus' "La Peste": Cottard's Act of Madness”. College Literature. 13 (2): 189—209. JSTOR 25111699. 
  11. ^ Camus, Albert, Carnets I, Mai 1935 - février 1942, Paris, Gallimard, 2013, 234 p. ISBN 978-2-07045404-4. str. 204.
  12. ^ Camus, Albert, Malraux, André, Albert Camus, André Malraux, Correspondance 1941–1959, Paris, Gallimard, 2016, 152 p. ISBN 978-2-07-014690-1. str. 42.
  13. ^ Billington, Michael (17. 4. 2017). „The Plague review – Neil Bartlett's ingenious update of Camus' chilling fable”. The Guardian. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Camus, Albert (1970). Philip Thody, ur. Albert Camus: Lyrical and Critical Essays. Ellen Conroy Kennedy, translator. Vintage Books. ISBN 978-0-394-70852-2.  Camus, Albert (1970). Philip Thody, ur. Albert Camus: Lyrical and Critical Essays. Ellen Conroy Kennedy, translator. Vintage Books. ISBN 978-0-394-70852-2.  Camus, Albert (1970). Philip Thody, ur. Albert Camus: Lyrical and Critical Essays. Ellen Conroy Kennedy, translator. Vintage Books. ISBN 978-0-394-70852-2. 
  • Forsdick, Charles (2007). „Camus and Sartre: the old quarrel”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 118—130. ISBN 978-0-521-54978-3.  Forsdick, Charles (2007). „Camus and Sartre: the old quarrel”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 118—130. ISBN 978-0-521-54978-3.  Forsdick, Charles (2007). „Camus and Sartre: the old quarrel”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 118—130. ISBN 978-0-521-54978-3. 
  • Gray, Margaret E. (2007). „Layers of Meaning in La Peste”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 165—177. ISBN 978-0-521-54978-3.  Gray, Margaret E. (2007). „Layers of Meaning in La Peste”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 165—177. ISBN 978-0-521-54978-3.  Gray, Margaret E. (2007). „Layers of Meaning in La Peste”. Ur.: Edward J. Hughes. The Cambridge Companion to Camus. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 165—177. ISBN 978-0-521-54978-3. 
  • Magill, Frank Northen, ur. (1989). Masterpieces of World Literature (First izd.). str. 683—687. ISBN 978-0-06-270050-6.  Magill, Frank Northen, ur. (1989). Masterpieces of World Literature (First izd.). str. 683—687. ISBN 978-0-06-270050-6.  Magill, Frank Northen, ur. (1989). Masterpieces of World Literature (First izd.). str. 683—687. ISBN 978-0-06-270050-6. 


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куга_(роман)&oldid=26910628”