Кула од карата
| Kula od karata | |
|---|---|
 Srpsko izdanje knjige | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | House of Cards |
| Autor | Majkl Dobs |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | politički triler |
| Izdavanje | |
| Datum | jul 1989. |
| Broj stranica | 384 |
| Serija(l) | Kula od karata |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dejan Acović |
| Datum izdavanja | 2019: Dereta |
| Hronologija | |
| Naslednik | To Play the King |
Kula od karata (engl. House of Cards) je roman britanskog pisca Majkla Dobsa, prvi put objavljen 1989. godine. Radnja prati Fransisa Erkarta, izmišljenog šefa parlamentarne većine Konzervativne partije, i njegovu nemoralnu i manipulativnu šemi da postane lider vladajuće partije i, samim tim, premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Roman prate dva nastavka: To Play the King i The Final Cut.
Televizijska adaptacija, koju je napisao Endru Dejvis, a producirao BBC, emitovana je 1990. godine. Radio-adaptacija od šest delova, koju je napisao Nevil Teler, emitovana je na stanici BBC Radio 4 1996. godine.[1] Godine 2013, ovaj serijal i Dobsov roman bili su osnova za američku televizijsku adaptaciju smeštenu u Vašington, koju je naručio i objavio Netflix.
Knjigu je u Srbiji objavila izdavačka kuća Dereta 2019. godine, u prevodu Dejana Acovića.[2]
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Majkl Dobs je počeo da radi za Konzervativnu partiju 1977. godine, a od 1986. do 1987. bio je šef kabineta premijerke Margaret Tačer.[3] Dobs se posvađao sa Tačerovom tokom sastanka kabineta 4. juna 1987, tačno nedelju dana pre opštih izbora te godine. Tačerova je bila zabrinuta da će izgubiti izbore, a prema rečima jednog učesnika sastanka, bila je „skoro histerična, dok je rukama mlatila na sve strane”.[4][5][6] Prema Dobsovim rečima: „Sve je počelo zato što me je Megi Tačer izmlatila i zapravo bila prilično okrutna prema meni. Istresla je sav svoj bol, bes i frustraciju na mene, dok sam u stvari bio možda najnedužnija osoba u toj prostoriji.”[7]
Ubrzo nakon što je 1987. napustio svoj položaj šefa kabineta, Dobs i njegova supruga su otišli na Maltu odmor. Dok je sedeo pored bazena, Dobs je naškrabao slova „FU” i crtež dva podignuta srednja prsta na parčetu papira. Slova će postati inicijali protagonista Kule od karata, Fransisa Erkarta (engl. Francis Urquhart).[7] Dobs je izjavio da do tog trenutka nije imao nameru da napiše knjigu: „Ništa od ovoga nije bilo planirano. Sve je to bila samo šala, nezgoda. Nisam imao nameru da budem pisac, pa čak ni da završim knjigu. To je bilo samo nešto čime sam sebi hteo da odvratim pažnju tokom odmora.”[8] Dobs insistira da u pitanju nije „osvetnička knjiga”, ali „većina stvari koje sam stavio u Kulu od karata bile su događaji koje sam ili video, ili u njima učestvovao, ili ih uradio, ili gledao kako ih drugi rade.”[7] Dobs je takođe izjavio da knjiga nije komentar na savremenu politiku, kao i da je crpeo inspiraciju iz Šekspirovih dela.[9]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Nakon ostavke premijerke Margaret Tačer, vladajuća Konzervativna partija uskoro će izabrati svog novog lidera. Na sledećim izborima za vođstvo stranke, umereni, ali neodlučni Henri „Hal” Kolingridž izlazi kao pobednik. Fransis Erkart, poslanik i šef parlamentarne većine u Donjem domu, potajno prezire dobronamernog, ali slabog Kolingridža i priželjkuje sopstveno unapređenje na rukovodeće mestu u kabinetu. Nakon opštih izbora, na kojima stranka pobeđuje sa smanjenom većinom, Erkart podnosi memorandum Kolingridžu u kojem se zalaže za rekonstrukciju kabineta, koja bi uključivala istaknutu ministarsku poziciju za njega samog. Međutim, Kolingridž – pozivajući se na političku smrt Harolda Makmilana nakon „Noći dugih noževa” 1962. godine – ne vrši nikakve izmene u kabinetu. Nezadovoljan ovim, Erkart odlučuje da zbaci Kolingridža.
Erkart koristi svoju poziciju šefa parlamentarne većine da bi potkopao Kolingridža, puštajući insajderske informacije u štampu. Takođe, koristeći 50.000 funti datih od strane donatora stranke, osmišljava skandal o investiranju sa insajderskim informacijama koji uključuje Čarlsa Kolingridža, premijerovog finansijski nesolventnog brata alkoholičara. Većina njegovih „curenja” dolaze do Meti Storin, mlade reporterke novina Chronicle. Nakon što je Kolingridž na kraju primoran da podnese ostavku, Erkart potom eliminiše svoje konkurente u trci za vođstvo stranke koristeći fabrikovane skandale koje sam namešta ili objavljuje. Oni uključuje pretnje objavljivanjem fotografija ministra obrazovanja Harolda Erla u društvu muške prostitutke; uzrokujući da ministar zdravstva Piter Makenzi slučajno pregazi čoveka sa invaliditetom; i prisiljavajući ministra spoljnih poslova Patrika Vultona da se povuče posle ucene audio-kasetom njegove vanbračne afere, koji zauzvrat podržava Erkarta u nadi da će biti imenovan za ministra finansija kao nagradu i da će ga na kraju naslediti. Štampa tvrdi da je njegov jedini preostali rival, ministar za životnu sredinu Majkl Samjuel, kao student podržavao krajnje levičarsku politiku. Erkart je time došao na korak od pobede.
Pre konačnog glasanja, Erkart ubija partijskog konsultanta za odnose s javnošću, inače sve nestabilnijeg zavisnika od kokaina, Rodžera O’Nila, koga je naterao da mu pomogne da smeni Kolingridža sa funkcije. Erkart poziva O’Nila u svoju seosku kuću u blizini Sautemptona, napije ga i stavlja otrov za pacove u njegov kokain.
Meti raspetljava Erkartovu mrežu i suočava se sa njim na pustom krovnom vrtu zgrade parlamenta. Ne želeći da ga kompromituje, Erkart je baca sa krova, čineći da njena smrt izgleda kao samoubistvo.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „BBC Radio 4 Extra - Michael Dobbs - House of Cards”.
- ^ „Kula od karata − Majkl Dobs”. dereta.rs. Pristupljeno 5. 9. 2024.
- ^ Henley, Jon (13. 9. 2013). „The house of Michael Dobbs”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ Moore, Charles (4. 10. 2015). „Margaret Thatcher biography part 14: Wobbly Thursday”. The Telegraph. Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ Dobbs, Michael (14. 2. 2014). „Book Versus Show: 'House of Cards'”. Huffington Post. Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ „From Fletcher to the House of Cards”. Tufts Now (na jeziku: engleski). 23. 10. 2017. Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ a b v „House of Cards creator Michael Dobbs: "I must have sold my soul"”. New Statesman (na jeziku: engleski). 7. 7. 2015. Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ „What "House of Cards" creator, Lord Dobbs, can tell us about realpolitik”. Financial Review. 19. 3. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2018.
- ^ „House Of Cards creator Michael Dobbs on the dark arts of politics”. The National (na jeziku: engleski). 27. 3. 2016. Pristupljeno 21. 3. 2018.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
