Labrador retriver

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Labrador retriver
Nos ovog laba je više roz nego crn
Uobičajeni nadimciLab
PorekloNjufaundlend (Kanada)
Osobine
Težina Mužjak 35 — 40 kg
Ženka 30 — 35 kg
Visina Mužjak 56 — 58 cm
Ženka 54 — 56 cm
Boja jednobojna crna,
žuta (od bele do lisičje crvene),
čokoladna
Klasifikacija / standardi
FCI Grupa 8, Sekcija 1 #122 standard
AKC Sportski standard
ANKC Grupa 3 (ptičari) standard
CKC Grupa 1 — Sportski psi standard
KC (UK) Ptičar standard
NZKC Ptičar standard
UKC Ptičar standard
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Labrador retriver ili samo labrador (kolokv. skr. lab) je jedan od nekoliko vrsta retrivera, vrsta ptičara. Labrador se smatra za najpopularniju rasu pasa na svetu, a najpopularnija je rasa po registraciji u SAD-u (od 1991),[1] Ujedinjenom Kraljevstvu,[2] Poljskoj te nekoliko drugih država.[3] Takođe je najpopularnija rasa psa asistenta u SAD, Australiji i mnogim drugim državama. Takođe se mnogo koristi i u policiji i drugim zvaničnim telima zbog detekcije i radnih sposobnosti.[4] Veoma su društveni, nežni, pametni, snažni i psi dobre naravi,[3][4] a generalno se smatraju za dobre čovekove prijatelje svih starosnih doba (uključujući visok nivo tolerancije i strpljenja za decu),[5][6] i to ih čini odličnim radnim psima. Ovi psi su veoma lojalni i odlični su plivači. Mogu se koristiti u raznim šou-programima. Dobro treniran, labrador je jedan od najodgovornijih, najposlušnijih i najtalentovanijih rasa na svetu.[4][3][7]

Spoljašnjost[uredi | uredi izvor]

  • Snažno građen, široke lobanje, širokih i dubokih prsa i rebara.
  • Kratak i snažan u slabinama i stražnjem delu.

Narav[uredi | uredi izvor]

Labrador je snalažljiv i inteligentan, ali i poslušan i privržen pas. Veoma je društven, ali i bezgranično strpljiv. Izuzetno se dobro slaže sa decom i drugim kućnim ljubimcima. Nežan je i pažljiv do te mere da u ustima može nositi živo jaje a da ga ne razbije. Sa druge strane, veliki je i može biti veoma trapav, kada je u pitanju život u stanu i malom prostoru. Veoma je aktivan i kao mlad pas zahteva dosta pažnje i igre.[8]

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Displazija kukova, odnosno koksofemoralnog zgloba je vrlo česta kod labrador retrivera, i nasledna je. Jedini način da se ona suzbije je otklanjanje i eliminacija jedinki iz reprodukcije koje imaju displaziju kukova. Većina zemalja, članica FCI-a, kao bitan podatak za upotrebu pasa u priplodu, obavezno insistiraju na RTG- snimku ovog zgloba za čije snimanje se izdaju licence, a očitavanje je komisijski i rezultati se objavljuju u zvaničnim, regularnim kinološkim društvima tako da se sve malverzacije izbegnu; svi bivaju upoznati s onim jedinkama koji imaju displaziju, odnosno psima koji se ne mogu koristiti u priplodu. Nažalost, ovim su pogođeni i tipični eksterijerni psi, šampioni, a na savesti uzgajivača je i interesu pasmine da se takvi psi stvarno ne koriste u priplodu.

Atrofija retine je takođe u velikom broju opteretila ovu pasminu jer se prenosi i potrebno je obaviti pregled očnog dna (fundusa). Idealno je kada bi psi koji se koriste u priplodu bili katarakta negativni; ipak, često smo svedoci da labradori i pre neke ozbiljne starosti potpuno izgube vid i oslepe. Na sreću, atrofija retine je daleko ređe oboljenje kod labradora.

Osteohondroza se kod labradora uglavnom pojavljuje u periodu intenzivnog rasta, od 4. do 8. meseca starosti, uglavnom kao upala pokosnice, i to najčešće kostiju lakta, koji kasnije prerasta u artritis, a predisponirajući faktori su: hormonalna neuravnoteženost, ishrana, rad i nagli rast.

Od ostalih bolesti koje se, srećom, mnogo ređe javljaju su gluvoća, epilepsija, paraliza dušnika, povraćanje hrane.

Poznati labradori[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Labrador retriver na Vikimedijinoj ostavi.
  • Neke vrste Labradora su brze i pokretljive, baš kao labrador na slici
    Neke vrste Labradora su brze i pokretljive, baš kao labrador na slici
  • Labrador retriver odmara
    Labrador retriver odmara
  • Nos crnog Labradora uvek je crn
    Nos crnog Labradora uvek je crn
  • Nos žutog Labradora može biti crne ili roze boje (što nije prihvatljivo po standardu rase; engl. NBP / No Black Pigment)
    Nos žutog Labradora može biti crne ili roze boje (što nije prihvatljivo po standardu rase; engl. NBP / No Black Pigment)
  • Crno štene
    Crno štene
  • Labrador retriver štene braon
    Labrador retriver štene braon
  • Braon labrador retriver
    Braon labrador retriver
  • Koni Polgrejv i Putin
    Koni Polgrejv i Putin

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ AKC Dog Registration Statistics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2015). Pristupljeno 10. 4. 2013.
  2. ^ 2006 Top 20 Breed Registrations - The Kennel Club Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2013). Pristupljeno 10. 4. 2013.
  3. ^ a b v „Labrador Retriever”. dogbreedz.com\. Pristupljeno 12. 9. 2007. 
  4. ^ a b v Tassie, Raye. „A Lab is”. Labrador Retriever Club of South Australia Inc. Arhivirano iz originala 20. 02. 2009. g. Pristupljeno 12. 9. 2007. 
  5. ^ Labrador Retriever Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2008). Pristupljeno 10. 4. 2013.
  6. ^ "Sporting breeds: Labrador Retriever Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. april 2008)." animalforum.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2008). (c) 1998-2007
  7. ^ Chandran, Padma. „Labrador Retriever”. Pristupljeno 12. 9. 2007. 
  8. ^ "Rase pasa: Labrador retriver Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2019)." superljubimac.rs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2019).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабрадор_ретривер&oldid=26913895”