Pređi na sadržaj

Lazar Genčić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lazar Genčić
Dr Lazar Genčić
Lični podaci
Datum rođenja(1868-00-00)1868.
Mesto rođenjaZaječar, Knjažestvo Srbija Kneževina Srbija
Datum smrti1942.(1942-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (73/74 god.)
Mesto smrtiBeograd,  Kraljevina Jugoslavija (Nedićeva Srbija)
Vojna karijera
ČinPukovnik
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Lazar Genčić (Zaječar, 1868 — Beograd, 1942) bio je srpski lekar, hirurg, sanitetski pukovnik, načelnik saniteta Vrhovne komande Srbije 1912-1916.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Zaječaru 1868. godine, gde završava gimnaziju 1886. godine. Nakon završene gimnazije odlazi u Beč gde upisuje Medicinski fakultet. Diplomirao je 1892. godine.[1] Posle završenog fakulteta vraća se u zemlju gde je postavljen za lekara Vojne bolnice u Kragujevcu. Krajem 1892. godine upućen je na specijalizaciju hirurgije na kliniku profesora Karla Gusenbauera u Beču.[1] Po povratku 1895. godine, osnovao je Hirurško odeljenje Vojne bolnice u Kragujevcu. Za načelnika saniteta u Ministarstvu postavljen je 1909. godine. U ratovima 1912-1916. godine postavljen je za načelnika saniteta Vrhovne komande.[2]

Genčić je, zajedno sa još nekoliko vojnih hirurga Mihailom Petrovićem, Jordanom Stajićem, Romanom Sondermajerom, Čedomirom Đurđevićem, jedan od pionira hirurgije u srpskoj vojsci.[3]

Aktivno je učestvovao u radu Srpskog lekarskog društva, zatim u pripremama za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bio je član odbora za izradu novog sanitetskog zakona, radio je na pripremi tog nacrta sve do izbijanja ratova 1912-1918. godine.[4]

Genčić je bio učesnik oslobodilačkih ratova, i član Vrhovne komande. Nije bio unapređen, već naprotiv, po ocenama Vrhovne komande nije „zadovoljio svojim radom”. Njegov rad je bio kritikovan, zbog neblagovremenih i neodgovarajućih mera protiv epidemije pegavog i trbušnog tufusa, usled čega su nastali masovni gubici u vojsci i narodu.[4]

Usledila je smena 1916. godine, a penzionisan je 1918. godine.[5] Preminuo je 1942. godine.

Svoju bogatu biblioteku iz oblasti medicine, književnosti i drugih grana nauke, ostavio je Hirurškoj klinici Opšte bolnice u Beogradu.[4]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Njegov brat je Đorđe Genčić, a unuka Jelena Genčić.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  1. Predlog za osnivanje anglo-jugoslovenske zdravstvene lige, [B. m. : b. i.], 1919 (Beograd : Topografsko odeljenje Vrhovne komande)
  2. Zašto je došlo do epidemija i pomora u našoj vojsci i narodu za vreme ratova 1912-1918, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'historie du service de santé de l'armée serbe) ; Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expérience du service de santé pendant la guerre), Beograd : V. Stanojević, 1925 (Beograd : Zlatibor). str. 772-789
  3. O značaju vojeno-sanitetske struke, o zdravlju u našoj vojsci i potrebi reorganizacije naše sanitetske struke od d-r--. Saopšteno u Srpskom Lekarskom Društvu 5. februara 1911. godine u Beogradu. Srpski arhiv, God. 17, godina (1911). str. 299.
  4. Nikolić Đ.J., Naš vojni sanitet u poslednjim ratovima od d-ra--. Referat sa diskusijom, u kojoj su učestvovali d-ri: Andrija Nikolić, Dragoslav J. Popović, Lazar Genčić i Toma M. Leko. Srpski arhiv, God. 20, godina (1914). str. 196.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 889.
  2. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 190.
  3. ^ Rstanović E., Načelnici vojnomedicinska akademije : monografija, Beograd : Vojnomedicinska akademija, 2009 (Vršac : Milenijum centar) pp. 21.
  4. ^ a b v Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 164.
  5. ^ Čukić G., Dr Lazar Genčić, pukovnik (1868—1942) (načelnik saniteta Vrhovne komande Srbije 1912-1916), Acta medica Medianae, časopis Podružnice Srpskog lekarskog društva u Nišu - God. 48, br. 1 (2009). str. 66.–74

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
  2. Vuković Ž., Da ne zaboravimo = Lest We Forget = De peur que nous n'oublions = PustЬ ne zabudem : savezničke medicinske misije u Srbiji, 1915, Beograd : "Filip Višnjić", 2009 (Beograd : "Filip Višnjić")
  3. Protić Đ. Uput za dezinfekciju, štamparija "Mirotočivi", Beograd, 1924
  • Timočki medicinski glasnik, God. 32, br. 4 . (2007). str. 194.–204
  • Timočki medicinski glasnik, God. 30, br. 2 . (2005). str. 86.–92
  1. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981
  2. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазар_Генчић&oldid=26914467”