Laslo Branikovič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laslo Branikovič
(Branikovits László)
Lični podaci
Datum rođenja (1949-12-18)18. decembar 1949. (74 god.)
Mesto rođenja Budimpešta, NR Mađarska
Datum smrti 16. oktobar 2020.(2020-10-16) (70 god.)
Mesto smrti Budimpešta, NR Mađarska
Državljanstvo Mađarska mađarsko
Visina 175 m (574 ft 2 in)
Masa 74 kg
Pozicija napad
Juniorska karijera
1961 — 1962. Poštaš
1962 — 1966. Ferencvaroš
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1967—1976. Ferencvaroš 200 (74)
1976—1978. Čepel 46 (15)
1978—1979. FK Epitek Bp.
1979—1981. FK Dunavaršanj
Reprezentativna karijera**
1970—1972. Mađarska (olimpijska) 10 (0)
1972—1975. Mađarska 4 (1)
Nagrade
Predstavljajući  Mađarska
fudbal
Srebrna medalja — drugo mesto Minhen 1972. Ekipno
** Datum aktuelizovanja: 18. april 2024.

Laslo Branikovič (mađ. Branikovits László; Budimpešta, 18. decembar 1949 — Budimpešta, 16. oktobar 2020[1]) bio je mađarski fudbaler, reprezentativac i trener. Za klub i reprezentaciju je igrao na poziciji napadača.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Iz omladinskog tima Ferencvaroša stigao je do prvog tima i brzo postao miljenik navijača zbog svoje napadačke igre. Tome je doprinela činjenica da su ga, po mnogima, njegovi pokreti, trikovi i figura umnogome podsećali na Florijana Alberta. 1967. i 1968. bio je izabran u tim godine sastavljen od igrača prve Mađarske kige koji su najviše pokazali u pvenstvu za tu sezonu. Trostruki je pobednik mađarskog kupa. Bio je deo međunarodnih uspeha zeleno-belih: finalista Kupa šampiona 1968, polufinalista Kupa UEFA 1972, član tima finalista Kupa sajamskih gradova 1975. U sezoni 1975/76 i dalje je bio član šampionskog tima, ali je do tada igrao sve manje utakmica. Posle toga, pređao je u Čepel i dve godine su bili u vrhu prvenstvene tabele. Fudbalsku karijeru je završio u Epitoku.[2]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

U reprezentaciji Mađarske nastupio je osam puta između 1972. i 1975. godine i postigao je 2 gola. Za seniorsku reprezentaciju Mađarske odigrao je četiri utakmice i postigao je dva gola a za olimpijsku reprezentaciju je takoše odigrao četiri utakmice ali nije postigao nijedan gol. Trideset puta je igrao za omladinsku reprezentataciju (1964–1967), desetostruki olimpijski reprezentativac (1970–1972)[3]. Bio je član je tima koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu.[4]

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Ferencvaroš[5]

Mađarska

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gyász: elhunyt a Ferencváros örökös bajnoka, Branikovits László
  2. ^ a b Laslo Branikovič na magyarfutball.hu
  3. ^ „László Branikovits Olympic Results”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  4. ^ Laslo Branikovič na eu-football.info
  5. ^ a b v „Ferencváros TC – Titres, trophées et places d'honneur”. 
  6. ^ „XX. Olympiad Munich 1972 Football Tournament”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласло_Браникович&oldid=27717139”