Летећи циркус Монтија Пајтона

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Leteći cirkus Montija Pajtona
Logo serije
Orig. nazivMonty Python's Flying Circus
Žanrskeč komedija
nadrealna komedija
satira
crna komedija
AutorGrejam Čepmen
Džon Kliz
Erik Ajdl
Teri Džouns
Majkl Pejlin
Teri Gilijam
UlogeGrejam Čepmen
Džon Kliz
Erik Ajdl
Teri Džouns
Majkl Pejlin
Teri Gilijam
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Broj sezona4
Broj epizoda45
Vreme trajanja25−30 minuta
Produkcija
ProducentDžon Hauard Dejvis
Ijan Maknoton
ProdukcijaPython (Monty) Pictures
Emitovanje
Prvo
prikazano na		BBC1 (1969−1973)
BBC2 (1974)
Premijerno
prikazivanje		5. oktobar 1969 — 5. decembar 1974.

Leteći cirkus Montija Pajtona (engl. Monty Python's Flying Circus) je televizijska serija emitovana na britanskoj televiziji BBC 1969–1974. godine sa velikim uspehom i popularnošću. Početak emitovanja ove serije 5. oktobra 1969. godine označio je početak nove ere komedije, kako u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i širom sveta, jer su „montipajtonovci“, u četiri sezone emitovanja prezentovali nadrealni, „iščašen“, humor, u početku razumljiv malom broju gledalaca, da bi kasnije stekli veliku popularnost širom sveta.

Serija se izdvaja upotrebom apsurdnih situacija, pomešanih sa rizičnim i nagoveštajima-zasutim humorom, vizuelnim gegovima i opservacionim skečevima bez poente vica. Gilijam je segmente živih radnji razdvajao animacijama, često spojenim sa živom akcijom da formiraju prelaze. Sveukupni format korišćen za seriju pratio je i razrađivao stil koji je Spajk Miligan koristio u svojoj revolucionarnoj seriji Q5, umesto tradicionalnog formata skeč emisija. Pajtoni sami igraju većinu likova iz serije, zajedno sa pratećim članovima glumačke ekipe, uključujući Kerol Klivlend (koju tim nezvanično nazivao „Sedmim Pajtonom”), Koni But (Klisova prva supruga), producentima serije Ijanom Maknotonom i Ijanom Dejvidsonom, muzičarima Nilom Inesom i Fredom Tomlinsonom i drugima.[1][2]

Koncept[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Monti Pajton

Grupa je odbacila koncept „klasične epizode“ sa logično povezanim skečevima i scenama. Većina epizoda prvog ciklusa počinje „hladnim“ startom: Majkl Pejlin, obučen kao Robinzon Kruso dotrčava i kaže: „A sada...”, nakon čega kreće špica sa nadrealnim animacija Terija Gilijama i konačno najavom: „Monti Pajtonov Leteći Cirkus“. U trećem ciklus, ovaj početak je proširen i za nastup golog organiste (Džons) i radio-novinara (Kliz).

Sve epizode imaju i po nekoliko Gilijamovih „crtaća“, gde su fotografije i crteži „oživljeni“ na sasvim nelogičan način. Skečevi se retko kada nadovezuju na logičan način, obično ih spaja neka najmanje bitna situacija (npr. animacija „Kraljica Viktorija“ i skeč „Sin Rudar“ iz prvog ciklusa su povezani samo time što porodica iz drugog skeča ima fotografiju kraljice Viktorije). Tok razgovora aktera skeča sasvim je neočekivan: u skeču „Kućica za pse“, kupci dušeka za krevet moraju na nagovor jednog prodavca njegovom kolegi tražiti kućicu za pse, kako ovaj ne bi stavio kesu na glavu. Kad se ispostavi da je to pogrešno, oni mu traže dušek, on stavi kesu na glavu, a cela robna kuća mora da peva himnu, kako bi kesu ovaj skinuo. Ipak, Montipajtonovci ostaju verni satiri, samo što negativne društvene pojave kritikuju na nadrealan i ciničan način. Tokom 1972. godine specijalno za nemačko tržište snimljene su dve epizode.

Razlaz[uredi | uredi izvor]

Na kraju 3. ciklusa, tokom leta za Kanadu, Džon Kliz je obznanio da napušta seriju, a ubrzo ga je sledio i Čepmen. Ostali su snimili još jedan ciklus, nakon čega su se razišli, snimivši naknadno nekoliko filmova i ploča. Nada da bi se cela grupa mogla ponovo okupiti u nekom zajedničkom projektu nestala je 1989. godine, kada je Čepmen iznenada preminuo.

Emitovanje[uredi | uredi izvor]

Originalno emitovanje[uredi | uredi izvor]

Prva epizoda emitovana na Bi-Bi-Siju u nedelju, 5. oktobra 1969, u 22:50.[3] Bi-Bi-Si je morao da uveri neke od svojih radnika (koji su razmišljali o štrajku i koji su smatrali da emisija zamenjuje kasnovečernji, religiozni/pobožni program) tvrdeći da koristi alternativne programe da bi se sveštenicima dalo slobodno vreme kada su najzaposleniji.[3] Prva epizoda nije dobro prošla u pogledu publike, zahvatila je samo oko 3% ukupne populacije Velike Britanije, otprilike 1,5 miliona, u poređenju sa Dad's Army koja je imala 22% u četvrtak iste nedelje. Pored najniže cifre publike za emisije tokom te nedelje, prva epizoda je imala najniži indeks uvažavanja za bilo koji od BBC-jevih lakih zabavnih programa.[4][3] Dok se prijem javnosti poboljšao tokom prve serije, određeni rukovodioci Bi-Bi-Sija su već umislili odbojnost emisije, i neki BBC dokumenti opisuju emisiju kao „odvratnu i nihilističku“.[4] Neki u Bi-Bi-Siju su bili optimističniji o tome kako je primljena prva serija i u skladu s tim su čestitali grupi, ali opšta nesklonost prema emisiji već je uticala na trupu, a Kliz je najavio da je malo verovatno da će nastaviti da učestvuje nakon snimanja druge serije.[4] Odvojeno, Bi-Bi-Si je morao da ponovo montira nekoliko epizoda prve serije kako bi uklonio ličnu adresu i broj telefona Dejvida Frosta koje je trupa uključila u neke skečeve.[5]

Druga serija, iako popularnija od prve, dodatno je zaoštrila odnose između trupe i Bi-Bi-Sija. Dva skeča iz finala serije „Kraljevska epizoda 13” su prozvali rukovodioci Bi-Bi-Sija na sastanku u decembru 1970. godine: „Kraljica će gledati” u kojoj se trupa ruga himni Velike Britanije, i „Pogrebnikov skeč” koji je poprimio komični preokret o tome kako odložiti telo voljene osobe.[4][5] Rukovodioci Bi-Bi-Sija kritikovali su producenta Maknotona jer ih nije upozorio na sadržaj pre emitovanja.[5] Prema Pejlinu, preko njegovog objavljenog dnevnika, Bi-Bi-Si je počeo da cenzuriše program u trećoj seriji nakon ovoga.[5]

Kliz je ostao u trećoj seriji, ali je posle otišao. Kliz je naveo da više nije zainteresovan za emisiju, verujući da je većina materijala ponavljanje prethodnih skečeva.[6] Takođe mu je bilo teže da radi sa Čepmanom, koji se borio sa alkoholizmom.[7] Preostali Pajtoni su, međutim, producirali skraćenu četvrtu seriju, od kojih je samo šest epizoda napravljeno pre njihove odluke da prerano završe emisiju, a poslednja epizoda je emitovana 5. decembra 1974.

Izgubljeni skečevi[uredi | uredi izvor]

Prvi rez koji je Bi-Bi-Si nametnuo u emisiji bilo je uklanjanje telefonskog broja Dejvida Frosta iz ponovnog emitovanja druge epizode prve sezone, „Seks i nasilje“, u skeču „Problem sa mišem“. Pajtoni su ubacili pravi kontakt broj za Dejvida Frosta na prvo emitovanje, što je dovelo do toga da su mu brojni gledaoci dosađivali.

Neki materijali koji su prvobitno snimljeni kasnije su nestali, kao što je upotreba reči „maturbiranje“ u skeču „Sumiranje Prusta“ (koje je bilo utipano tokom prvog emitovanja, a kasnije u potpunosti izrezano) ili „What a silly bunt“ u skeču putujućeg agenta (na kojoj je prikazan lik [Ajdl] koji ima govornu manu zbog koje izgovara „C” kao „B”),[8] koji je isečen pre nego što je skeč ikada izašao u etar. Međutim, kada je ovaj skeč uvršten u album Monty Python's Previous Record i film Live at the Hollywood Bowl, linija je ostala netaknuta. Oba skeča su uključena u dansko DR K ponovno emitovanje svih epizoda („Epizoda 31“, emitovana 1. novembra 2018, 18:50).[9]

Spisak svih epizoda[uredi | uredi izvor]

1. sezona (1969−1970)[uredi | uredi izvor]

  • 1.1 1. Whither Canada?
  • 1.2 2. Sex and Violence
  • 1.3 3. How to Recognise Different Types of Trees From Quite a Long Way Away
  • 1.4 4. Owl Stretching Time
  • 1.5 5. Man's Crisis of Identity in the Latter Half of the 20th Century
  • 1.6 6. It's the Arts (or: The BBC Entry to the Zinc Stoat of Budapest)
  • 1.7 7. You're No Fun Anymore
  • 1.8 8. Full Frontal Nudity
  • 1.9 9. The Ant, an Introduction
  • 1.10 10. (or: Untitled)
  • 1.11 11. The Royal Philharmonic Orchestra Goes to the Bathroom
  • 1.12 12. The Naked Ant
  • 1.13 13. It's the Arts (or: Intermission)

2. sezona (1970)[uredi | uredi izvor]

  • 2.1 1. Face the Press (or: Dinsdale)
  • 2.2 2. The Spanish Inquisition
  • 2.3 3. Déjà Vu (or: Show 5)
  • 2.4 4. The Buzz Aldrin Show (or: An Apology)
  • 2.5 5. Live from the Grill-O-Mat
  • 2.6 6. It's A Living (or: School Prizes)
  • 2.7 7. The Attila the Hun Show
  • 2.8 8. Archaeology Today
  • 2.9 9. How to Recognise Different Parts of the Body
  • 2.10 10. Scott of the Antarctic
  • 2.11 11. How Not to Be Seen
  • 2.12 12. Spam
  • 2.13 13. Royal Episode 13

3. sezona (1972−1973)[uredi | uredi izvor]

  • 3.1 1. Whicker's World (or: Njorl's Saga)
  • 3.2 2. Mr. and Mrs. Brian Norris' Ford Popular
  • 3.3 3. The Money Programme
  • 3.4 4. Blood, Devastation, Death, War and Horror
  • 3.5 5. The All-England Summarize Proust Competition
  • 3.6 6. The War Against Pornography
  • 3.7 7. Salad Days
  • 3.8 8. The Cycling Tour
  • 3.9 9. The Nude Organist
  • 3.10 10. E. Henry Thripshaw's Disease
  • 3.11 11. Dennis Moore
  • 3.12 12. A Book at Bedtime
  • 3.13 13. Grandstand

4. sezona (1974)[uredi | uredi izvor]

  • 4.1 1. The Golden Age of Ballooning
  • 4.2 2. Michael Ellis
  • 4.3 3. The Light Entertainment War
  • 4.4 4. Hamlet
  • 4.5 5. Mr. Neutron
  • 4.6 6. Party Political Broadcast

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fred Tomlinson, singer on Monty Python – obituary”. The Daily Telegraph. 2016-08-02. Pristupljeno 2016-08-15. 
  2. ^ Slotnik, Daniel E. (2016-08-04). „Fred Tomlinson, Singer Who Led a 'Monty Python' Troupe, Dies at 88”. New York Times. Pristupljeno 2016-08-15. 
  3. ^ a b v Lawson, Mark (7. 10. 2019). „Monty Python: BBC archive reveals the secrets behind the sketches”. The Irish Times. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  4. ^ a b v g Verkaik, Robert (1. 6. 2009). „BBC bosses almost lost faith in 'disgusting' Monty Python”. The Independent. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  5. ^ a b v g Hastings, Chris (10. 12. 2006). „What the BBC really thought of Monty Python”. The Telegraph. Pristupljeno 7. 10. 2019. 
  6. ^ Chapman, Graham; Cleese, John; Gilliam, Terry; Idle, Eric; Jones, Terry; Palin, Michael (2003). McCabe, Bob, ur. The Pythons Autobiography by the Pythons. London, England: Orion Publishing Group. str. 226. ISBN 0-75285-293-0. 
  7. ^ Ouzounian, Richard (16. 7. 2006). „Python still has legs”. Toronto Star. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. 
  8. ^ „Travel Agent / Watney's Red Barrell”. www.orangecow.org. Arhivirano iz originala 24. 9. 2009. g. Pristupljeno 13. 7. 2009. 
  9. ^ „Monty Python's Flying Circus (27)”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Leteći cirkus Montija Pajtona na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летећи_циркус_Монтија_Пајтона&oldid=27554616”