Pređi na sadržaj

Lovac na naciste

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lovac na naciste je pojedinac koji prati i prikuplja informacije o navodnim bivšim nacistima ili članovima SS- a i nacističkim kolaboracionistima koji su bili umešani u Holokaust, obično za upotrebu na suđenju po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Istaknuti lovci na naciste su Simon Vizental,[1] Tuvija Fridman, Serž Klarsfeld, Beat Klarsfeld, Ijan Sajer, Jaron Svorej, Eliot Vels i Efraim Zurof.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sa početkom Hladnog rata nakon Drugog svetskog rata, i zapadni saveznici i SSSR su tražili bivše nacističke naučnike i operativce za programe kao što su Operacija Spajalica i Operacija Osoaviahim. Saradljivi bivši nacisti, kao što su Verner fon Braun i Rajnhard Gelen, povremeno su dobijali državnu zaštitu u zamenu za vredne informacije ili usluge. U to vreme, Gelen je bio šef nemačke Savezne obaveštajne službe ili Bundesnachrichtendienst (savezne obaveštajne agencije), osnivač Gehlen Org, „prave životne verzije ODESSA“[3] mreže, koja je pomogla da se nacisti eksfiltriraju iz Evrope. Drugi nacisti su koristili pacovske linije da pobegnu iz posleratne Evrope u mesta kao što je Južna Amerika.[4][5]

Kao odgovor, lovci na naciste su sami tražili begunce ili su formirali grupe, kao što je Centar Simon Vizental . Metode koje koriste lovci na naciste uključuju nuđenje nagrada za informacije,[6] pregled imigracionih i vojnih zapisa[7] i pokretanje građanskih tužbi.[7]

U kasnijim decenijama, lovci na naciste našli su veću saradnju sa zapadnim i južnoameričkim vladama i državom Izrael. Do kraja 20. veka, potera za bivšim nacistima je opala, jer je većina generacije aktivne u nacističkom rukovodstvu umrla.[7]

Značajne mete[uredi | uredi izvor]

Centar Simon Vizental objavljuje godišnji izveštaj o nacističkim ratnim zločincima . [8] Neke značajne mete lovaca na naciste uključuju:

  • Klaus Barbi, "lionski kasapin", izručen je iz Bolivije Francuskoj 1983. godine, nakon ranijih pokušaja Serža i Beate Klarsfeld da ga uđu u trag. Do prelaska Bolivije na demokratiju, štitile su ga američke i nemačke obaveštajne službe u antisovjetske obaveštajne svrhe, a pod pseudonimom ga je zaposlila bolivijska vojska. Osuđen na doživotni zatvor 1987. godine, umro je 1991. godine.
  • Herbertsa Cukursa, "riški kasapin", ubili su ga agenti Mosada u Montevideu, Urugvaj, 1965. godine.
  • Adolfa Ajhmana je Vizental proganjao pre nego što ga je izraelska špijunska agencija Mosad uhvatila i prokrijumčarila iz Argentine 1960. godine, a suđeno mu je u Izraelu, gde je pogubljen 1962.
  • Boleslavs Maikovskis, letonski nacistički saradnik, Vels je progonio do Mineole u Njujorku . Maikovskis je na kraju emigrirao u Zapadnu Nemačku 1987. godine, gde je proglašen nesposobnim za suđenje zbog starosti.
  • Jozefa Mengelea, "anđela smrti", Mosad, Vizental i Klarsfeldovi su tražili u raznim južnoameričkim zemljama. Izbegao je zarobljavanje sve do svoje nesrećne smrti u Brazilu 1979. godine; njegovi ostaci su identifikovani 1985. godine.
  • Eriha Pribkea, SS oficira odgovornog za masovna ubistva italijanskih civila, otvoreno je intervjuisao u Argentini 1994. voditelj ABC <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Primetime_Live" rel="mw:ExtLink" title="Primetime Live" class="mw-redirect cx-link" data-linkid="75">Primetime Live</a> Sam Donaldson . Nakon toga je izručen Italiji i 1998. godine osuđen na doživotni kućni pritvor.
  • Eduarda Rošmana Vizental je tražio u Argentini. Argentinska vlada je javno planirala njegovo izručenje 1977. godine, dozvoljavajući mu da pobegne u Paragvaj. Očigledno je umro iste godine, ali Vizental je bio skeptičan da je telo Rošmanovo.
  • Dinka Šakića je Zurof progonio do Argentine. Ne pokušavajući da se sakrije, nekoliko puta se pojavljivao u medijima pre nego što je 1998. godine izručen Hrvatskoj, gde je osuđen na 20 godina, a umro je 2008. godine.
  • Centar Simon Vizental i Vels su pratili Jozefa Švambergera do Argentine. Izručen Zapadnoj Nemačkoj 1990. godine, osuđen je na doživotni zatvor 1992. i umro je u zatvoru 2004. godine.
  • Franca Štangla, komandanta logora za istrebljenje Sobibor i Treblinka, Vizental je uhvatio u Sao Paulu 1967. Izručen je Nemačkoj 1970. godine i osuđen na doživotni zatvor, gde je umro sledeće godine.
  • Gustava Vagnera, "Vuka", Vizental je razotkrio u Brazilu 1978. Uhapšen je, ali je Brazil odbio da ga izruči Zapadnoj Nemačkoj. Vagner je pronađen mrtav u navodnom samoubistvu u Sao Paulu 1980. godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Simon Wiesenthal: Nazi hunter”. BBC News. 28. 12. 1999. 
  2. ^ Wiesenthal Center Urges Australian Authorities to Expedite Extradition Proceedings Against Holocaust Perpetrator
  3. ^ Levy, Joel (4. 11. 2004). Secret History: Hidden Forces That Shaped the Past. Summersdale Publishers Limited. str. 37—41. ISBN 978-1-84839-640-1. 
  4. ^ Parton, Nigel R. "Book Review: The Beast Reawakens." European History Quarterly 30, no. 2 (2000): 291–294.
  5. ^ „Mendes, Alfred. "Bosnia, Bohemia & Bilderberg: The Cold War Internationale." In Common Sense: Journal of the Edinburgh Conference, vol. 16, pp. 5–15. 1994.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 09. 04. 2015. g. Pristupljeno 17. 06. 2023. 
  6. ^ Crossland, David (14. 1. 2008). „Nazi Hunters More Than Double Reward to $25,000”. Spiegel Online International. Pristupljeno 26. 5. 2011. 
  7. ^ a b v Cato, Jason (15. 4. 2007). „The Nazi hunt continues for ex-guards”. Pittsburgh Tribune-Review. Arhivirano iz originala 18. 8. 2008. g. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  8. ^ Zuroff, Efraim (april 2013). „Simon Wiesenthal Center 2013 Annual Report on the Status of Nazi War Criminal” (PDF). Simon Wiesenthal Center. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-09-03. g. Pristupljeno 2013-07-30. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ловац_на_нацисте&oldid=26919663”