Pređi na sadržaj

Londonski papirus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Londonski medicinski papirus
Londonski medicinski papirus (str.1)
Londonski medicinski papirus (str.1)
Period 1325. godina p. n. e.
Kultura Egipatska
Mesto otkrića Egipat
Londonski medicinski papirus (str.15)

Londonski medicinski papirus jedan je od važnijih do sada sačuvanih drevnih egipatskih medicinskih papirusa, koji je datiran u Drugi srednji period. Smatra se da je ovo medicinsko delo bilo uobičajena referentna knjiga koju su sa sobon nosili lekari praktičari. Londonski medicinski papirus navodi 61 tretman, od kojih 23 (38%) opisuju recepte za opekotine, a najmanje pet odražava Egipat prekriven vulkanskim pepelom u vreme kada je Santorini eruptirao u bronzanom dobu. Sličan scenario opisan je u egipatskom dokumentu iz bronzanog doba Upozorenja egipatskog mudraca , koji predstavlja Egipat čije su vode bile crvene i nepitke, i u kome je bela odeća stanovnika bila neobjašnjivo umrljana.[1]

Tačno poreklo papirusa je nepoznato, jer je kao i mnogi drevni egipatski tekstovi poreklom sa tržišta antikviteta, pa se gotovo ništa ne zna o okolnostima njihovog pronalaska i njihovom poreklu.[2]

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]

Londonski papirus ili svitak od papirusa sastoji se od medicinskih recepata i magijskih čarolija koje se bave brojnim zdravstvenim problemima kože, očiju, trudnoćom i opekotinama.[1] Magijske čarolije prema ovom pairusu trebalo je da se koriste zajedno sa medicinskim aplikacijama. Neke čarolije navedene u papirusu terale su zle duhove ili druge duhove, dok su druge korišćene da pojačaju lekovita svojstva bilo kog tretmana koji je primenjen.

Pregled sadržaja po listovima (L1 do L26)

[uredi | uredi izvor]

L1 – L14 govore o raznim bolestima kao što su bolesti kostiju i tremor,

L15 – L21 se odnose na opekotine,

L22 – L23 govore o očnim bolestima.

L24-26 , pozivaju se na primordijalne egipatske bogove Eneade i tretiraju „unutrašnje“ stvari kao što su unutrašnje sagorevanje, demon ili epilepsija?.[1]

Tretman za opekotine (L55)

[uredi | uredi izvor]

Londonski medicinski papirus u listu L55 opisuje neobičan tretman za opekotine od crvene vode. Lečenje čudno isključuje ispiranje opekotine, a propisuje samo nanošenje alkalne smeše, što znači da je rana od crvenih voda izazvana kiselinama i da se Nil, najpristupačniji izvor vode, ne može koristiti.

U papirusu su obrađena šest tretmana za opekotine. Oni pružaju podatke o vulkanskim padavinama iznad Egipta. U popirusu se takođe potvrđuju prethodno utvrđen scenario koji povezuje medicinski tekst sa jednom specifičnom erupcijom, onom na vulkanu Santorini severno od Krita u Grčkoj, u bronzanom dobu.[1]

U tekstu se navode šest tretmana nakon erupcije vulkana:

  • Prvi tretman opisuje kontaminaciju vode vulkanskim pepelom.
  • Četiri tretmana opisuju efekte vulkanskog pepela na kožu.
  • Šesti tretman opisuje efekat kiselih kiša nakon disperzije vulkanskog pepela u atmosferi, što je izazvalo vremenske anomalije.

Scenario izveden iz medicinskog dokumenta, zasnovan je na pepelu sa Santorinija koji se taložio na dnu egipatskih jezera, odgovara Egiptskom opisu u papirusu pod nazivom Upozorenja egipatskog mudraca.[3] Konačno, scenario objašnjava prirodu prvih sedam biblijskih pošasti u Egiptu u svetlu posledica vulkanskog pepela koji je zasuo Egipat.[1]

Epidemije zaraznih bolesti

[uredi | uredi izvor]

Pored Hearstovog papirus i Londonski medicinski papirus, pominje neobičnu epidemiju koja je harala Egiptom. Oba teksta se odnose na zaraznu bolestst koja se vezuje za strance iz oblasti Sirija–Hanaan–Transjordan.[4][5][6]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Trevisanato, Siro Igino (2006-01-01). „Treatments for burns in the London Medical Papyrus show the first seven biblical plagues of Egypt are coherent with Santorini’s volcanic fallout”. Medical Hypotheses. 66 (1): 193—196. ISSN 0306-9877. doi:10.1016/j.mehy.2005.08.052. 
  2. ^ Mark, Joshua J. „Ancient Egyptian Medical Texts”. World History Encyclopedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-27. 
  3. ^ Trevisanato, Siro Igino (2007-01-01). „Medical papyri describe the effects of the Santorini eruption on human health, and date the eruption to August 1603–March 1601 BC”. Medical Hypotheses. 68 (2): 446—449. ISSN 0306-9877. doi:10.1016/j.mehy.2006.06.059. 
  4. ^ R.B. Craven et al.Plague and tularemia Infect. Dis. Clin. N. Am.(1991)
  5. ^ E. Panagiotakopulu Pharaonic Egypt and the origins of plague J. Biogeogr.(2004)
  6. ^ Trevisanato, Siro I. (2004-01-01). „Did an epidemic of tularemia in Ancient Egypt affect the course of world history?”. Medical Hypotheses. 63 (5): 905—910. ISSN 0306-9877. doi:10.1016/j.mehy.2004.05.015. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).