Pređi na sadržaj

Loner TL

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Loner TL

Loner TL
Opšte
Namena mornarički izviđač

varijante lovac/bombarder

Posada 2 ili 3 člana
Zemlja porekla  Austrougarska
Proizvođač  Austrougarska J. Loner (Jacob Lohner Werke & Co.), UFAG

 Nemačko carstvo Hansa-Brandenburg

 Italija Macchi

Prvi let 1918.
Početak proizvodnje 1918.
Dimenzije
Dužina 10,26 m
Razmah krila 16,20 m
Visina 3,5 m
Površina krila 53,00 m²
Masa
Prazan 859 kg
Normalna poletna 1.325 kg
Maks. težina pri uzletanju 1.700 kg
Maks. spoljni teret 200 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Daimler 160 / Rap 175
Snaga 1 x 117 / 128 kW
Performanse
Brzina krstarenja 65 km/h
Maks. brzina na Hopt 105 km/h
Dolet 600 km
Plafon leta 2.500 m
Brzina penjanja 50 m/min

Loner TL (nem. Lohner TL) je izviđački hidroavion napravljen u Austrougarskoj. Avion je prvi put poleteo 1918. godine i predstavlja poslednji avion serije aviona (Loner tip E, L, T, Te и TL) koje je proizveo J. Loner (Jacob Lohner Werke & Co.) iz Beča.[1]

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

Firma Loner (Jacob Lohner Werke & Co.) iz Beča je bila jedna od prvih firmi koja se počela baviti projektovanjem i proizvodnjom aviona u Austrougarskoj, još pre 1909. godine pravila je uspešno jedrilice, a prvi avion ove firme poleteo je 13. 04. 1910. godine. Do Prvog svetskog rata je napravila nekoliko uspešnih aviona koji su se koristili u sportskom, vojnom i pomorskom vazduhoplovstvu Austrougarske.[2] Na taj način je Loner uspeo da konkuriše koncernu Kastiljoni (engl. Camillo Castiglioni), koji je pod svojom kontrolom držao austrougarske firme UFAG, Albatros (kasnije Feniks) i nemačku firmu Hanza-Brandenburg.[3]

Prvi u seriji hidroaviona letećih brodova ove firme bio je avion Loner e (nem. Lohner Typ e) drveni dvokrilac klasične konstrukcije sa trupom u obliku broda koga je pogonio motor Hiero snage 85 KS sa potisnom elisom. Ovih aviona je napravljeno 40 primeraka i korišćeni su za patroliranje Jadranskim morem. Zahvaljujući dobrim karakteristikama ovog aviona a i napretkom aviogradnje u to vreme, već 1914. godine je poktenuta serijska proizvodnja modifikovanog aviona koji je dobio oznaku Loner L, koji je od svog prethodnika bio opremljen skoro duplo jačim motorom (160 KS).[4][5]

Na bazi ovog aviona firma Hansa Brandenburg je projektovala i napravila skoro istovetan avion, koji je dobio naziv Hansa Brandenburg FB. Isto se desilo i sa Italijanima, oni su zarobili jedan potpuno ispravan avion Loner i za mesec dana italijanska fabrika aviona Mači (Macchi) je napravila istovetan avion se snažnijim motorom i nazvala ga Macchi L.1. Kasnije im je ovaj avion poslužio da naprave čitavu seriju veoma uspešnih hidroaviona.

Do kraja rata napravljeno je nekoliko varijanti (tipova) ovih aviona a poslednji u tom nizu je bio Loner TL koji je služio kao izviđač, lovac, avion za pronalaženje mina ali i kao bombarder.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]
Loner L u muzeju Vigna di Valle

Avion Loner TL je jednomotorni dvokrilni dvosedi izviđačko-lovački hidroavion. Avion je potpuno drvene konstrukcije.

Trup aviona je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom. Kokpit pilota i izviđača je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila, a pilot i strelac-izviđač koji je bio naoružan jednim pokretnim mitraljezom kalibra 7,92 mm su sedeli jedan pored drugog.[3][4]. Vertikalni i horizontalni repni stabilizatori su bili izdignuti u odnosu na trup i rešetkastom konstrukcijom vezana za njega. Konstrukcija repnih stabilizatora i kormila bila je kao i kod krila: drvena konstrukcija presvučena impregniranim platnom.

Pogonska grupa: U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski linijski vodom hlađen motor Daimler 160 / Rapp. 175 snage (117/128) kW/(160/175) KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom, pravougaonog oblika, blago zakošene napadne ivice krila prema trupu aviona sa kosim krajevima. Sa svake strane krila, avion je imao po tri para upornica. Ukrućivanje krila se postizalo unakrsno postavljenim čeličnim užadima sa zatezačima. Donja krila kod ovog aviona su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima i postavljena su izvan osnovne konfiguracije krila (kao dodatak).

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]
Naoružanje aviona: Loner TL
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 napred Spandau
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe slobodno padajuće avio bombe
Ukupna masa 200 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Varijante aviona Loner

[uredi | uredi izvor]
  • Loner Typ Е - avion sa motorom Hiero snage 85 KS proizvedeno 40 primeraka do 1914. godine,
  • Loner Typ L - avion sa motorom Austro-Daimler snage 160 KS, proizvedeno je ukupno 104 primeraka od 1915. godine,
  • Loner Typ R - isto kao avion Loner Typ L namenjen fotoizviđanju,
  • Loner Typ T - poboljšana varijata aviona Loner Typ L,
  • Loner Typ Te - poboljšana varijata aviona Loner Typ T,
  • Loner Typ TL - avion sa motorima Daimler 160 /185 или Rap 175, proizvedeno 34 primeraka 1917. i 1918.
  • Loner Typ TL "Minensucher" - trosedi avion namenjen pronalaženju podvodnih mina i minskih polja.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Hidroavioni Loner su intenzivno korišćeni kako uoči Prvog svetskog rata tako i za vreme njegovog trajanja, a oni avioni koji su pretekli iza rata služili su još nekoliko godina. Za ovaj avion su vezane i neki značajni i interesantni događaji kao što je:

  • Odmah nakon objave rata Austrougarske Srbiji i Crnoj Gori 28. 07. 1914. godine, već 2. 08.1914. hidroavion Loner L iz baze u Kumboru Boka kotorska je izviđao i fotografisao položaje crnogorske artiljerije što je predstavljalo prvo korišćenje avijacije u Prvom svetskom ratu.[6]
  • U toku rata dana 16. septembra 1916. godine posade aviona Loner L 132 kojim je upravljao kapetan korvete Dimitrije Konjović i Loner L 135 kojim je upravljao podoficir Valter Železni na redovnom izviđačkom zadatku u blizini Bokokotorskog zaliva otkrili su francusku podmornicu Franko i napali je bombama. Podmornica je u tom napadu bila oštećena tako da je posada morala da je napusti. Avion Loner je sleteo na more zarobili su dva francuska oficira i prevezli do baze Kumbor a ostale članove posade je spasao austrougarski torpedni čamac. Bilo je ovo prvo potapanje jedne podmornice iz vazduha u istoriji avijacije.[7]

U pomorskom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS/Jugoslavije korišćena su 4 aviona Loner TL od kraja Prvog svetskog rata do polovine dvadesetih godina 20. veka. Oni su služili kao avioni za obuku pilota hidroaviona u Hidroavijatičarskoj školi u Boki, sve dok ih nisu zamenili hidroavioni domaće proizvodnje Ikarus ŠM.

OO Aerokluba u Sušaku nabavio je 1940. jedan polovni Loner R dvokrilni hidroavion koji je u Austrougarskom pomorskom vazduhoplovstvu služio za fotoizviđanje. Avion je doleteo u Sušak 21. avgusta 1940. godine sa nemačkim registracionim oznakama D-EDEW. Korišćen je do kapitulacije Kraljevine Jugoslavije za obuku pilota hidroaviona.

Jedan primerak aviona Loner je sačuvan do danas i nalazi se u italijanskom muzeju vazduhoplovstva u Vigna di Valle

Zemlje koje su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  2. ^ Keimel, Reinhard . “Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”, Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na ((de))). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. 1981. ISBN 978-3-900310-03-5. str. 399.
  3. ^ a b Lohner e (L, T) (((ru))). Ugolok neba. 2004, Pristupljeno 3. maja 2011.
  4. ^ a b World War One Austrian Flying Boats: 1914-1918 (((en))). www.wwiaviation.com, Pristupljeno 29. aprila 2011.
  5. ^ Lohner L (((en))). en.domotica.net, Pristupljeno 3. maja 2011
  6. ^ Janić 2003, str. 48.
  7. ^ Janić 2003, str. 57.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 399. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 978-3-8068-0391-4. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лонер_TL&oldid=28697755”