Pređi na sadržaj

Lumbalna spinalna stenoza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lumbalna spinalna stenoza
Sinonimihabanje u kičmi
Lumbaln stenoza (suženje).
Specijalnostiortopedija
SimptomiBol, utrnulost ili slabost u donjem delu leđa, zadnjici ili nogama koja se obično se pogoršavaju tokom dužeg hodanja ili stajanja i ublažavaju sedenjem ili ležanjem.
Vreme pojavePostepeno (mesecima do godine)
TipoviUrođena, stečena
UzrociSužena kičmena moždina zbog degeneracije kičme ili abnormalne anatomije
Dijagnostički metodKlinički (kombinacija istorije bolesti, fizičkog pregleda i snimanja)
Slična oboljenjaKlaudikacija zbog periferne vaskularne bolesti
LečenjeLekovi, fizikalna terapija, injekcije, hirurgija

Lumbalna spinalna stenoza (akronim LSS) je suženje kičmenog kanala u donjem delu kičme, poznatog kao lumbalni region, koje vrši pritisak na kičmenu moždinu, što dovodi do bolova, utrnulosti, slabosti u leđima, peckanja u stopalima i nogama.

Iako ne postoji specifična terapija za ovo stanje, primena odgovarajućih metoda lečenja.[1] Kada standardizovani konzervativni tretman ne uspe kod pacijenata sa LSS, standard nege se sastoji od hirurške dekompresije. Zabrinjavajuće u dekompresivnoj hirurgiji lumbalne kičme je stvaranje nestabilnosti kao posledica degenerativne prirode LSS.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iako su prvi opisali LSS Sachs i Frankel 1900. godine,[3] se prvi klinički opis LSS se obično pripisuje holandskom neurohirurgu Henku Verbiestu, čiji se izveštaj pojavio 1954. godine.[4]

Spinalna stenoza je počela da se prepoznaje kao otežano stanje 1950-ih i 1970-i, kod pojedinci koji su imali bol u leđima i druge simptome verovatno zbog većih kičmenih kanalaod onih koji su asimptomatski.[5]

Tokom 1970-ih i 1980-ih, mnogi izveštaji o slučajevima su pokazali uspešne stope hirurškog lečenja, ali su one bile zasnovane na subjektivnoj proceni hirurga.[6]

Džonson, Rozen i Uden su 1992. opisali istoriju LSS, sa različitim zaključcima o prognozi i lečenju: „70% pacijenata je prijavilo da nema značajnih promena simptoma, 15% je pokazalo značajno poboljšanje, dok je 15% pokazalo izvesno pogoršanje.[7] Istraživači su zaključili da je posmatranje razumna opcija lečenja lumbalne stenoze i da je značajno neurološko pogoršanje retko.[7]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Postoji mnogo uzroka za spinalnu stenozu, ali degenerativne promene su preduslov da kičmena stenoza postane simptomatska.[8]

Dok je tačna prevalencija degenerativnog LSS nepoznata, procene njene učestalosti se kreću od 1,7% - 13,1%.[9] Međutim, rezultati ove statistike su dovedeni u pitanje, uglavnom zbog nejasnih dijagnostičkih kriterijuma. Na primer, magnetna rezonanca (MRI) i kompjuterska tomografija (CT) su najčešći načini za dijagnozu LSS, ali klinički značajne definicije suženja kanala, foraminalnog ili subartikularnog suženja ne postoje.[10]

Pored toga, lumbalni i cervikalni tipovi su češći od ređe torakalne stenoze.[11] Iako se stenoza može naći izolovano u jednom regionu kičme, razvojna spinalna stenoza će najverovatnije zahvatiti i cervikalni i lumbalni deo kičme.[12]

Starost[uredi | uredi izvor]

Incidencija i prevalencija LSS raste sa starenjem ljudske populacije, što predstavlja najčešći razlog za operaciju lumbalne kičme kod osoba starijih od 65 godina.[13]

Starost u kojoj ljudi razvijaju spinalnu stenozu je u korelaciji sa promenom biomehanike zgloba,[10] na šta ukazuje sve veći trend da se lumbalna spinalna stenoza češće dijagnostikuje kod starijih pacijenata.

Bol u donjem delu leđa čini 17% svih poseta lekaru ljudi starijih od 65 godina.[14] U ovoj populaciji, veliki deo radikularnog bola ne potiče od patologije diska, već od lumbalne spinalne stenoze.[14] Prema Kalfu i saradnicima, 21% ljudi starijih od 60 godina ima lumbalnu kičmenu stenozu, što je potvrđeno radiološkim skriningom.[15]

Degenerativna lumbalna stenoza kičmenog stuba je pretežno primećena u populaciji od 50 do 60 godina. Nedavna studija u Japanu otkrila je da se učestalost LSS povećava sa godinama. Studija podržava da se incidenca LSS postepeno povećava u sledećim starosnim grupama, 1,7–2,2% u populaciji od 40–49 godina, i 10,3%–11,2% u populaciji od 70–79 godina.[16]

Procenjuje se da je oko 200.000 odraslih pogođeno LSS samo u Sjedinjenim Američkim Državama i da će do 2025. godine ovaj broj porasti na 64 miliona kod starijih osoba.[17] Sindrom se javlja kod 12% starijih muškaraca koji žive u zajednici i do 21% onih u penzionerskim zajednicama.[14]

Polne razlike[uredi | uredi izvor]

Spinalna stenoza generalno pogađa više muškaraca nego žena. Studija u Ženevi otkrila je da je odnos između muškaraca i žena 1,28.[18] i navodi se da iako je bolest u velikoj meri povezana sa starenjem, muškarci su pogođeni ranije u životu nego žene. Ovo je verovatno zbog velikog opterećenja i većeg indeksa telesne mase (BMI).[18]

Iako spinalna stenoza češće pogađa muškarce nego žene, degenerativna spondilolisteza u vezi sa spinalnom stenozom je češća kod žena.[10]

Zanimanje i rasa[uredi | uredi izvor]

Čini se da zanimanje, rasa i manji prečnik kanala takođe nemaju korelaciju sa razvojem kičmene stenoze.[10]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Normalan lumbalni pršljen koji pokazuje veliki, okrugli kičmeni kanal
Lumbalnu spinalnu stenozu uzrokuje suženjem kičmenog kanala (jedno ili više kao na ovoj slici)

Lumbalnu spinalnu stenozu karakteriše suženjem kičmenog kanala sa zahvatanjem nervnih struktura iz degenerisanih ili hipertrofiranih osteoligamentnih struktura. Smanjena visina diska, ispupčenje zadnjeg prstena i izvijanje ligamenta flava među najčešćim su promenama viskoelastičnih struktura koje doprinose LSS; dok su hipertrofični fasetni zglobovi i laminarno zadebljanje među glavnim osteogenim faktorima koji doprinose suženju kičmenog kanala i neuroforamina.[8]

Dobro je poznato da se prečnik kičmenog kanala smanjuje tokom ekstenzije,[19] što zauzvrat pojačava stenotske uslove u prisustvu degenerativnih promena.[20] Obrasci sagitalnog pokreta su takođe poremećeni tokom ekstenzije kod pacijenata sa stenozom.[21]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Razumevanje značenja znakova i simptoma lumbalne stenoze zahteva razumevanje šta je sindrom LSS i prevalencije stanja. Prema članku objavljenom u časopisu Američkog medicinskog udruženja „Rational Clinical Examination Series“[22] naglašava da se sindrom može uzeti u obzir kada se bol u donjim udovima javlja u kombinaciji sa bolom u leđima. Sindrom se javlja kod 12% starijih muškaraca koji žive u zajednici[23] i do 21% onih u penzionerskim zajednicama.[24]

Pošto su simptomi u nogama[25] kod lumbalne spinalne stenoze (LSS) slični onima kod vaskularne klaudikacije, termin pseudoklaudikacija se često koristi za simptome LSS.[15] Ovi simptomi uključuju bol, slabost i peckanje nogu,[25] koji se mogu širiti niz noge do stopala.[26]

Dodatni simptomi u nogama mogu biti umor, težina, slabost, osećaj peckanja, bockanja ili utrnulosti i grčevi u nogama, kao i simptomi od strane mokraćne bešike.[26]

Simptomi su najčešće bilateralni i simetrični, ali mogu biti jednostrani; bol u nogama je obično više uznemirujući od bolova u leđima.[26]

Pseudoklaudikacija, koja se sada generalno naziva neurogena klaudikacija, obično se pogoršava pri stajanju ili hodanju, a poboljšava se pri sedenju, a često je povezana sa držanjem i lumbalnim proširenjem. Ležanje na boku je često udobnije nego ravno, jer omogućava veću lumbalnu fleksiju. Vaskularna klaudikacija može ličiti na spinalnu stenozu, a neki pojedinci doživljavaju jednostrane ili bilateralne simptome koji se šire niz noge, a ne kao kod prave klaudikaciju.[27]

Prvi simptomi stenoze uključuju napade bola u donjem delu leđa. Posle nekoliko meseci ili godina, ovo može napredovati do klaudikacije. Bol može biti radikularni, koji prati klasične neurološke puteve. Ovo se dešava kada kičmeni nervi ili kičmena moždina postaju sve više zarobljeni u manjem prostoru unutar kanala. Teško je utvrditi da li je bol kod starijih osoba uzrokovan nedostatkom krvi ili stenozom; testiranjem se obično može razlikovati između njih, ali pacijenti mogu imati i vaskularnu bolest u nogama i kičmenu stenozu.

Kod osoba sa bolom u donjim udovima u kombinaciji sa bolom u leđima, lumbalna stenoza kao uzrok je dva puta verovatnija kod starijih od 70 godina, dok je kod onih mlađih od 60 godina javlja kod manja od polovine pacijenata. Karakter bola je takođe koristan za dijagnozu. Kada se nelagodnost ne javlja dok pacijent sedi, verovatnoća lumbalne spinalne stenoze se značajno povećava, za oko 7,4 puta. Druge karakteristike koje povećavaju verovatnoću lumbalne stenoze su poboljšanje simptoma pri savijanju napred (6,4 puta), bol koji se javlja u obe zadnjice ili noge (6,3 puta), i prisustvo neurogene klaudikacije (3,7 puta).[22] S druge strane, odsustvo neurogene klaudikacije čini lumbalnu stenozu mnogo manje verovatnom kao objašnjenje za bol.[2]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

MRT lumbalne spinalne stenoze L4-L5. L4-L5 anterolisteza prvog stepena, kod bolesnika starog 67 godina.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničkih nalaza.[27]

Normalni lumbalni centralni kanal ima srednji sagitalni prečnik veći od 13 mm, sa površinom od 1,45 cm². Za relativnu stenozu se kaže da postoji kada je prečnik anteriorno-posteriornog kanala između 10 i 13 mm. Apsolutna stenoza lumbalnog kanala postoji anatomski kada je prednje-posteriorno merenje iunosi 10 mm ili manje.[28][29][30]

Obični rendgenski snimci lumbalne ili vratne kičme mogu, ali ne moraju, pokazati kičmenu stenozu. Konačna dijagnoza se postavlja bilo kompjuterizovanom tomografijom ili skeniranjem magnetnom rezonancom (MRT). Utvrđivanje prisustva suženog kanala postavlja dijagnozu kičmene stenoze.[31][32][33]

Magnetna rezonantna tomografija (MRT)

MRT je poželjan metod za dijagnostikovanje i procenu spinalne stenoze svih oblasti kičme, uključujući vratni, grudni i lumbalni deo.[34][35] MRT je koristan za dijagnozu cervikalne spondilotične mijelopatije (degenerativni artritis vratne kičme sa udruženim oštećenjem kičmene moždine).[36]

Nalaz degeneracije cervikalne kičmene moždine na MRT može biti važan; stanje se naziva mijelomalacija ili degeneracija pupčane vrpce. To se vidi kao pojačan signal na MRT. Kod mijelopatije (patologije kičmene moždine) od degenerativnih promena, nalazi su obično trajni i dekompresivna laminektomija neće preokrenuti patologiju. Hirurška intervencija može zaustaviti napredovanje stanja. U slučajevima kada su promene na magnetnoj rezonanci posledica nedostatka vitamina B12, mogu se očekivati povoljniji izgledi za oporavak.[37][38][39]

Postavljanje dijagnoze

Otkrivanje kičmene stenoze u vratnoj, torakalnoj ili lumbalnoj kičmi potvrđuje samo anatomsko prisustvo stenotičnog stanja. Ovo može ili ne mora korelirati sa dijagnozom spinalne stenoze koja se zasniva na kliničkim nalazima radikulopatije, neurogene klaudikacije, slabosti, disfunkcije creva i bešike, spastičnosti, motoričke slabosti, hiperrefleksije i mišićne atrofije. Ovi nalazi, uzeti iz istorije i fizičkog pregleda pacijenta (zajedno sa anatomskom demonstracijom stenoze pomoću MRI ili CT skeniranja), postavljaju dijagnozu.[40]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Neoperativne terapije i laminektomija su standardni tretman za LSS,[41] kao oblici konzervativnog lečenja.[27] Pojedinci se generalno savetuju da izbegavaju naprezanje donjeg dela leđa, posebno sa ispruženom kičmom. Može se preporučiti program fizikalne terapije za jačanje tela i aerobno kondicioniranje.[27] Opšti naučni dokazi su neubedljivi o tome da li je konzervativni pristup ili hirurško lečenje bolji za lumbalnu kičmenu stenozu.

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Dokazi o upotrebi medicinskih intervencija za LSS sunepotpuni.[42] Injekcioni, ali ne nazalni kalcitonin može biti koristan za kratkoročno ublažavanje bolova.[42] Epiduralni blokovi takođe mogu privremeno smanjiti bol, ali nisu pronađeni dokazi o dugoročnom efektu.[42] Dodavanje kortikosteroida ovim injekcijama ne poboljšava rezultat;[42] upotreba epiduralnih injekcija steroida je kontroverzna, a dokazi o njihovoj efikasnosti su kontradiktorni.[27]

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, relaksanti mišića i opioidni analgetici se često koriste za lečenje bolova u donjem delu leđa, ali nedostaju dokazi o njihovoj efikasnosti.[27]

Hiruška dekompresija[uredi | uredi izvor]

Kada standardizovani konzervativni tretmani ne daju rezultate kod pacijenata sa LSS, standardno lečenja se sastoji od hirurške dekompresije, iako ona ima i loše strane jer se nakon dekompresivne hirurgije lumbalne kičme može da stvori segnentnu nestabilnosti kao posledicu degenerativne prirode LSS,[43] i smatra se uzrokom bolova u donjem delu leđa.[44]

Primena stabilizacionih sistema i implantata

Invazivnije metode u lečenju LSS uključuju krute stabilizacijske sisteme sa fiksacijom pedikularnim vijkom,[45] ili implantate koji su pričvršćeni za kičmu fiksacijom pedikula.[46][47] Uprkos ohrabrujućim ranim rezultatima u primeni sistema pedikula za fleksibilnu intervertebralnu stabilizaciju,[48] neki dugoročni rezultati su bili manje optimistični,[49] zbog povećane lumbalne lordoze, istezanje delova dakrona, pogrešnog pozicioniranja i/ili otpuštanje pedikula šrafova. Ubrzana degeneracija susednog segmenta međupršljenskog diska usled abnormalne podele opterećenja takođe predstavlja problem kod implantacije krutih sistema.[50]

Da bi se izbegla napred navedena neželjena dejstva, razvijeni su sistemi dinamičke stabilizacije da bi se sprečilo preopterećenje susednih segmenata kičme.[51] Predloženo je da se, u kombinaciji sa zateznom trakom, stabilizacija može postići i u fleksiji, čime se izbegava potreba za fiksacijom pedikularnim šrafom.[52] Međutim za sada postoji jako malo biomehaničkih podataka koji podržavaju ove ideje.

Interspinozni implantati su razvijeni da pomognu u obezbeđivanju dinamičke stabilizacije kičme kako bi se izbegla ili dopunila LSS dekompresija. Postavljanjem implantata između susednih spinoznih procesa izbegava se efekat smanjenja kapaciteta sagitalnog proširenja. Smatra se da interspinozni implantati smanjuju unutrašnji diskalni pritisak,[53] rasterećuju fasetne zglobove,[54] vraćaju visinu otvora[55] i obezbeđuju poboljšanu stabilnost kičme (posebno u ekstenziji)[56] i nude prednost da su minimalno invazivni. Nekoliko takvih implantata povezuju spinozne nastavke i lamine,[57] a drugi su postavljeni između dva susedna spinozna nastavka sa oprugom,[58] jedan sa silikonskim implantom,[59] drugi sa uređajem u obliku slova U,[60] a drugi koji se zove engl. X-Stop Interspinous Process Distraction System.[61] Drugačiji tip implantata za nerigidnu stabilizaciju lumbalnih segmenata koristi polietereterketon (PEEK), interspinozni blokator koji je fiksiran za kičmu pomoću dve trake u petlju i zategnute oko susednih spinoznih procesa, i nosi naziv Valisov sistem.[62] Princip svih ovih sistema sastoji se od umetanja odstojnika između spinoznih nastavaka na nivou stenoze kako bi se povećao intervertebralni prostor, istegnuo ligament flava i zadnja prstenasta vlakna, čime se povećava centralni kanal i neuroforamina.[63][64] Međutim, malo se zna o tome kako ovi interspinozni implantati mogu da utiču in vivo na obim pokreta u lumbalnoj kičmi.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Kod većina bolesnika sa blagim do umerenim simptomima LSS se ne pogoršava.[27] Nakon operacije kod mnogi pacijenata stanje se poboljša kratkoročno, jer se vremenom sve više smanjuje.[27]

Na osnovu brojnih faktora koji su prisutni pre operacije može se predvideti ishod nakon operacije, patako bolesnici sa depresijom, kardiovaskularnim oboljenjima i skoliozom generalno imaju lošiji prognozu, dok oni sa ozbiljnijom stenozom pre operacije i boljim ukupnim zdravstvenim stanjem imaju bolje rezultate.[65]

Prirodna evolucija bolesti diska i degeneracije dovodi do ukrućenja intervertebralnog zgloba što dovodi do formiranja osteofita - koštane izrasline koja raste oko zgloba. Ovaj proces se naziva spondiloza i deo je normalnog starenja kičme. Ovo je uočeno u studijama kod normalnih i bolesnih kičmi. Degenerativne promene počinju da se javljaju bez simptoma već u dobi od 25-30 godina. Nije neuobičajeno da ljudi do 35. godine imaju najmanje jedan ozbiljan slučaj bolova u donjem delu leđa. Može se očekivati da će se ovo poboljšati i postati manje rasprostranjeno kako pojedinac razvije formaciju osteofita oko diskova.[66]

U američkom sistemu kompenzacije radnicima, kada se dostigne prag od dve velike operacije kičme, velika većina radnika se nikada ne vraća na bilo koji oblik plaćenog zaposlenja. Osim dve operacije kičme, naredne operacije će verovatno pogoršati, a ne poboljšati zdravstveno stanje pacijenta.[67]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gunzburg, Robert; Szpalski, Marek; Callary, Stuart A.; Colloca, Christopher J.; Kosmopoulos, Victor; Harrison, Deed; Moore, Robert J. (2009). „Effect of a novel interspinous implant on lumbar spinal range of motion”. European Spine Journal. 18 (5): 696—703. ISSN 0940-6719. PMC 3234001 Slobodan pristup. PMID 19198894. doi:10.1007/s00586-009-0890-3. 
  2. ^ a b Konno S, Hayashino Y, Fukuhara S, Kikuchi S, Kaneda K, Seichi A, Chiba K, Satomi K, Nagata K, Kawai S (novembar 2007). „Development of a clinical diagnosis support tool to identify patients with lumbar spinal stenosis”. European Spine Journal. 16 (11): 1951—7. PMC 2223350 Slobodan pristup. PMID 17549525. doi:10.1007/s00586-007-0402-2. .
  3. ^ Sachs B, Frankel V (1900). „Progressive and kyphotic rigidity of the spine”. J Nerv Ment Dis. 27: 1—15. S2CID 144648117. doi:10.1097/00005053-190001000-00001. 
  4. ^ Verbiest H (maj 1954). „A radicular syndrome from developmental narrowing of the lumbar vertebral canal”. The Journal of Bone and Joint Surgery. British Volume. 36—B (2): 230—7. PMID 13163105. doi:10.1302/0301-620X.36B2.230. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-07-24. g. Pristupljeno 2010-12-26. 
  5. ^ Porter RW, Hibbert CS, Wicks M (novembar 1978). „The spinal canal in symptomatic lumbar disc lesions”. The Journal of Bone and Joint Surgery. British Volume. 60—B (4): 485—7. PMID 711794. doi:10.1302/0301-620X.60B4.711794. Arhivirano iz originala 2011-07-24. g. Pristupljeno 2010-12-25. 
  6. ^ Rothman R, Semeone FA, ur. (1982). The Spine. Philadelphia: Saunders. str. 518. ISBN 978-0-7216-7718-7. 
  7. ^ a b Johnsson KE, Rosén I, Udén A (jun 1992). „The natural course of lumbar spinal stenosis”. Clinical Orthopaedics and Related Research (279): 82—6. PMID 1534726. 
  8. ^ a b „Acetabular reactions to femoral prostheses”. Revue de Chirurgie Orthopedique et Reparatrice de l'Appareil Moteur. 65 (3): 121—163. 1979. ISSN 0065-6895. PMID 158806. 
  9. ^ Kalichman, Leonid; Cole, Robert; Kim, David H.; Li, Ling; Suri, Pradeep; Guermazi, Ali; Hunter, David J. (2009). „Spinal stenosis prevalence and association with symptoms: The Framingham Study”. The Spine Journal. 9 (7): 545—550. ISSN 1529-9430. PMC 3775665 Slobodan pristup. PMID 19398386. doi:10.1016/j.spinee.2009.03.005. 
  10. ^ a b v g Martinelli, T. A.; Wiesel, S. W. (1992). „Epidemiology of spinal stenosis”. Instructional Course Lectures. 41: 179—181. ISSN 0065-6895. PMID 1588062. 
  11. ^ „Orthopedics and Sports Medicine | Bon Secours”. www.bonsecours.com. Pristupljeno 2022-09-20. 
  12. ^ Miyazaki, Masashi; Kodera, Ryuzo; Yoshiiwa, Toyomi; Kawano, Masanori; Kaku, Nobuhiro; Tsumura, Hiroshi (2015). „Prevalence and Distribution of Thoracic and Lumbar Compressive Lesions in Cervical Spondylotic Myelopathy”. Asian Spine Journal. 9 (2): 218—24. PMC 4404536 Slobodan pristup. PMID 25901233. doi:10.4184/asj.2015.9.2.218. 
  13. ^ Weinstein, James N.; Tosteson, Tor D.; Lurie, Jon D.; Tosteson, Anna N.A.; Blood, Emily; Hanscom, Brett; Herkowitz, Harry; Cammisa, Frank; Albert, Todd; Boden, Scott D.; Hilibrand, Alan; Goldberg, Harley; Berven, Sigurd; An, Howard; SPORT Investigators (2008). „Surgical versus Nonsurgical Therapy for Lumbar Spinal Stenosis”. New England Journal of Medicine. 358 (8): 794—810. PMC 2576513 Slobodan pristup. PMID 18287602. doi:10.1056/NEJMoa0707136. .
  14. ^ a b v Hicks, Gregory E.; Gaines, Jean M.; Shardell, Michelle; Simonsick, Eleanor M. (2008-09-15). „Associations of back and leg pain with health status and functional capacity of older adults: Findings from the retirement community back pain study”. Arthritis & Rheumatism. 59 (9): 1306—1313. 
  15. ^ a b Kalff, Rolf; Ewald, Christian; Waschke, Albrecht; Gobisch, Lars; Hopf, Christof (2013-09-13). "Degenerative Lumbar Spinal Stenosis in Older People". Deutsches Ärzteblatt Online (in German). . 110 (37): 613—23.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), quiz 624.
  16. ^ Wu, Ai-Min; Zou, Fei; Cao, Yong; Xia, Dong-Dong; He, Wei; Zhu, Bin; Chen, Dong; Ni, Wen-Fei; Wang, Xiang-Yang (2017-05-26). „Lumbar spinal stenosis: an update on the epidemiology, diagnosis and treatment”. AME Medical Journal. 2 (5): 63. doi:10.21037/amj.2017.04.13 Slobodan pristup. .
  17. ^ Kalichman, Leonid; Cole, Robert; Kim, David H.; Li, Ling; Suri, Pradeep; Guermazi, Ali; Hunter, David J. (2009). „Spinal stenosis prevalence and association with symptoms: the Framingham Study”. The Spine Journal. 9 (7): 545—550. PMC 3775665 Slobodan pristup. PMID 19398386. doi:10.1016/j.spinee.2009.03.005. .
  18. ^ a b Berney, J. (1994). „Epidemiology of narrow spinal canal”. Neuro-Chirurgie. 40 (3): 174—178. ISSN 0028-3770. PMID 7723924. 
  19. ^ Liyang, DAI; Yinkan, XU; Wenming, Zhang; Zhihua, Zhou (1989). „The Effect of Flexion-Extension Motion of the Lumbar Spine on the Capacity of the Spinal Canal”. Spine. 14 (5): 523—525. S2CID 70854272. doi:10.1097/00007632-198905000-00009. .
  20. ^ Penning, L.; Wilmink, J. T. (1987). „Posture-dependent Bilateral Compression of L4 or L5 Nerve Roots in Facet Hypertrophy”. Spine. 12 (5): 488—500. PMID 3629399. S2CID 7054572. doi:10.1097/00007632-198706000-00013. .
  21. ^ Szpalski, M.; Michel, F.; Hayez, J. -P. (1996). „Determination of trunk motion patterns associated with permanent or transient stenosis of the lumbar spine”. European Spine Journal. 5 (5): 332—337. PMID 8915639. S2CID 42985602. doi:10.1007/BF00304349. .
  22. ^ a b Suri P, Rainville J, Kalichman L, Katz JN (December 2010). Does this older adult with lower extremity pain have the clinical syndrome of lumbar spinal stenosis?. Suri, P.; Rainville, J.; Kalichman, L.; Katz, J. N. (2010). „Does this older adult with lower extremity pain have the clinical syndrome of lumbar spinal stenosis?”. JAMA. 304 (23): 2628—36. PMC 3260477 Slobodan pristup. PMID 21156951. doi:10.1001/jama.2010.1833. .
  23. ^ Vogt MT, Cawthon PM, Kang JD, Donaldson WF, Cauley JA, Nevitt MC (jun 2006). „Prevalence of symptoms of cervical and lumbar stenosis among participants in the Osteoporotic Fractures in Men Study”. Spine. 31 (13): 1445—51. PMID 16741453. S2CID 12388628. doi:10.1097/01.brs.0000219875.19688.a6. .
  24. ^ Hicks GE, Gaines JM, Shardell M, Simonsick EM (septembar 2008). „Associations of back and leg pain with health status and functional capacity of older adults: findings from the retirement community back pain study”. Arthritis and Rheumatism. 59 (9): 1306—13. PMID 18759261. doi:10.1002/art.24006. .
  25. ^ a b Englund J (januar 2007). „Lumbar spinal stenosis”. Current Sports Medicine Reports. 6 (1): 50—5. PMID 17212913. doi:10.1007/s11932-007-0012-0. .
  26. ^ a b v Genevay, Stephane; Atlas, Steven J. (2010). „Lumbar Spinal Stenosis”. Best Practice & Research Clinical Rheumatology. 24 (2): 253—65. PMC 2841052 Slobodan pristup. PMID 20227646. doi:10.1016/j.berh.2009.11.001. .
  27. ^ a b v g d đ e ž Djurasovic M, Glassman SD, Carreon LY, Dimar JR (april 2010). „Contemporary management of symptomatic lumbar spinal stenosis”. The Orthopedic Clinics of North America. 41 (2): 183—91. PMID 20399357. doi:10.1016/j.ocl.2009.12.003. .
  28. ^ Ullrich CG, Binet EF, Sanecki MG, Kieffer SA (januar 1980). „Quantitative assessment of the lumbar spinal canal by computed tomography”. Radiology. 134 (1): 137—43. PMID 7350593. doi:10.1148/radiology.134.1.7350593. 
  29. ^ Verbiest H (januar 1975). „Pathomorphologic aspects of developmental lumbar stenosis”. The Orthopedic Clinics of North America. 6 (1): 177—96. PMID 1113966. doi:10.1016/S0030-5898(20)31210-4. 
  30. ^ Eisenstein S (maj 1977). „The morphometry and pathological anatomy of the lumbar spine in South African negroes and caucasoids with specific reference to spinal stenosis”. The Journal of Bone and Joint Surgery. British Volume. 59 (2): 173—80. PMID 873978. doi:10.1302/0301-620X.59B2.873978 Slobodan pristup. 
  31. ^ Lane JM, Gardner MJ, Lin JT, van der Meulen MC, Myers E (oktobar 2003). „The aging spine: new technologies and therapeutics for the osteoporotic spine”. European Spine Journal. 12 (Suppl 2): S147—54. PMC 3591818 Slobodan pristup. PMID 14534849. doi:10.1007/s00586-003-0636-6. 
  32. ^ Benoist M (oktobar 2003). „Natural history of the aging spine”. European Spine Journal. 12 (Suppl 2): S86—9. PMC 3591827 Slobodan pristup. PMID 12961079. doi:10.1007/s00586-003-0593-0. 
  33. ^ Szpalski M, Gunzburg R (oktobar 2003). „Lumbar spinal stenosis in the elderly: an overview”. European Spine Journal. 12 (Suppl 2): S170—5. PMC 3591819 Slobodan pristup. PMID 13680315. doi:10.1007/s00586-003-0612-1. 
  34. ^ Sheehan NJ (jun 2010). „Magnetic resonance imaging for low back pain: indications and limitations”. Postgraduate Medical Journal. 86 (1016): 374—8. PMID 20547606. S2CID 22850914. doi:10.1136/ard.2009.110973. 
  35. ^ Cousins JP, Haughton VM (januar 2009). „Magnetic resonance imaging of the spine”. The Journal of the American Academy of Orthopaedic Surgeons. 17 (1): 22—30. PMID 19136424. S2CID 3052746. doi:10.5435/00124635-200901000-00004. 
  36. ^ Tracy, Jennifer A.; Bartleson, J. D. (2010). „Cervical Spondylotic Myelopathy”. The Neurologist. 16 (3): 176—187. PMID 20445427. S2CID 32781902. doi:10.1097/NRL.0b013e3181da3a29. .
  37. ^ Kiers L, Desmond P (januar 1999). „Magnetic resonance imaging in subacute combined degeneration of the spinal cord”. Journal of Clinical Neuroscience. 6 (1): 49—50. PMID 18639123. S2CID 8357189. doi:10.1016/S0967-5868(99)90604-5. 
  38. ^ Rimbot A, Juglard R, Stéphant E, Bernard C, Aczel F, Talarmin B, Paoletti H, Artéaga C (mart 2004). „[Subacute combined degeneration of the spinal cord: contribution of MRI]”. Journal de Radiologie (na jeziku: francuski). 85 (3): 326—8. PMID 15192526. doi:10.1016/S0221-0363(04)97586-5. 
  39. ^ Srikanth SG, Jayakumar PN, Vasudev MK, Taly AB, Chandrashekar HS (septembar 2002). „MRI in subacute combined degeneration of spinal cord: a case report and review of literature”. Neurology India. 50 (3): 310—2. PMID 12391459. 
  40. ^ „Back Pain | Lower Back Pain | Sciatica | Boulder Neurological Associates”. 2016-03-04. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-09-21. 
  41. ^ Burnett MG, Stein SC, Bartels RH (jul 2010). „Cost-effectiveness of current treatment strategies for lumbar spinal stenosis: nonsurgical care, laminectomy, and X-STOP”. Journal of Neurosurgery. Spine. 13 (1): 39—46. PMID 20594016. doi:10.3171/2010.3.SPINE09552. .
  42. ^ a b v g Tran, De Q. H.; Duong, Silvia; Finlayson, Roderick J. (2010). „Lumbar spinal stenosis: A brief review of the nonsurgical management”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal Canadien d'Anesthésie. 57 (7): 694—703. PMID 20428988. S2CID 26060932. doi:10.1007/s12630-010-9315-3. .
  43. ^ Fujiwara, A.; Tamai, K.; An, H. S.; Kurihashi, T.; Lim, T. H.; Yoshida, H.; Saotome, K. (2000). „The relationship between disc degeneration, facet joint osteoarthritis, and stability of the degenerative lumbar spine”. J Spinal Disord. 13 (5): 444—450. PMID 11052356. doi:10.1097/00002517-200010000-00013. .
  44. ^ Nachemson, A. (1985). „Recent advances in the treatment of low back pain”. International Orthopaedics. 9 (1): 1—10. PMID 3160675. S2CID 24849979. doi:10.1007/BF00267031. .
  45. ^ Resnick, D. K.; Choudhri, T. F.; Dailey, A. T.; Groff, M. W.; Khoo, L.; Matz, P. G.; Mummaneni, P.; Watters Wc, 3rd; Wang, J.; Walters, B. C.; Hadley, M. N.; American Association of Neurological Surgeons/Congress of Neurological Surgeons (2005). „Guidelines for the performance of fusion procedures for degenerative disease of the lumbar spine. Part 9: Fusion in patients with stenosis and spondylolisthesis”. J Neurosurg Spine. 2 (6): 679—685. PMID 16028737. doi:10.3171/spi.2005.2.6.0679. .
  46. ^ Graf H. (1992). „Lumbar instability: surgical treatment without fusion”. Rachis. 412: 123—137. .
  47. ^ Stoll TM, Dubois G, Schwarzenbach O. The dynamic neutralization system for the spine: a multi-center study of a novel non-fusion system. Eur Spine J. 2002;11(Suppl 2):S170–S178.
  48. ^ Grevitt, M. P.; Gardner, A. D.; Spilsbury, J.; Shackleford, I. M.; Baskerville, R.; Pursell, L. M.; Hassaan, A.; Mulholland, R. C. (1995). „The Graf stabilisation system: Early results in 50 patients”. Eur Spine J. 4 (3): 169—175. PMID 7552651. S2CID 8027138. doi:10.1007/BF00298241. .
  49. ^ Rigby, M.; Selmon, G.; Foy, M.; Fogg, A. (2001). „Graf ligament stabilisation: Mid- to long-term follow-up”. European Spine Journal. 10 (3): 234—236. PMC 3611503 Slobodan pristup. PMID 11469735. doi:10.1007/s005860100254. .
  50. ^ Levin, D. A.; Hale, J. J.; Bendo, J. A. (2007). „Adjacent segment degeneration following spinal fusion for degenerative disc disease”. Bull NYU Hosp Jt Dis. 65 (1): 29—36. PMID 17539759. .
  51. ^ Schmoelz, W.; Huber, J. F.; Nydegger, T.; Claes, L.; Wilke, H. J. (2003). „Dynamic stabilization of the lumbar spine and its effects on adjacent segments: an in vitro experiment”. J Spinal Disord Tech. 16 (4): 418—423. PMID 12902959. S2CID 73385532. doi:10.1097/00024720-200308000-00015. .
  52. ^ Senegas J. Mechanical supplementation by non-rigid fixation in degenerative intervertebral lumbar segments: the Wallis system. Eur Spine J. 2002;11(Suppl 2):S164–S169.
  53. ^ Swanson, K. E.; Lindsey, D. P.; Hsu, K. Y.; Zucherman, J. F.; Yerby, S. A. (2003). „The effects of an interspinous implant on intervertebral disc pressures”. Spine. 28 (1): 26—32. PMID 12544951. S2CID 23822346. doi:10.1097/00007632-200301010-00008. .
  54. ^ Wiseman, C. M.; Lindsey, D. P.; Fredrick, A. D.; Yerby, S. A. (2005). „The effect of an interspinous process implant on facet loading during extension”. Spine. 30 (8): 903—907. PMID 15834334. S2CID 21910225. doi:10.1097/01.brs.0000158876.51771.f8. .
  55. ^ Humke, T.; Grob, D.; Grauer, W.; Sandler, A.; Dvorak, J. (1996). „Foraminal changes with distraction and compression of the L4/5 and L5/S1 segments”. Eur Spine J. 5 (3): 183—186. PMID 8831121. S2CID 10553272. doi:10.1007/BF00395511. .
  56. ^ Tsai, K. J.; Murakami, H.; Lowery, G. L.; Hutton, W. C. (2006). „A biomechanical evaluation of an interspinous device (Coflex) used to stabilize the lumbar spine”. J Surg Orthop Adv. 15 (3): 167—172. PMID 17087886. .
  57. ^ Leahy JC, Mathias KJ, Heaton A, Shepherd DE, Hukins DW, Deans WF, Brian MW, Wardlaw D. Design of spinous process hooks for flexible fixation of the lumbar spine. Proc Inst Mech Eng [H]. . 214. 2000: 479—487.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  58. ^ Laudet CG, Elberg JF, Robine D. Comportement biomécanique d’un ressort inter-apophysaire vertébral postérieur analyse expérimentale du comportement discal en compression et en flexion/extension. Rachis. 5: 101—107. 1993.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  59. ^ Minns, R. J.; Walsh, W. K. (1997). „Preliminary design and experimental studies of a novel soft implant for correcting sagittal plane instability in the lumbar spine”. Spine. 22 (16): 1819—1825. PMID 9280017. doi:10.1097/00007632-199708150-00004. .
  60. ^ Kong, D. S.; Kim, E. S.; Eoh, W. (2007). „One-year outcome evaluation after interspinous implantation for degenerative spinal stenosis with segmental instability”. J Korean Med Sci. 22 (2): 330—335. PMC 2693603 Slobodan pristup. PMID 17449945. doi:10.3346/jkms.2007.22.2.330. .
  61. ^ Zucherman, J. F.; Hsu, K. Y.; Hartjen, C. A.; Mehalic, T. F.; Implicito, D. A.; Martin, M. J.; Johnson Dr, 2nd; Skidmore, G. A.; Vessa, P. P.; Dwyer, J. W.; Puccio, S. T.; Cauthen, J. C.; Ozuna, R. M. (2005). „A multicenter, prospective, randomized trial evaluating the X STOP interspinous process decompression system for the treatment of neurogenic intermittent claudication: Two-year follow-up results”. Spine. 30 (12): 1351—1358. PMID 15959362. S2CID 22672742. doi:10.1097/01.brs.0000166618.42749.d1. .
  62. ^ Senegas J. Mechanical supplementation by non-rigid fixation in degenerative intervertebral lumbar segments: the Wallis system. Eur Spine J. 2002;11(Suppl 2):S164–S169.
  63. ^ Bono, C. M.; Vaccaro, A. R. (2007). „Interspinous process devices in the lumbar spine”. J Spinal Disord Tech. 20 (3): 255—261. PMID 17473649. S2CID 34183340. doi:10.1097/BSD.0b013e3180331352. .
  64. ^ Lindsey, D. P.; Swanson, K. E.; Fuchs, P.; Hsu, K. Y.; Zucherman, J. F.; Yerby, S. A. (2003). „The effects of an interspinous implant on the kinematics of the instrumented and adjacent levels in the lumbar spine”. Spine. 28 (19): 2192—2197. PMID 14520030. S2CID 28418178. doi:10.1097/01.BRS.0000084877.88192.8E. .
  65. ^ Genevay S; Atlas SJ (april 2010). „Lumbar Spinal Stenosis”. Clinical Rheumatology. 24 (2): 253—65. PMC 2841052 Slobodan pristup. PMID 20227646. doi:10.1016/j.berh.2009.11.001. 
  66. ^ Rothman R, Semeone FA, eds. (1982). The Spine. Philadelphia: Saunders. p. 518.
  67. ^ Waddell, G.; Kummel, E. G.; Lotto, W. N.; Graham, J. D.; Hall, H.; McCulloch, J. A. (1979). „Failed lumbar disc surgery and repeat surgery following industrial injuries”. The Journal of Bone & Joint Surgery. 61 (2): 201—7. PMID 422604. doi:10.2106/00004623-197961020-00007. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лумбална_спинална_стеноза&oldid=27866804”