Luj Leže
| Luj Leže | |
|---|---|
 Luj Leže, Prag 1867. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. januar 1843. |
| Mesto rođenja | Tuluz, Francuska |
| Datum smrti | 30. april 1923. (80 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Obrazovanje | Collège de France |
Luj Leže (franc. Louis Léger; Tuluz, 15. januar 1843 — Pariz, 30. april 1923) bio je francuski pisac, lingvista i pionir slavistike koji je dao veliki doprinos izučavanju slovenske mitologije. Bio je član Bugarske akademije nauka, Srpske akademije nauke i umetnosti, kao i akademski institucija u Bukureštu i Sankt Peterburgu.[1]
Leže je studirao na Collège de France kod Aleksanda Čozaka, a 1885. godine preuzima katedru Slovenske literature i jezici koju je ranije vodio Adam Mickjevič. Luj je tvrdio da oni koji nisu živeli za vreme Drugog francuskog carstva nikako nisu mogli da zamisle efekat poljskog uticaja na francusko društvo. On je pomogao u prevođenju različitih poljskih dela.[2]
Njegovo prvo izdanje Istorija Austro-Ugarske objavljivano od 1879. do 1920. godine smatrano je kao jednom od najboljih knjiga na ovu temu koja je napisana na nekom zapadnom jeziku.[3] [4]
Jednom prilikom je za jedan časopis vezano za temu slovenske mitologije izjavio:
| „ | Ima prilično vremena, kako je moja pažnja prvi put bila skrenuta na slovensku mitologiju. Kad sam 1865. otpočeo svoja istraživanja o preobraćanju Slovena u hrišćanstvo, morao sam se zapitati: kakvi behu religiozni pojmovi neznabožačkih Slovena? Pa sam im tada u svome delcetu o Ćirilu i Metodiju i posvetio dvadesetak strana. U to vreme one behu dosta nove; ali se i oslanjahu jednim delom na dokumente, koji se tada smatrahu za autentične, a koji su od tada već oglašeni za lažne. U 1880. pok. doajen Lihtenberger učinio mi je čast molbom svojom, da mu za njegovu Encyclopédie des sciences religieuses dam jedan rezime iz slovenske mitologije. To beše za mene prilika, da se ponovo vratim na proučavanja, koja uostalom nisam gubio iz vida. Moj prevod Nestorove Hronike, kojoj bejah posvetio toliko godina, jednako me je podsećao na ta delikatna pitanja.[2] | ” |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dobra dela
- ^ a b Projekat Rastko
- ^ See A History of Austro-Hungary: From the Earliest Time to the Year 1889 by Louis Leger; With A Preface by Edward A. Freeman. Prevod: Mrs. Birkbeck Hill. London: Rivingtons. 1889. Pristupljeno 29. 6. 2019 — preko Internet Archive.
- ^ Leger, Louis (1920). Histoire de l'Autriche-Hongrie depuis les origines jusqu'en 1918 (Nouvelle izd.). Paris: Hachette. Pristupljeno 29. 6. 2019 — preko Internet Archive.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
