Luj II Flandrijski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Luj II Flandrijski
Louis II of Flanders-Lodewijk van Male (1330-1384).jpg
Datum rođenja25. novembar 1330.
Mesto rođenjaMale
Datum smrti30. januar 1384.(1384-01-30) (53 god.)
Mesto smrtiLil
DinastijaDampjer
OtacLuj I Flandrijski
MajkaMargaret I, Countess of Burgundy
SupružnikMargareta od Brabanta
PotomstvoMargarita III Flandrijska
PrethodnikMargaret I, Countess of Burgundy

Luj II Flandrijski ili Luj III Flandrijski [1] (franc. Louis [2]; 25. novembar 1330, Zamak Mal - 30. januar 1384, Lil) je bio grof Flandrije, Retela i Nevera [1] (1346—1384.) i sin flandrijskog vojvode Luja I i njegove supruge Margarete I Burgundske iz dinastije Dampjer.

Bio je svojevremeno jedan od najbogatijih ljudi Evrope. Njegova grofovija Flandrija bila je jedan od najdragocenijih poseda u Evropi, a Never glavna grofovija vojvodstva Burgundije [1]. Bio je praktično nezavisni vladalac čiji je stepen potčinjenosti francuskoj kruni [3], iako je formalno bio njen vazal [4], bio krajnje neodređen [3]. Flandrija je bila dobro organizovana feudalna država u kojoj nijedan feudalac nije bio dovoljno moćan da se suprotstavi njegovoj vlasti [5].

Flandrijska trgovina[uredi]

Flandrija je tada bila živo trgovačko središte velikog prometa [6], gde su se proizvodile flamanske tkanine [7]. U to vreme je među gradovima te najvažnije trgovačke i zanatske oblasti severa na prvo mesto izbio Briž [8]. Trgovci iz Engleske su u Flandriju donosili sirovu vunu i sve proizvode sa severa i vraćajući se kući sa tkaninama [6]. Mlečani su u njegovo vreme počeli da šalju galije u Flandriju i tako razvijaju trgovinu između Flandrije i Italije [9].

U to vreme u Flandrijskim gradovima trgovački kapital počinje da eksploatiše zanatstvo. Tu se trgovac rano javlja pred nama kao eksploatator sitnih proizvođača. Trgovac ne samo da prodaje robu koju nabavlja kod domaćih zanatlija, već kupuje i sirovine pa ih njima prodaje. Flandriskim zanatlijama je bilo teško da sami organizuju nabavku sirovina i njihovo zastupanje, pa zbog toga padaju u zavisnost od trgovaca koji idu u Englesku da kupuju vunu i koji izvoze sukno na evropska tržišta. Trgovci su zanatlijama nabavljali sirovine često i na kredit, pa su, vezujući ih dugovima, diktirali cene njihovim proizvodima [10].

Luj II Flandrijski, rad Edmunda de Busšera iz 1858. godine.

Nasledstvo[uredi]

Pošto je želeo savez sa Engleskom, Luj je svoju jedinu kćerku naslednicu Margaretu, najbogatiju naslednicu koja se tada mogla naći, je verio sa Edmundom od Lenglija, erlom Kembridža, četvrtim sinom engleskog kralja Edvarda III [11]. Francuski kralj Šarl V Mudri nikad nije mogao da veoma značajna grofovija Flandrija pređe u Engleske ruke. Lako je ubedio papu, koji je bio pouzdan saveznik francuske krune, da oglasi kako su Margareta i Edmund u previše bliskom srodstvu [12]. Onda je 1367. godine vešti papa dopustio Margareti da se uda za Šarlovog brata Filipa Burgundskog, koji je na nju bio bacio oko [11]. Mada je ubeđivanje Luja potrajalo još nekoliko godina, do braka je ipak došlo. Filip je tako postao Lujev naslednik [12].

Unutrašnji sukobi[uredi]

Tokom Lujeve vladavine opet se javlja sukob između bogatih trgovaca i zanatlija. Bogate trgovce podržavala je Francuska, a zanatlije Engleska [13]. Tako da je i Flandrija bila uvučena u Stogodišnji rat.

Pobuna u Gentu[uredi]

Osim ovog, Flandrija je bila uvučena u Stogodišnji rat i zbog vere. Godine 1378. izabrana su dvojica papa: Kliment VII, Francuz, i Urban VI, Italijan. Luj je naravno podržavao francuskog papu, ali stanovnici Genta pod vođstvom Filipa van Arteveldea nisu hteli prihvatiti Klimenta, pa 1381. godine dižu pobunu. Luj je 13. maja iste godine razbio pobunjene bici kod Nevele. Englezi se potom uključuju u sukob na strani pobunjenika i pomažući Van Artebeldeu 3. maja 1382. godine, posle jedne krvave bitke, osvajaju Briž. Luju je ubrzo u pomoć priskočila Francuska i skršila pobunjene 27. novembra kod Rozebeke u kojoj je na bojištu pao sam Van Artevelde.

Despenserov krstaški rat[uredi]

Englezi nosu klonuli posle poraza svojih saveznika. Oni sazivaju tzv. Despenserov krstaški rat protiv antipape Klimenta, a više protiv Francuske. Posle početnog uspeha u opsadi Gravlina, maja 1383, poraženi su pod Iprom u septembru iste godine.

Smrt[uredi]

Luj je umro 30. januara 1384. godine u Lilu. Njegove posede nasledila je njegova kćerka Margareta i zet Filip Smeli.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Gi od Dampjera
 
 
 
 
 
 
 
8. Robert III od Flandrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Matilda of Béthune
 
 
 
 
 
 
 
4. Louis I, Count of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Odo, Count of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
9. Yolande, Countess of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Matilda II, Countess of Nevers
 
 
 
 
 
 
 
2. Luj I Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Manasses V, Count of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
10. Igo IV Retel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elisabeth d'Ecry
 
 
 
 
 
 
 
5. Joan, Countess of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henry V de Grandpré
 
 
 
 
 
 
 
11. Isabelle de Grandpré
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Isabeau de Brienne
 
 
 
 
 
 
 
1. Luj II Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Filip III Hrabri
 
 
 
 
 
 
 
12. Filip IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Izabela Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
6. Filip V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Enrike I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
13. Huana I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Blanš od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
3. Margaret I, Countess of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Igo III od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
14. Oton I, grof od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Adelaide I of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
7. Žana II, vojvotkinja od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Robert II od Artoa
 
 
 
 
 
 
 
15. Mahaut, Countess of Artois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Amicie of Courtenay
 
 
 
 
 
 

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Pejnter 1997, str. 394.
  2. ^ Pejnter 1997, str. 578.
  3. 3,0 3,1 Pejnter 1997, str. 294-295.
  4. ^ Pejnter 1997, str. 186.
  5. ^ Pejnter 1997, str. 185.
  6. 6,0 6,1 Pejnter 1997, str. 257.
  7. ^ Pejnter 1997, str. 258.
  8. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 193.
  9. ^ Pejnter 1997, str. 260.
  10. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 192.
  11. 11,0 11,1 Pejnter 1997, str. 394-395.
  12. 12,0 12,1 Pejnter 1997, str. 395.
  13. ^ Pejnter 1997, str. 373-374.

Literatura[uredi]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi]