Magnetit
| Magnetit | |
|---|---|
 Magnetit pronađen na poluostrvu Kola, Rusija | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Mineral |
| Formula | gvožđe(II,III) oksid, Fe3O4 |
| Kristalne sisteme | teseralna |
| Identifikacija | |
| Kristalni habitus | oktaedar |
| Prelom | neravan |
| Tvrdoća po Mosu | 5,5–6,5 |
| Sjajnost | metalična |
| Gustina | 5,17–5,18 g/cm³ |
| Ostale osobine | magnetičan |
Magnetit je feromagnetni mineral hemijske formule Fe3O4, jedan od nekoliko oksida gvožđa i član grupe spinela. Hemijsko IUPAC ime mu je gvožđe(II,III) oksid, a uobičajen hemijski naziv je fero-feri oksid.[1] Formula magnetita može se napisati i kao FeO·Fe2O3, čiji jedan deo vustit (FeO) a drugi hematit (Fe2O3). Ovo ukazuje na različite načine oksidacionih stanja gvožđa u okviru jedne strukture, ne čvrstog stanja.[2]
Magnetit je najmagnetičniji prirodni mineral na Zemlji.
Zahvaljujući svojim magnetičnim svojstvima, odnosno „pamćenju“, na osnovu magnetita ustanovljeno je da je tokom geološke istorije dolazilo do promene smera Zemljinog magnetskog polja. Magnetit ima dominantnu ulogu u odnosu na sve druge minerale po pitanju magnetnog zapisa u stenama a ta njegova osobina korišćena je u paleomagnetizmu, nauci zaslužnoj za otkriće i razumevanje tektonike ploča i za istorijske podatke za magnetohidrodinamiku i druge naučne oblasti.[3][4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
