Makarije Kijevski
| Makarije Kijevski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | XV vek |
| Datum smrti | 1. maja 1497 |
| Mitropolit Kijevski, Galički i sve Rusije | |
| Godine | 1494 — 1497 |
| Prethodnik | Mitropolit Jona I |
| Naslednik | Mitropolit Josif |
Mitropolit Makarije (um 1. maja 1497) - mitropolit kijevski, galički i sve Rusije (1494-1497).
U Ruskoj pravoslavnoj crkvi se poštuje kao svetitelj među svetim mučenicima, pomen 1. maja (po julijanskom kalendaru)[1].
Biografija[uredi | uredi izvor]
Mitropolit Simeon je postavio Makarija za arhimandrita Vilenskog Trojičkog manastira[2]. Tokom priprema za venčanje između velikog kneza Aleksandra Jagelona i Elene Ivanovne, moskovski car Ivan III molio je Makarija da obavi obred venčanja. Međutim, Aleksandar Jagelon se usprotivio ovom zahtevu[3].
Arhimandrita Makarija je 1495. godine, posle smrti kijevskog mitropolita Jone (Gleznog), arhijerejski sabor hirotonisao za mitropolita. Izborni sabor se nije ograničio samo na jedan predizbor, već je pre blagoslova i odobrenja patrijarha odlučio da odmah, hitno, sabornim snagama lokalne episkopije, prvo posveti Makarija za episkopa i mitropolita, a zatim pošalje to patrijarhu na blagoslov. Lokalna hronika kaže: „Tada su episkopi Vladimir Vasijan, Luka Polocki, Vasijan Turovski i Jona Lucki sabrali i postavili arhimandrita Makarija, mitropolitom kijevskim i sve Rusije. A starac Dionisije i German đakon-monah poslaše se patrijarhu na blagoslov“. Ubrzo se vratila ambasada sa potvrdnim odgovorom, ali patrijarhov izaslanik ipak nije mogao a da ga ne ukori zbog kršenja uobičajenog poretka. Razlozi žurbe, skriveni od nas, objašnjeni su ambasadoru, a on ih je prepoznao kao ubedljive za opravdanje ruskih episkopa. Godine 1496. blagoslovio carigradski patrijarh Nifont II.
Mitropolit Makarije je uložio mnogo napora da oslabi unutrašnje razmirice među sveštenstvom i mirjanima, i starao se o razvoju Kijevske mitropolije. Svojim ličnim sredstvima organizovao je i ukrasio mnoge crkve i manastire. Štitio je i branio prava pravoslavnih od napada Katoličke crkve. Da bi to postigao, preduzeo je mere da ubedi litvanskog velikog kneza Aleksandra da postane pravoslavan.
Živeo je u glavnom gradu Litvanije, pošto je Kijev stalno bio podložan napadima krimskih Tatara. Uprkos opasnosti putovanja, mitropolit Makarije je otišao da reši mnoga crkvena pitanja i, što je najvažnije, da započne obnovu porušene katedrale Svete Sofije.
Makarije je 1. maja 1497. godine služio Svetu liturgiju na obali reke Pripjat kada su Tatari napali. Svetitelj je pozvao prisutne da se spasu, ali je sam ostao u oltaru i prihvatio mučeništvo u selu Skrigalovu kod Mozira. Zasečen je do smrti, odsečeni su mu stopalo i glava.
Savremenici su dugo oplakivali smrt svetitelja. Njegovo telo je doneto u Kijev i položeno u crkvu Svete Sofija.
U Pravoslnavnoj crkvi je pominjan na dan rođenja (18. januar), ali je od 1827. godine ovaj datum pomeren na dan njegove smrti.
Godine 1897. na obali Pripjata, gde je Makarije ubijen, podignuta je kapela u znak sećanja na ovaj tragični događaj.
U Skrigalovu se nalazi hram u čast svetog mučenika Makarija Kijevskog, pored kojeg stoji kapela u čast svetog mitropolita[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sveti sveštenomučenik Makarije, mitropolit Kijevski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-24.
- ^ „Mitropolit Makariй (1494-1497 gg.) - Sostoяnie cerkovnыh del pri otdelьnыh mitropolitah - Юgo-zapadnaя mitropoliя ot razdeleniя Russkoй Cerkvi v 1458 godu do Brestskoй unii 1596 goda - Očerki po istorii Russkoй Cerkvi. Tom 1 - Kartašev A.V.”. web.archive.org. 2009-05-20. Pristupljeno 2024-05-24.
- ^ „Sebascьяn Mюnstar. Sяrэdnяvečnaя эncыklapedыя Susvetu”. Article. imago.by. 2022. doi:10.54544/465.
- ^ „Hram v čestь svящennomučenika Makariя Kievskogo v derevne Skrыgalov Mozыrskogo raйona | Oficialьnый saйt Turovskoй eparhii”. www.turov.by (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-24.