Пређи на садржај

Мозир

Координате: 52° 03′ С; 29° 15′ И / 52.05° С; 29.25° И / 52.05; 29.25
С Википедије, слободне енциклопедије
Мозир
Мазы́р; Мо́зырь
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонМазирски рејон
Основан1155.
Статус градаод 1795.
Становништво
Становништво‍
 — 2009.112.500
 — густина3.062,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52° 03′ С; 29° 15′ И / 52.05° С; 29.25° И / 52.05; 29.25
Временска зонаUTC+3
Апс. висина170 m
Површина36,74 km2
Мозир на карти Белорусије
Мозир
Мозир
Мозир на карти Белорусије
Остали подаци
ГрадоначелникЈевгениј Б. Адамјенко
Поштански број247760
Позивни број+375 236
Регистарска ознака3
Веб-сајт
www.mymozyr.info

Мозир (блр. Мазы́р; рус. Мо́зырь) град је у Белорусији, центар истоименог рејона у Гомељској области. Налази се на реци Припјат, 210 км источно од Пинска, 220 км југоисточно од Минска и око 100 км северозападно од Чернобиља. Заједно са приградским насељем Калинковичи које се налази на левој обали Припјата има око 150.000 становника.

Мозир је познат као град нафтне, прехрамбене и машинске индустрије. У граду се налази највећа белоруска рафинерија нафте и управо код Мозира се велики руски нафтовод "Дружба" (којим се остатку Европе испоручује руска нафта) рачва у два крака (један иде ка Пољској, други ка Украјини). Највећа белоруска речна лука је такође смештена у Мозиру.

Градско језгро је смештено на лесној заравни на десној обали Припјата која је издигнутија у односу на леву (и до 80 м). Висинска разлика између две обале је настала као последица глацијације, а Припјат у овом делу тече на старом ледничком кориту.

Историја града

[уреди | уреди извор]

Мозир је један од најстаријих градова историјске Рутеније (Руса). У писаним изворима први пут се спомиње у документу из 1155. године у коме је кијевски књаз Јуриј Долгоруки насеље на том месту предао под управу черниговском књазу Свјатославу Ољговичу. У XIV веку добио је статус града (по Магдебуршком праву, а оригинални документ се данас чува у Историјском архиву Белорусије). Почетком XVIII века у граду је отворена језуитска школа под покровитељством Вилњуског универзитета. Школа је неколико деценија касније секуларизована и преименована у гимназију.

Крајем XVIII века улази у састав царске Русије и отада почиње његов убрзани развој (превасходно захваљујући великом броју досељених Јевреја који су углавном били трговци). Град је ушао у састав Белорусије 1921. године. Од 1938. до 1954. био је административни центар Полеске области, након чега је постао део Гомељске области Белорусије.

Град је разорен у току Другог светског рата од стране фашиста. Јевреји, који су до рата чинили готово 40% целокупне популације су готово нестали из града.[1]

Име града је највероватније изведено од угро-финског термина "мосар" који означава мочваран и блатан крај обрастао џбуњем (баш какво је и место на ком је град Мозир настао).[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 110.540 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
73.463[3] 100.254[3] 100.254[3] 108.792[3] 110.540[3]

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Мозир важи за један од индустријски најразвијенијих градова Белорусије захваљујући својој рафинерији нафте (највећој у земљи), хемијским и петрохемијским погонима, те погонима, дрвопрерађивачке, машинске и прехрамбене индустрије. рафинерија нафте, која производи готово све врсте нафтних производа, је у заједничком белоруско - руском власништву.

Захваљујући великим залихама камене соли у околини (преко 22 милиона тона), у граду ради и велика солана „Мозырьсоль" која извози своје производе широм бившег Совјетског Савеза. У граду постоје и погони машинске, текстилне, дрвопрерађивачке и прехрамбене индустрије (пивара).

Лука "Пхов" је највећа лука у земљи. Од 1980. град има и властити аеродром који се тренутно реновира за потребе домаћег авио саобраћаја.

Образовање и спорт

[уреди | уреди извор]

На Мозирском педагошком факултету постоје катедре за језик и књижевност, математику, физику, географију, биологију и хемију.[4] Град има олимпијски базен, 3 стадиона на отвореном, мању скијашку стазу те школу за олимпијске спортове. Локални фудбалски клуб ФК Славија Мозир се тренутно такмичи у првој фудбалској лиги Белорусије.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Споменик В. И. Лењину
    Споменик В. И. Лењину
  • Сабор Светог Архангела Михаила
    Сабор Светог Архангела Михаила
  • Позориште И. Мележа
    Позориште И. Мележа
  • Детаљ из етно села Замкаваја Гора
    Детаљ из етно села Замкаваја Гора

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Distribution of the Juwish population of the USSR 1939 / edit Mordechai Alshuler. — Jerusalem, 1993. — P. 40.
  2. ^ Поспелов Е. М. Географические названия мира: Топонимический словарь / Ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд. — М.: Русские словари, 2002. — С. 272. — 512 с. — 5000 экз.
  3. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 
  4. ^ Мозирски универзитет, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Договор о братимљењу Јегорјевска и Мозира Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мозир на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мозир&oldid=28872802”