Иван III Васиљевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван III Васиљевич
Ivan III of Russia.jpg
Датум рођења (1440-01-22)22. јануар 1440.
Место рођења Москва
Велика московска кнежевина
Датум смрти 27. октобар 1505.(1505-10-27) (65 год.)
Место смрти Москва
Велика московска кнежевина
Династија Рјуриковичи
Отац Василиј II Слепи
Мајка Maria of Borovsk
Супружник Maria of Tver, Софија Палеолог
Потомство Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Helena of Moscow, Dimitri Ivanovitch
Претходник Василиј II Слепи
Наследник Василиј III Иванович

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Проширење и самосталност[уреди]

Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.

Потомство[уреди]

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[1]:

  • Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[1]:

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[1]:

  • Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]