Иван III Васиљевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван III Васиљевич

Ivan III of Russia.jpg

Датум рођења 22. јануар 1440.
Место рођења Москва (Велика московска кнежевина)
Датум смрти 27. октобар 1505.(1505-10-27)(65 год.)
Место смрти Москва (Велика московска кнежевина)
Порекло и породица
Династија Рјуриковичи

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Проширење и самосталност[уреди]

Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.

Потомство[уреди]

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[1]:

  • Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[1]:

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[1]:

  • Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]