Maksim Vorobjov

Maksim Vorobjov
Lični podaci
Puno ime	Maksim Nikiforovič Vorobjov
Datum rođenja	(1787-08-06)6. avgust 1787.
Mesto rođenja	Pskov, Ruska imperija
Datum smrti	30. avgust 1855.(1855-08-30) (28 god.)
Mesto smrti	Sankt Peterburg, Ruska imperija

Maksim Nikiforovič Vorobjov (rus. Максим Никифорович Воробьёв; 17. avgust 1787— 11. septembar 1855) bio je ruski slikar.

Biografija

Bio je sin penzionisanog vojnika koji je kasnije služio kao kustos na Carskoj akademiji umetnosti. Sa deset godina upisan je u osnovnu školu i nastavio da studira pejzažno slikarstvo kod Fjodora Aleksejeva i arhitekturu kod Žan-Fransoa Tomasa de Tomona. Godine 1809. Aleksejev se pridružio ekspediciji da istraži istorijske oblasti centralne Rusije i Vorobjov je otišao sa njim kao pomoćnik.

U periodu 1813-1814 pratio je rusku vojsku u njenim pohodima na Nemačku i Francusku. Godine 1815. postao je nastavnik na Akademiji, na toj funkciji do svoje smrti. Kasnije, 1820. godine, otputovao je u Palestinu kao deo diplomatske misije, u ime tadašnjeg velikog kneza Nikolaja Pavloviča, da bi nacrtao i napravio arhitektonske planove glavnih hrišćanskih mesta, za eventualnu upotrebu na projektima u okolini Moskve. Veći deo ovog posla je morao da se obavi u tajnosti kako bi se izbeglo mešanje lokalnih osmanskih vlasti. Pored antičkih ruševina, crtao je i skice savremenog Jerusalima i Mrtvog mora, kao i scene iz Istanbula, Smirne, Jafe i drugih mesta kroz koja je prolazio. Konačni rezultat bila je kolekcija od preko 90 akvarela koji će poslužiti kao osnova za mnoge slike. Za svoj rad je primao doživotnu penziju.

Tokom rusko-turskog rata bio je vezan za pratnju Nikolaja I (sada cara) da skicira i pravi slike po njegovom režiji, koje su uključivale nekoliko scena iz opsade Varne. Nakon iznenadne smrti njegove voljene supruge Kleo 1840. godine, zapao je u period hronične depresije i alkoholizma što je dovelo do bolesti koja mu je na kraju oduzela život. Ovim njegovog rad se smanjio i uglavnom se sastojao od skica napravljenih od 1844. do 1846. dok je putovao kroz Italiju u pokušaju da ublaži svoju tugu. Kada je umro, većina njegovih slika je još uvek bila u njegovom posedu ili su ih prenosili prijatelji i saradnici. Većina se sada nalazi u palatama ili privatnim kolekcijama. Bio je i talentovan violinista. Neki od njegovih najpoznatijih učenika bili su Lev Lagorio, Mihail Klod, Aleksej Bogoljubov i Ivan Šiškin. Njegov usvojeni sin, Sokrat, takođe je postao pejzažista i učitelj umetnosti.

Galerija

• 
  Pogled na crkvu Hristovog rođenja
• 
  Sfinge na keju u blizini Carske akademije
• 
  Poseta sa dva arapska šeika
• 
  Pejzaž iz Italije
• 
  Izlazak sunca nad Nevom
• 
  Hrast slomljen munjom (alegorija o smrti njegove supruge)

Dodatna literatura

• Cherdakova, Olga (2011). Russkiй hudožnik Vorobьev M.N.:Tradicii i novatorstvo (Vorobiev: Tradition and Innovation). LAP Lambert Academic Publishing. ISBN 3-84541-951-2. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Maksim Vorobjov na Vikimedijinoj ostavi