Margaret Fuler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Margaret Fuler
Datum rođenja(1810-05-23)23. maj 1810.
Mesto rođenjaKembridž (Masačusets), Amerika
Datum smrti19. jul 1850.(1850-07-19) (40 god.)
Mesto smrtiNjujork, Amerika
Potpis

Sara Margaret Fuler Osoli (23. maj 1810 — 19. jul 1850) poznatija kao Margaret Fuler, bila je američka novinarka, urednica, kritičarka i zagovornica prava žena povezana sa američkim pokretom transcendentalizma.. Bila je prva žena kritičar i recenzent knjiga iz oblasti novinarstva u Americi. Njena knjiga Žena u devetnaestom veku smatra se prvim većim feminističkim delom u Americi. [1]

Život i porodica[uredi | uredi izvor]

Sara Margaret Fuler rođena je 23. maja 1810. godine u Kembridžu (Masačusets) kao prvo dete kongresmena Timotija fulera i Margaret Krejn Fuler. Ime je dobila po baki sa majčine strane. Otac ju je naučio da čita i piše i bilo joj je zabranjeno da čita tipične feminističke knjige i romantične novele i romane. Kasnije u toku učenja uveo joj je i latinski jezik da bi uskoro mogla sama da prevodi jednostavnije odlomke od Vergilija.[2] Kasnije je Margaret za svoje noćne more i mesečarenje u detinjstvu krivila očevu preteranu ljubav i njegovo vrednovanje tačnosti i preciznosti.[3] Tokom dana Margaret je provodila vreme sa svojom majkom koja ju je podučavala kućnim poslovima i šivenju.

Godine 1817. rođen je njen brat Vilijam Henri Fuler, a iste godine je i njen otac izabran za poslanika u kongresu Sjedinjenih Američkih Država.[4]

Margaret je započela formalno obrazovanje 1819. godine u školi u Kembridžportu, da bi kasnije bila prebačena u žensku školu u Grotonu.[5] Posle dve godine je napustila školu i vratila se kući gde je krenula da izučava klasične nauke, jezike i svetsku literaturu.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Margaret je bila strastveni čitalac i već u tridesetoj godini je važila za najboljeg čitaoca u svih šest oblasti nove Engleske.[6] Svoje znanje je iskoristila za davanje privatnih časova po ugledu na stil poznate edukatorke tog vremena Elizabet Palmer. Njeno prvo objavljeno delo je izašlo 1834. godine u North American Review časopisu. 1836. godine dobija posao u školi u Bostonu, gde se zadržala godinu dana, da bi nakon toga prešla u školu na Providensu.[7][8] Oktobra 1839. godine Ralf Voldo Emerson, jedan od poznatijih intelektualaca 19. veka poziva Margaret da bude urednik transcendentalističkog časopisa The Dial što je ona prihvatila na osnovu prethodnog njihovog poznanstva, gde se zadržala dve godine. U leto 1843. godine otputovala je u Čikago, Milvoki, Nijagarine vodopade, Bafalo i Njujork gde je tokom obilaska razgovarala i sa predstavnicima indijanaca iz plemena Otava i Odžibva.[9] Svoja iskustva sa putovanja je opisala u svojoj knjizi pod nazivom Leto na jezerima čije pisanje je završila na svoj 34. rođendan.[4] Želeći više da sazna o regionu Velikog jezera koje je obišla na tom putovanju tražila je i dobila dozvolu da istraživanja oblasti obavi u biblioteci na Harvardu, čime je postala prva žena kojoj je dozvoljeno da koristi njihovu biblioteku.

Godine 1845. je neka svoja ranija dela proširila i objavila knjigu pod nazivom Žena u devetnaestom veku. Knjiga se bavila pitanjima koja su se ticala uloge žena u američkoj demokratiji i njenih mišljenja o mogućnostima za poboljšanjem trenutne situacije žena. Od tog trenutka knjiga je postala jedan od glavnih dokumenata vezanih za feminizam i smatra se prvim te vrste u Americi.[4]

Život i rad u Evropi[uredi | uredi izvor]

Njujorška tribuna je 1846. godine poslala Margaret u Evropu, tačnije u Englesku i Italiju da bude njihova prva strana dopisnica. Tokom naredne četiri godine dostavila je 48 dopisničkih izveštaja gde je intervjuisala mnoge poznate ličnosti tog vremena, uključujući Žorža Sanda i Tomasa Karlajla. U Engleskoj je upoznala italijanskog revolucionara Đovanija Osolija nakon čega se ubrzo udala za njega, posle čega su se preselili u Firencu.[10] Godine 1848. par dobija muško dete kojem su dali ime Anđelo.

Par je podržavao revoluciju Đuzepea Macinija za uspostavljanje Rimske Republike, a kada je nasilna revolucija ugušena morali su da se odsele iz Italije i odlučili da se presele u Ameriku. U međuvremenu je krenula da piše knjigu o istoriji Rimske Republike.

Nakon bega iz Italije, preko Francuske su krenuli na petonedeljno putovanje trgovačkim brodom Elizabet koji je prevozio mermer u Ameriku. Tokom putovanja kapetan broda je umro od malih boginja, kad je zaražen i njihov sin, ali se on oporavio.

Verovatno zbog neiskusnog zamenika kapetana brod se 19. jula 1850. godine zakucao u sprud na samo 100 metara od Fajer Ajlanda i američke obale. Porodica taj brodolom nije preživela.[4]

Tela porodice nikad nisu nađena. Jedino šta je ostalo od njihovih stvari je nešto dečije garderobe, nekoliko pisama i rukopis Margaret o usponu i padu Rimske republike.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Britanika
  2. ^ Von Mehren, 12.
  3. ^ Baker, Anne. "Margaret Fuller" in Writers of the American Renaissance: An A to Z Guide. Denise D. Knight, editor. Westport, CT: Greenwood Press, 2003: 130. ISBN 0-313-32140-X
  4. ^ a b v g Biografija
  5. ^ Powell, John. "Fuller, Margaret" in Biographical Dictionary of Literary Influences: The Nineteenth Century, 1800-1914. Westport, CT: Greenwood Press, 2001: 164. ISBN 0-313-30422-X
  6. ^ „Univerzitetska biblioteka”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2020. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  7. ^ Fuller intended to compensate for the lack of women's education
  8. ^ Cheever, str. 32
  9. ^ Gutenberg projekat
  10. ^ Forster, Margaret (1989). Elizabeth Barrett Browning. New York: Doubleday. str. 239. ISBN 0-385-24959-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарет_Фулер&oldid=26538744”