Pređi na sadržaj

Marijan Kranjc

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marijan F. Kranjc
Datum rođenja(1935-01-15)15. januar 1935.
Mesto rođenjaKumanovo, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti4. novembar 2017.(2017-11-04) (82 god.)
Mesto smrtiLjubljana, Slovenija
Zanimanjegeneral-major , publicista, komentator
Aktivni periodumirovljen 1990
Značajni radoviUticaj doktrine sukoba niskog intenziteta na borbenu izgradnju JNA (1989)
Deca2

Marijan Kranjc (Kumanovo, 15. januar 1935 — Ljubljana, 4. novembar 2017) bio je general-major JNA i publicista.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rodio se je u Kumanovu (Kraljevina Jugoslavija, danas Makedonija), dok je njegov otac Franc Kranjc izdržavao kaznu (7. decembra 1927. premešten je iz Lendave u Kumanovo za 14 godina i 4 meseca). Na početku drugog svetskog rata deo Makedonije je okupirala fašistička Bugarska i Kranjčevi su bili prognani nazad u Sloveniju. Završio je Osnovnu školu kod Svetog Jurija ob Ščavnici, malu gimnaziju u Gornoj Radgoni i višju u Mariboru, gde je bio i sekretar mladinske organizacije. Sa njom je sudelovao na radničkim akcijama Doboj - Banjaluka (1951) i Konjic - Jablanica (1952). Osmi razred sa maturom je završio u Kočevju, gde je dobio i Prešernovu nagradu za literarno-političku raspravu "Treča put u socializam". Bio je dopisnik popularnog slovenačkog magazina Mladina (od 1946) i Ljudske pravice - Borbe. Po 1990. pisao je za slovenačke vesnike Večer, Delo i Nedeljski dnevnik.

Bio je oženjen i otac dve kćeri (Irena i Lili) i pradeda dvoje unuka.

Pohađao je Vojnu akademiju JNA u Beogradu od 1954. do 1957. godine i diplomirao sa veoma dobrim uspehom, a smer pešadije sa odličnom ocenom, kao drugi u rangu. Pored raznih smerova (vojna policija, obezbeđenje, engleski jezik), završio je Višu vojnu akademiju 1966-1968 i Školu narodne odbrane 1980, obe sa odličnim uspehom. Službovao je u garnizonima Bileća, Šibenik, Split, Pula, Ljubljana i Bitolj . Prve dve godine bio je komandir voda Škole rezervnih oficira u Bileći, zatim komandir vojne policije u Šibeniku i 12. Odreda JNA na Sinaju (UN snage nakon Izraelsko - Egiptovskog rata). Od 1962. do 1987. godine neprekidno je bio u Službi bezbednosti JNA, poslednje tri godine i kao načelnik Odeljenja vojne bezbednosti 9. armije u Ljubljani.

Od 1987. godine obavljao je generalnu funkciju, prvo kao načelnik Operativno-nastavnog odeljenja 9. armije JNA, zamenik načelnika Generalštaba 9. armije i glavni vođa Abolicione grupe 9. armije u Ljubljani. Ispit za čin general-majora položio je juna 1989. godine sa veoma dobrim uspehom, nakon čega je premešten u Bitolj, na mesto načelnika štaba i istovremeno zamenika komandanta 41. korpusa. U čin general-majora unapređen je decembra 1989. godine naredbom i uz potpis tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva SFRJ Janeza Drnovšeka. Septembra 1990. penzionisan je na lični zahtev i vratio se porodici u Ljubljanu.

Nosilac je šest mirnodopskih vojnih odlikovanja, UNEF-ove (Snage Ujedinjenih nacija za hitne slučajeve) medalje za mir i savezne plakete bezbednosti (za 25 godina službe).[1]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Njegova bibliografija obuhvata 223 rada, uključujući:

  • Balkansko vojno poligon, Borec, Ljubljana, 1998.
  • Zavere i atentati na Tita, Grafis Trade, Grosuplje, 2004.
  • Slovenačka vojna obaveštajna služba, Grafis Trade, Grosuplje, 2005.
  • Plava garda - komandantov poverljivi izveštaj, Pro Andi, Maribor, 2006, dva izdanja, koautor Slobodan Kljakić;
  • Slovenački četnici, Filip Višnjić, Beograd, 2006, koautor Slobodan Kljakić;
  • Konflikt niskog intenziteta - Opšti zadatak, Pro Andi, Maribor, 2007.
  • Balkanski vojni poligon, 2. izdanje - elektronski izvor, Pro-Andi, Maribor, 2008.
  • Franjo Malgaj, Ratna sećanja 1914-1919, Pro-Andi, Maribor, 2009.
  • Legendarni slovenački doušnici, Pro-Andi, Maribor, 2011.
  • Titovi „atomski“ bunkeri, Pro-Endi, Maribor, 2014.
Takođe je pisac tekstova za Enciklopediju Slovenije, Ličnosti: Veliki slovenački biografski leksikon (2008) i Slovenika (2011). Pod pseudonimom Franc Hafner, pojavio se u slovenačkom filmu Hjuston, imamo problem 2016. [2]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vojaštvo Military”. VOJAŠTVO MILITARY (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2017-11-09. 
  2. ^ Yugoslav space program - Myth or Reality? Who are Franc Hafner, Major General Retired and his daughter dr. Ana Hafner?

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Enciklopedija Slovenije
  • Ličnosti, Veliki slovenski biografski leksikon
  • Slovenika

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријан_Крањц&oldid=27513157”