Маријан Крањц

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријан Ф. Крањц
Датум рођења(1935-01-15)15. јануар 1935.
Место рођењаКуманово, Краљевина Југославија
Датум смрти4. новембар 2017.(2017-11-04) (82 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Занимањегенерал-мајор , публициста, коментатор
Активни периодумировљен 1990
Значајни радовиУтицај доктрине сукоба ниског интензитета на борбену изградњу ЈНА (1989)
Деца2

Маријан Крањц (Куманово, 15. јануар 1935 — Љубљана, 4. новембар 2017) био је генерал-мајор ЈНА и публициста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се је у Куманову (Краљевина Југославија, данас Македонија), док је његов отац Франц Крањц издржавао казну (7. децембра 1927. премештен је из Лендаве у Куманово за 14 година и 4 месеца). На почетку другог светског рата део Македоније је окупирала фашистичка Бугарска и Крањчеви су били прогнани назад у Словенију. Завршио је Основну школу код Светог Јурија об Шчавници, малу гимназију у Горној Радгони и вишју у Марибору, где је био и секретар младинске организације. Са њом је суделовао на радничким акцијама Добој - Бањалука (1951) и Коњиц - Јабланица (1952). Осми разред са матуром је завршио у Кочевју, где је добио и Прешернову награду за литерарно-политичку расправу "Треча пут у социализам". Био је дописник популарног словеначког магазина Младина (од 1946) и Људске правице - Борбе. По 1990. писао је за словеначке веснике Вечер, Дело и Недељски дневник.

Био је ожењен и отац две кћери (Ирена и Лили) и прадеда двоје унука.

Похађао је Војну академију ЈНА у Београду од 1954. до 1957. године и дипломирао са веома добрим успехом, а смер пешадије са одличном оценом, као други у рангу. Поред разних смерова (војна полиција, обезбеђење, енглески језик), завршио је Вишу војну академију 1966-1968 и Школу народне одбране 1980, обе са одличним успехом. Службовао је у гарнизонима Билећа, Шибеник, Сплит, Пула, Љубљана и Битољ . Прве две године био је командир вода Школе резервних официра у Билећи, затим командир војне полиције у Шибенику и 12. Одреда ЈНА на Синају (УН снаге након Израелско - Египтовског рата). Од 1962. до 1987. године непрекидно је био у Служби безбедности ЈНА, последње три године и као начелник Одељења војне безбедности 9. армије у Љубљани.

Од 1987. године обављао је генералну функцију, прво као начелник Оперативно-наставног одељења 9. армије ЈНА, заменик начелника Генералштаба 9. армије и главни вођа Аболиционе групе 9. армије у Љубљани. Испит за чин генерал-мајора положио је јуна 1989. године са веома добрим успехом, након чега је премештен у Битољ, на место начелника штаба и истовремено заменика команданта 41. корпуса. У чин генерал-мајора унапређен је децембра 1989. године наредбом и уз потпис тадашњег председавајућег Председништва СФРЈ Јанеза Дрновшека. Септембра 1990. пензионисан је на лични захтев и вратио се породици у Љубљану.

Носилац је шест мирнодопских војних одликовања, УНЕФ-ове (Снаге Уједињених нација за хитне случајеве) медаље за мир и савезне плакете безбедности (за 25 година службе).[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Његова библиографија обухвата 223 рада, укључујући:

  • Балканско војно полигон, Борец, Љубљана, 1998.
  • Завере и атентати на Тита, Графис Траде, Гросупље, 2004.
  • Словеначка војна обавештајна служба, Графис Траде, Гросупље, 2005.
  • Плава гарда - командантов поверљиви извештај, Про Анди, Марибор, 2006, два издања, коаутор Слободан Кљакић;
  • Словеначки четници, Филип Вишњић, Београд, 2006, коаутор Слободан Кљакић;
  • Конфликт ниског интензитета - Општи задатак, Про Анди, Марибор, 2007.
  • Балкански војни полигон, 2. издање - електронски извор, Про-Анди, Марибор, 2008.
  • Фрањо Малгај, Ратна сећања 1914-1919, Про-Анди, Марибор, 2009.
  • Легендарни словеначки доушници, Про-Анди, Марибор, 2011.
  • Титови „атомски“ бункери, Про-Енди, Марибор, 2014.
Такође је писац текстова за Енциклопедију Словеније, Личности: Велики словеначки биографски лексикон (2008) и Словеника (2011). Под псеудонимом Франц Хафнер, појавио се у словеначком филму Хјустон, имамо проблем 2016. [2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vojaštvo Military”. VOJAŠTVO MILITARY (на језику: словеначки). Приступљено 2017-11-09. 
  2. ^ Yugoslav space program - Myth or Reality? Who are Franc Hafner, Major General Retired and his daughter dr. Ana Hafner?

Извори[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија Словеније
  • Личности, Велики словенски биографски лексикон
  • Slovenika

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријан_Крањц&oldid=27513157”