Marfa Apraksina
| Carica Marfa Apraksina | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Marfa Matvejevna Apraksina |
| Datum rođenja | 1664. |
| Mesto rođenja | Rusko carstvo |
| Datum smrti | 11. januar 1716. (51/52 god.) |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg, Rusko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Fjodor III |
| Roditelji | Matvej Vasiljevič Apraksin Domna Bogdanovna Apraksina |
| Dinastija | Romanov |
| Period | 1682 |
| Prethodnik | Agafija Grušetskaja |
| Naslednik | Paraskeva Saltikova |
Marfa Matvejevna Apraksina (rus. Ма́рфа Матве́евна Апра́ксина, rođena 1664, umrla 11. januara 1716) je bila ruska carica od 25. februara 1682. do 7. maja iste godine, kao žena cara Fjodora III Aleksejeviča.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Marfa je bila ćerka Matvejeva Vasiljeviča Apraksina, i imala je tri brata Petra, Fjodora i Andreja,[1] koji su kasnije postali bitne uloge u vlasti. Nakon što je Fjodor III ostao bez žene krenuo je u potragu za novom, i Marfa je bila dobra prilika kako bi i sam konsolidovao svoj položaj. To je odobrio mitropolit Hilarion koji je bio blizak porodici Apraksin. Venčanje tada 17-godišnje Marfe i dvadesetogodišnjeg Fjodora održano je 25. februara 1682. godine.[2] Međutim ona je zvanično carica bila samo 71 dan, jer Fjodor umire već 7. maja od skorbuta i Marta ostaje udovica do kraja života. Živela je u Moskvi a zatim u Sankt Peterburgu u svojoj kući. Svojim veštim potezima i ponašanjem, imala je veoma čvrst i poštovan stav na sudu. Imala je poverenje i poštovanje za mlađeg brata njenog muža Petra Velikog. I ona je imala poverenje kod uže carske porodice od carice Paraskeve i njene tri ćerke. U decembru 1715. godine Marta posećuje bolesnog kralja, ali se ubrzo i sama razbolela i umrla. Sahrana carice je održana 7. januara 1716.[1] po starom kalendaru u katedrali Svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu.
Kraljica Marta bila je izuzetno pobožna žena, koja je ostala pristalica starih rituala. Ona je poslednja član kraljevske porodice, čija je sahrana izvršena u skladu sa drevnim tradicijama, koje su sadržane u naricanju nad kovčegom pokojnika. Posle sahrane Petar je izdao dekret o zabrani drevnih ruskih rituala na sahranama.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grigorяn V. G. Romanovы. Biografičeskiй spravočnik. — : AST, 2007.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b (jezik: ruski)„ЭSBE/Apraksinы”. Pristupljeno 14. 11. 2017.
- ^ (jezik: ruski)„Portret Marfы Matveevnы Apraksinoй, ženы carя Fedora Alekseeviča. Dekabrь 1681-14 fevralя 1682”. Pristupljeno 14. 11. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: ruski) ЭSBE/Marfa Matveevna
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
