Masakr u Kolumbajnu

Masakr u Kolumbajnu
Mesto	Kolumbajn, SAD
Datum	20. april 1999. god. (1999-04-20) vreme: 11.19—12.08 č
Meta	Srednja škola Kolumbajn
Ubijeno	13
Ranjeno	24
Počinilac	Erik Haris, Dilan Klibold

Masakr u Kolumbajnu je bio pucnjava u srednjoj školi Kolumbajn u Litltonu, Kolorado koji se dogodio 20. aprila 1999. Dva učenika - Erik Haris i Dilan Klibold - su tom prilikom napali učenike i osoblje, ubivši 12 učenika i jednog nastavnika i ranivši 21 učenika uz 3 koja su povređena prilikom pokušaja bega iz škole. Napadači su nakon toga izvršili samoubistvo. Pored pucnjave, složeni i planirani napad je uključivao postavljanje bombe da se odvuče pažnja vatrogascima i školskom obezbeđenju, boce sa propanom pretvorene u bombu smeštenu u školskoj menzi, 99 eksplozivnih naprava i podmetanje bombi u automobile.

Ovaj događaj predstavlja šesti najveći školski masakr u američkoj istoriji - iza masakra u školi u Batu 1927. godine, masakra u Virdžinijskom politehničkom institutu 2007. godine, masakra u osnovnoj školi Sendi Huk 2012. godine, masakra na Univerzitetu Teksasa 1966. godine i masakra u Stounmen Daglas srednjoj školi 2018. godine, odnosno drugi najveći u istoriji američkih srednjih škola. Zločin je inspirisao nekoliko kopija, a "Kolumbajn" je postao sleng za školsku pucnjavu.

Masakr je duboko potresao i šokirao američku javnost, s obzirom na svoje razmere, iznenadnost kao i na okolnosti u nikada pravilno razjašnjene motive. Iako je motiv napada ostao nejasan, lični dnevnici dvojice izvršilaca svedoče da su želeli da njihova akcija bude ravna bombaškom napadu u Oklahoma Sitiju. Takođe se veruje da su izvršili ovu radnju zbog zlostavljanja u školi. Zbog toga je odmah postao tema brojnih debata, odnosno argument koga su koristili protivnici američkog prava na držanje oružje. Rasprave su se osim oružja ticala i svakodnevnice američkih srednjih školama, postojanja klika, tinejdžerske upotrebe antidepresiva, raznih supkultura kao i uticaja interneta, muzike, nasilnih filmova i video-igara na američku omladinu. Reakcije američke javnosti neposredno nakon masakra se često navode kao školski primer moralne panike.

Pozadina

Počinioci

Dilan (Benet) Klibold je rođen u u u državi Kolorado, 11. septembra 1981. Roditelji su mu bili Tomas i Suzan Klibold. Nakon što su završili sa pucnjavom u Kolumbajnu, izvršili su samoubistvo, Dilan je tada imao 17 godina. Imao je problema sa depresijom i samopovređivanjem, i često je pisao u dnevnik kako se oseća. Bio je dosta stidljiv i povučen. U Kolumbajnu su ga zlostavljali i smatra se da je to razlog zbog kojeg su pucali u školi.

Erik (Dejvid) Haris je rođen u Vičiti u državi Kanzas, 9. aprila 1981. Roditelji su mu bili Vejn i Ketrin Haris. Kao i Dilan, izvršio je samoubistvo nakon pucanja u Kolumbajnu, i tad je imao 18 godina. Imao je problema sa besom, išao je kod psihologa i uzimao je lekove (Fluvoksamin - Luvox). Tokom svog detinjstva se dosta selio zbog svog oca jer je bio deo Američkog ratnog vazduhoplovstva. On je takođe bio maltretiran u školi (bacali ga o ormariće, gađali ga kamenjem i staklenim flašama itd.)

U školi, Haris i Klibold su dosta bili aktivni u produkciji školskih priredbi, rukovodili video produkcijom i postali kompjuterski asistenti, održavajući server za školske kompjutere. Haris i Klibold su prvobitno bili prijavljeni kao članovi grupe koja se nazivala "Trenčkout mafija" (Trenchcoat Mafia), iako u stvari nisu imali nikakvu posebnu vezu sa grupom i nisu se pojavili na grupnoj fotografiji Trenčkout mafije u godišnjaku Kolumbajna. Klibold je otišao na maturski ples tri dana pre pucanja sa školskom drugaricom Robin Anderson.

Haris i Klibold povezali su svoje lične računare na mrežu i igrali su se preko interneta. Haris je kreirao niz nivoa za igru Doom, koji su kasnije postali poznati kao 'Harisovi nivoi'. Haris je imao nadimak na netu "REB" (skraćenica od Rebel, nadimak sportskih timova iz Kolumbajna) i druge sajber pseudonime, uključujući "Rebldomakr", "Rebdoomer" i "Rebdomine", dok se Klibold zvao "VoDKa" i "VoDkA". Na sajtovima su otvoreno zagovarali o mržnji prema ljudima iz njihovog susedstva i sveta u celini.

Dva dečaka su upala u nevolje sa zakonom jer su provalili u zaključani kombi i ukrali računare i elektroniku. U januaru 1998. godine, optuženi su za zločin, razbijanje i ulazak, nezakonit ulazak i krađu. Obojica su ostavili dobre utiske oficirima koji su im zatim ponudili da ukinu krivičnu evidenciju ako pristanu da pohađaju diverzantski program kako bi uključili rad u zajednici, dobili psihijatrijsko lečenje i poštovali zakon.

Haris je morao da prisustvuje časovima za upravljanje besom gde je, opet, ostavio povoljan utisak. Oni su se tako dobro ponašali da ih je njihov probacioni službenik otpustio iz programa nekoliko meseci pre roka. Od Harisa je primećeno da je on "vrlo svetao pojedinac koji će verovatno uspeti u životu", dok je za Klibolda rečeno da je inteligentan, ali "treba shvatiti da je težak posao deo ispunjavanja sna". 30. aprila Haris je predao prvu verziju pisma izvinjenja koje je napisao vlasniku kombija, koji je završio narednog meseca. U pismu, Haris je izrazio žaljenje zbog svojih postupaka; međutim, u jednom od svojih dnevnika od 12. aprila, on je napisao: "Zar Amerika ne bi trebalo da bude slobodna zemlja? Kako to, ako imam slobodu, ne mogu uzeti malo njegove jebene imovine ako ih ostavi u prednjem sedištu njegovog jebenog kombija na vidljivom mestu usred jebene nedođije jebenim petkom uveče? Prirodna selekcija. Treba upucati debila."

U decembru 1998. godine, Haris i Klibold su snimili Plaćene ubice za najam, video za školski projekat u kojem su psovali, vikali na kameru, davali nasilne izjave, i glumili kako pucaju i ubijaju učenike u hodniku svoje škole. Obojica su prikazali teme nasilja u svojim kreativnim projektima za školu; Harisova profesorka je rekla: "Tvoj je jedinstven pristup i tvoje pisanje radi na grozan način - dobri detalji i raspoloženje."

Masakr

Dana 20. aprila 1999. godine, dok je pušio cigaretu na početku pauze za ručak, Bruks Braun je video kako Haris dolazi u školu. Braun je prekinuo svoje prijateljstvo sa Harisom godinu dana ranije, jer je Haris bacio komad leda na staklo auta; Braun se pomirio Harisom neposredno pre pucanja. Braun je kritikovao Harisa što je preskočio svoje jutarnje časove, jer je Haris uvek bio ozbiljan u pogledu školskog rada i na vreme je dolazio na nastavu. Haris je navodno rekao: "Više nije važno", a takođe je rekao: "Bruks, sada mi se sviđaš. Odlazi odavde. Idi kući." Braun je brzo napustio školski teren. U 11:19 sati, čuo je prve pucnjeve nakon što je odšetao malo dalje od škole, i obavestio je policiju preko telefona.

Tada je i Dilan Klibold stigao u školu u odvojenom automobilu, ostavili su dve velike torbe, svaka je imala 20-kilogramsku bombu propana, u školskoj kafeteriji. Kada se ovi uređaji nisu detonirali, Haris i Klibold su pokrenuli napad na svoje kolege. To je bio najsmrtonosniji napad ikada izvršen u američkoj srednjoj školi sve do pucanja u Stounmen Daglas srednjoj školi ( Stoneman Douglas High School )14. februara 2018. Haris je bio odgovoran za osam od trinaest potvrđenih smrtnih slučajeva (Rejčel Skot, Daniel Rourba, učitelj identifikovan kao Dejv Senders, Stiv Kurno, Kasi Bernhal, Ajzeja Šuels, Keli Fleming i Daniel Mauser), dok je Klibold bio odgovoran za preostalih pet (Kajl Velaskez, Metju Kekter, Loren Taunsend, Džon Tomlin i Kori DePuter). Bilo je 24 ranjenika.

U 12:02 sati Haris i Klibold su se vratili u biblioteku. To je bilo 20 minuta nakon što je završeno njihovo smrtonosno pucanje, ostavljajući 12 učenika mrtvih, jednog učitelja koji umire, i još 24 učenika i osoblja povređenih. Deset njihovih žrtava je ubijeno u biblioteci. Haris i Klibold su otišli na zapadne prozore i pucali na policiju. Šest minuta kasnije, oni su otišli do polica za knjige blizu stola gde je Patrik Ajrlend ležao teško ranjen i bez svesti. Studentkinja Lisa Krojc, povređena u ranijim napadima u biblioteci, takođe je bila u sobi, nesposobna za kretanje.

U 12:08 sati, učitelj umetnosti Peti Nilson, koja se zaključala u sobi za odmor sa studentom Brajan Andersonom i osobljem biblioteke, čuli su Harisa i Klibolda kako glasno viču: "Jedan! Dva! Tri!" zatim se čuo zvuk pucnjave. Haris je ispalio svoju pušku kroz gornji deo svojih usta, a Klebold se upucao u levi deo mozga svojim poluautomatskim pištoljem TES-9.

Masakr u Kolumbajnu je postao inspiracija za brojna umetnička dela, a međunarodnoj javnosti je, između ostalog, poznat i po dokumentarnom filmu Majkla Mura Kuglanje za Kolumbajn, nagrađenim Oskarom.