Maska srama

Maska srama je blaži oblik srednjovekovnih sprava za mučenje. Ona se zaključavala na glavi optuženog i on nije mogao da je skida tokom izdržavanja kazne.

Istorijat

Prve tragove ovakvih maski ostavio je Libanije (grč. Λιβάνιος, oko 314-oko 394) starogrčki, odnosno ranovizantijski pisac i učitelj retorike u svojim „Govorima“ iz 389. godine u kojima opisuje nepravedno oštre kazne Eutropija rimskog guvernera Sirije za manja krivična dela. Tačnije, on nije osuđivao samo na bičevanje do smrti, već je dan pre egzekucije preduzimao rafinirano omalovažavanje navlačeći na glavu kažnjenika masku sa likom magarca (onocefalnu masku, ὀνο- prefiks koji se odnosi na magarca (ὀνοτρόφος vlasnik magarca) i κεφαλή - glava). Svrha je bila da se pobudi vedrina i smeh na štetu krivca, njegove suze bile su skrivene, a sažaljenje gledalaca je suzbijeno. Ovome je doprinosilo i zvono koje je bilo sastavni deo maske.

Mnogi pisci, kao Zenon Aleksandrinac, dovode u vezu ovaj surovi običaj i sa kažnjavanjem hrišćana jer su pagani tokom ranog hrišćanstva prikazivali hrišćanskog Boga "Deus Christianorum" sa magarećom glavom „caput asini“, a veru Jevreja i ranih hrišćana nazivali onolatrijom (obožavanjem magarca).

Maske srama egzistiraju tokom srednjeg veka i dobijaju razne druge oblike. U Evropi su primenjivane do XVIII veka, a ređe i posle toga.

• 
  Paganski grafiti iz II veka na kome Aleksamenos (vojnik hrišćanin) obožava raspetog magarca „Aleksamenos poštuje Boga“ (ΑΛΕΞΑΜΕΝΟΣ ΣΕΒΕΤΕ ΘΕΟΝ).
• 
  Srednjovekovna maska srama sa magarećim ušima (Izložba "Srednjovekovne sprave za mučenje", Kalemegdan 2016).
• 
  Srednjovekovna maska srama (Izložba "Srednjovekovne sprave za mučenje", Kalemegdan 2016).
• 
  Srednjovekovna maska srama (Izložba "Srednjovekovne sprave za mučenje", Kalemegdan 2016).

Cilj kažnjavanja

Maska srama uzrokovala je dve različite povrede: duhovne i fizičke. Žrtve su bile izložene javnim ismevanjima i istovremeno bile fizički mučene. Maske su ponekad imale sa unutrašnje strane delove, poput kuglice ili pločice, koje su ulazile u usta ili nos žrtve, sprečavajući da on ili ona viču i vrište.

Krivac je bio primoran da nosi ovu masku u javnosti, tako da je ona delovala i kao kazna, ali i odvraćanje drugih od sličnih zlodela. Maska je bila bogato dekorisana i svaki zanatlija je pravio svoj sopstveni model. Nije sasvim jasno za koje se sve prestupe koristila ova maska. Zna se da je primenjivana za kažnjavanje žena koje cy se neprikladno oblačile. Cilj ove kazne bio je stvaranje osećaja neprijatnosti i urušavanje ugleda kažnjenika.

Maska sa dugim ušima trebalo je da asocira na osobu glupu kao magarac, dok je ona sa njuškom ili svinjskim licem trebalo da podseća na prljavštinu.

Literatura

• Victorians word
• Pack, R. (1955) An Onocephalic Mask. The Harvard Theological Review, Vol. 48, No. 1, pp. 93-96, Cambridge University Press on behalf of the Harvard Divinity School
• Wellman, Tennyson Jacob (2008). „Making Tradition of an Ass. Zênôn the Alexandrian, a White Donkey, and Conversion to Hellenism”. Religion and Theology. 15 (3–4): 321—339. doi:10.1163/157430108X376564.