Maja Radivojević
| Maja Radivojević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1990. |
| Mesto rođenja | Požarevac, SFRJ, danas Srbija |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 2017—danas |
| Žanr | interpretacija tradicionalnih narodnih pesama |
| Instrument | Etnomuzikologija |
Maja Radivojević (Požarevac, 1990), srpski je etnomuzikolog, zaposlena u Muzikološkom institutu SANU u Beogradu od 2017. godine.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završila je osnovne i master akademske studije na Katedri za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, gde je trenutno doktorand. Na pomenutoj Katedri bila je angažovana kao saradnik u nastavi u okviru kursa Analiza srpskih vokalnih oblika tokom šest godina. Odlukom Senata Univerziteta umetnosti odobrena je tema njene doktorske teze pod naslovom (Re)konstrukcija etničkog identiteta Vlaha putem muzike (na primeru vokalne i vokalno-instrumentalne prakse Ungurjana iz oblasti Mlave, Zvižda i Homolja), koja je u izradi, pod mentorstvom vanr. prof. dr Sanje Radinović.
U polje njenog interesovanja ulazi muzika manjina, odnos muzike i identiteta, kulturna politika i muzika, aplikativna etnomuzikologija. Posebno je fokusirana na terensko istraživanje muzičke prakse srpskog i vlaškog stanovništva istočne Srbije. Učestvuje na domaćim i međunarodnim konferencijama gde prezentuje rezultate svojih istraživanja, koje objavljuje u časopisima i zbornicima od nacionalnog i međunarodnog značaja. Učestvovala je u više i rukovodila nekoliko projekata koji su za cilj imali istraživanje, prezervaciju i prezentaciju elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Angažovana je i u oblasti aplikativne etnomuzikologije: aktivno se bavi interpretacijom tradicionalnih narodnih pesama.
Tokom studentskih dana bila je aktivni član pevačke grupe Katedre za etnomuzikologiju, sa kojom je učestvovala u snimanju audio-diska Nakićaj se Lazare (FMU, 2017). Bavi se i podučavanjem mladih pevača putem radionica i seminara, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Trenutno je umetnički rukovodilac pevačke grupe Đurđe, koja radi pri Institutu za umetničku igru u Beogradu. Honorarno je sarađivala s redakcijama magazina Etnoumlje i Drugog programa Radio Beograda.[2]
Član je Udruženja folklorista Srbije i Međunarodnog saveta za tradicije muzike i plesa (ICTMD).
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Autor je monografije Milija Radivojević Baja – tradicija u nastajanju,[3] koautor dve monografske građe Muzičko-plesno folklorno nasleđe Stiga[4] i Požarevačka Morava: muzičko i plesno folklorno nasleđe i kourednik međunarodnog zbornika radova Oblikovanje sadašnjosti budućnošću: muzikologija, etnomuzikologija i savremenost.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
Kao vokalni solista je osvojila više nagrada. Dobitnica je ÖeAD - austrijske stipendije za studijsko usavršavanje u Beču na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti (Universität für Musik und darstellende Kunst Wien; mentor: prof. dr Ursula Hemetek).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Maja Radivojević”. Muzikološki institut SANU. Pristupljeno 25. 5. 2024.
- ^ „Maja Radivojević: Otrgnuti pesmu i običaje od zaborava”. Reč naroda. Pristupljeno 25. 5. 2024.
- ^ „Milija Radivojević Baja: Tradicija u nastajanju”. DAIS - Digitalni arhiv izdanja SANU. Pristupljeno 25. 5. 2024.
- ^ „Muzičko plesni folklorno nasleđe Stiga”. Zavičajni fond Biblioteke "Srboljub Mitić". Pristupljeno 25. 5. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Milija Radivojević Baja ‒ Tradicija u nastajanju Autor: Maja Radivojević”. RTS. Pristupljeno 25. 5. 2024.
