Маја Радивојевић
| Маја Радивојевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1990. |
| Место рођења | Пожаревац, СФРЈ, данас Србија |
| Музички рад | |
| Активни период | 2017—данас |
| Жанр | интерпретација традиционалних народних песама |
| Инструмент | Етномузикологија |
Маја Радивојевић (Пожаревац, 1990), српски је етномузиколог, запослена у Музиколошком институту САНУ у Београду од 2017. године.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршила је основне и мастер академске студије на Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, где је тренутно докторанд. На поменутој Катедри била је ангажована као сарадник у настави у оквиру курса Анализа српских вокалних облика током шест година. Одлуком Сената Универзитета уметности одобрена је тема њене докторске тезе под насловом (Ре)конструкција етничког идентитета Влаха путем музике (на примеру вокалне и вокално-инструменталне праксе Унгурјана из области Млаве, Звижда и Хомоља), која је у изради, под менторством ванр. проф. др Сање Радиновић.
У поље њеног интересовања улази музика мањина, однос музике и идентитета, културна политика и музика, апликативна етномузикологија. Посебно је фокусирана на теренско истраживање музичке праксе српског и влашког становништва источне Србије. Учествујe на домаћим и међународним конференцијама где презентује резултате својих истраживања, које објављује у часописима и зборницима од националног и међународног значаја. Учествовала је у више и руководила неколико пројеката који су за циљ имали истраживање, презервацију и презентацију елемената нематеријалног културног наслеђа Србије. Ангажована је и у области апликативне етномузикологије: активно се бави интерпретацијом традиционалних народних песама.
Током студентских дана била је активни члан певачке групе Катедре за етномузикологију, са којом је учествовала у снимању аудио-диска Накићај се Лазаре (ФМУ, 2017). Бави се и подучавањем младих певача путем радионица и семинара, како у земљи, тако и у иностранству. Тренутно је уметнички руководилац певачке групе Ђурђе, која ради при Институту за уметничку игру у Београду. Хонорарно је сарађивала с редакцијама магазина Етноумље и Другог програма Радио Београда.[2]
Члан је Удружења фолклориста Србије и Међународног савета за традиције музике и плеса (ICTMD).
Библиографија
[уреди | уреди извор]Аутор је монографије Милија Радивојевић Баја – традиција у настајању,[3] коаутор две монографске грађе Музичко-плесно фолклорно наслеђе Стига[4] и Пожаревачка Морава: музичко и плесно фолклорно наслеђе и коуредник међународног зборника радова Обликовање садашњости будућношћу: музикологија, етномузикологија и савременост.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Као вокални солиста је освојила више награда. Добитница је ÖeAD - аустријске стипендије за студијско усавршавање у Бечу на Универзитету за музику и сценске уметности (Universität für Musik und darstellende Kunst Wien; ментор: проф. др Урсула Хеметек).
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Маја Радивојевић”. Музиколошки институт САНУ. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „Мајa Радивојевић: Отргнути песму и обичаје од заборава”. Реч народа. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „Милија Радивојевић Баја: Традиција у настајању”. ДАИС - Дигитални архив издања САНУ. Приступљено 25. 5. 2024.
- ^ „Музичко плесни фолклорно наслеђе Стига”. Завичајни фонд Библиотеке "Србољуб Митић". Приступљено 25. 5. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Милија Радивојевић Баја ‒ Традиција у настајању Аутор: Маја Радивојевић”. РТС. Приступљено 25. 5. 2024.
