Manje poznati faktori rizika za srčani udar

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gojaznost je manje poznati faktori rizika za srčani udar

Manje poznati faktori rizika za srčani udar su posebna grupa kardioloških faktora, na koje se za razliku od onih dobro poznatih—standardnih, univerzalnih i najčešćih među kojima dominiraju pušenje, šećerna bolest, visok krvni pritisak, gojaznost i nedostatak vežbanja, koji mogu povećati rizik od infarkta miokarda kod gotovo bilo koje oosobe.[1] Na njih se često ne pomišlja a oni kod određenih ljudi u momentu pojave predstavljaju itekakav rizik.

Manje poznati faktori[uredi | uredi izvor]

Ateroskleroza koronarnih arterija je najčešći uzrok infarkta miokarda (M), koji se započinje od detinjstva i postepeno napreduje starenjem. Nekoliko faktora rizika utiče na njegov napredak, a kategorisani su kao klasični, tradicionalni i novi faktori. Uloga nepoznatih faktora rizika u poslednje vreme postaje sve značajnija, na šta ukazuju brojne studije u kojima se navode novi faktori rizika uprkos važnosti klasičnih faktora.[2] U te faktore među značajnijim spadaju ekstremna hladnoća, iznenadni napor. obilan obrok, intenzivne emocije i drugi sa srčanim udarom povezani uslovi (kada se pacijentu dijagnostikuje ozbiljno zdravstveno stanje).[3]

Ekstremna hladnoća[uredi | uredi izvor]

Niska temperatura i čišćenje snega, zbog iznenadnog napora, pošalje u bolnicu veliki broj ljudi zbog srčanih tegoba

Niska temperatura uzrokuju stezanje arterija, što može prouzrokovati nagli porast krvnog pritiska i malji protok krvi. U kombinaciji sa fizičkim naporima, kao što je čišćenje snega lopatom ekstremna hladnoća može biti uzrog ekstremnog naprezanja za neko srce. Svake godine samo u Sjedinjenim Američkim Državama čišćenje snega pošalje u bolnicu više od 11.000 ljudi - među kojima najmanje 7% ima srčane tegobe.[3]

Iznenadni napor[uredi | uredi izvor]

Iznenadni fizički napor kod nedovoljno aktivnih osoba može dovesti do srčanog udara. To se može dogoditi od nečeg naizgled bezazlenog poput košarkaške igre ili od dizanja i nošenja nečega teškog, npr. lopate pune snega, guranja kola ili pomeranja nameštaja. Ljudi koji nisu navikli na vežbanje ili imaju tradicionalne faktore rizika od srčanih bolesti, su u povećanom riziku od srčanog udara nakon težih fizičkih opterećenja.[3]

Obilni obrok[uredi | uredi izvor]

Teški i obilni obrok može izazvati srčani udar, jer nakon obilnih obroka lipidi u serumu rastu što ima veliku ulogu u ishemijskoj bolesti srca. Istraživači misle da se to dešava jer jedenje povećava nivo hormona epinefrina koji može povećati krvni pritisak i učestalost pulsa., i rzultovati srčanim udarom.[4]

Obilan obrok hrane može izazvati srčani udar

Intenzivne emocije[uredi | uredi izvor]

Ventrikulogram leve komore tokom sistole, koji pokazuje karakteristično sferno širenje i nepokretnost vrha srca kod pacijenta sa takotsubo kardiomiopatijom.

Studije su pokazale da intenzivan bes i tuga mogu izazvati srčani udar, najverovatnije usled naglog porasta srčane frekvencije i krvnog pritiska izazvanog faktorom iznenađenja, ili kao posledica mentalne ili psihološke patnje. Time je nauka danas dokazala da se zaista može „umreti i od tuge“ ili slomljenog srca, izazvane oblikom neishemijske kardiomiopatije, koja pretežno pogađa žene u postmenopauzi.

Budući da mnoge osobe doživljavaju ove emocije tokom svog života i proživljavaju ih, verovatno je da će one negativno uticati na ljude koji već imaju povećan rizik od srčanog udara.[3]

Postoji stanje zvano Takotsubo kardiomiopatija medicinsko ime za srčani problem koji obično izazivaju naročito intenzivne emocije i predstavlja životnu opasnost koja se naziva i sindromom slomljenog srca, za koji je nauka danas dokazala da ova kardiomiopatija može imitirati srčani udar, iako je on nešto drugačija od klasičnog srčanog udara.[5][6] Karakteriše se prolaznom regionalnom sistolnom disfunkcijom leve komore u odsustvu angiografski značajne bolesti koronarnih arterija ili akutne rupture plaka. U većini slučajeva takotsubo kardiomiopatije, abnormalnost u srčanom zidu proteže se dalje od teritorije koju ishranjuje jedna epikardna koronarna arterija.[7] Karakteriše se prolaznom regionalnom sistolnom disfunkcijom leve komore u odsustvu angiografski značajne bolesti koronarnih arterija ili akutne rupture plaka. U većini slučajeva takotsubo kardiomiopatije, abnormalnost u srčanom zidu proteže se dalje od teritorije koju ishranjuje jedna epikardna koronarna arterija.[7][8][7]

Taktosubo kardiomiopatija se češće javlja kod žena u postmenopauzi, u trenucima jake tuge, kad proizvodi simptome slične srčanom udaru koji uzrokuju iznenadnu srčanu insuficijenciju. Smatra se da je ona rezultat arterijskog spazma. U tom smislu lečenje ove srčana insuficijencija često se rešava nakon smirivanja tuge. Kasnija ispitivanja uglavnom ne pokazuju dokaze o klasičnom srčanom udaru.[9][10] Karakteriše se prolaznom regionalnom sistolnom disfunkcijom leve komore u odsustvu angiografski značajne bolesti koronarnih arterija ili akutne rupture plaka. U većini slučajeva takotsubo kardiomiopatije, abnormalnost u srčanom zidu proteže se dalje od teritorije koju ishranjuje jedna epikardna koronarna arterija.[7][11] Karakteriše se prolaznom regionalnom sistolnom disfunkcijom leve komore u odsustvu angiografski značajne bolesti koronarnih arterija ili akutne rupture plaka. U većini slučajeva takotsubo kardiomiopatije, abnormalnost u srčanom zidu proteže se dalje od teritorije koju ishranjuje jedna epikardna koronarna arterija.[7]

Sa srčanim udarom povezani uslovi[uredi | uredi izvor]

Reumatoidni artritis (na slici), kao i druga zapaljensku bolest može prouzrokovati upale u krvnim sudovima koje mogu rezultovati srčanim udarom

Kada se pacijentu dijagnostikuje ozbiljno zdravstveno stanje koje na prvi pogled nije povezano sa njegovim srcem, on često ne pomišlja na rizik od mogućeg srčanog udara. Međutim uloga određenih stanja, i te kako može imati značaj u povećanju rizika od srčanog udara. Uslovi za koje je poznato da povećavaju rizik od srčanog udara uključuju:

  • Reumatoidni artritis,[12] lupus[13][14] i bilo koja druga zapaljenska bolest koje prouzrokovati upale u krvnim sudovima, koje mogu rezltuovati srčanim udarom
  • Preeklampsija (podiže krvni pritisak).[15][16]
  • Gestacijski dijabetes (u velikoj meri povećava rizik od srčanog udara)
  • Apneja u snu (uzrokuje agresivne bolesti srca koje povećavaju rizik od srčanog udara za 30% tokom pet godina).[17]
  • Prethodno zračenje grudnog koša (npr u terapiji rak leve dojke) može oštetiti srce i rezltovati srčanoim udarom

Svaka osoba sa jednim od ovih uslova treba obavezno da poseti kardiologa pored svog redovnog lekara.[3]

Noviji faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Među novim faktorima rizika, nedavno je identifikovana:

  • Upala koja je možda posledica infekcije,
  • Zagađenja vazduha
  • Drugi faktori rizika koji se moraju proceniti su homocistein, serumski amiloid i antitela protiv oksidovanog LDL-a.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Is Your Chest Pain Due to a Heart Attack — or Not?”. Health Essentials from Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). 2. 1. 2017. Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  2. ^ Ali, Rafighdoust Abbas; Asadollah, Mirzaee; Hossien, Rafigdoust Amir (2010). „The Role of Unknown Risk Factors in Myocardial Infarction”. Cardiology Research. 1 (1): 15—19. ISSN 1923-2829. PMC 5358233 Slobodan pristup. PMID 28352371. doi:10.4021/cr103e. 
  3. ^ a b v g d „5 Lesser-Known Risk Factors for Heart Attack”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  4. ^ Libby, Peter; Ridker, Paul M.; Maseri, Attilio (2002-03-05). „Inflammation and Atherosclerosis”. Circulation (na jeziku: engleski). 105 (9): 1135—1143. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/hc0902.104353. 
  5. ^ Nandal S, Castles A, Asrar Ul Haq M, van Gaal W. Takotsubo cardiomyopathy triggered by status epilepticus: case report and literature review. BMJ Case Rep. 2019 Jan 29;12(1) [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  6. ^ m. Douglas, Taylor; Wengrofsky, Perry; Haseeb, Syed; Kupferstein, Eric; Theetha Kariyanna, Pramod; Schwartz, Jacob; Salciccioli, Louis; i. Mcfarlane, Samy (2018). „Takotsubo Cardiomyopathy Mimicking Myocardial Infarction in a Man with Myasthenic Crisis: A Case Report and Literature Review”. Am J Med Case Rep. 6 (9): 184—188. S2CID 54481254. doi:10.12691/ajmcr-6-9-4. 
  7. ^ a b v g d „Takotsubo cardiomyopathy (broken-heart syndrome)” (na jeziku: nemački). Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  8. ^ Ahmad, Sarah A.; Brito, Daniel; Khalid, Nauman; Ibrahim, Michael A. (2020), Takotsubo Cardiomyopathy, StatPearls Publishing, PMID 28613549, Pristupljeno 27. 9  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  9. ^ Awad HH, McNeal AR, Goyal H. Reverse Takotsubo cardiomyopathy: a comprehensive review. Ann Transl Med. 2018 Dec. . 6 (23). 2020: 460.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  10. ^ Awad, Hamza H.; McNeal, Ashley R.; Goyal, Hemant (2018). „Reverse Takotsubo cardiomyopathy: a comprehensive review”. Annals of Translational Medicine. 6 (23): 460—460. ISSN 2305-5839. doi:10.21037/atm.2018.11.08. 
  11. ^ Baltzer Nielsen, Solveig; Stanislaus, Sharleny; Saunamäki, Kari; Grøndahl, Carsten; Banner, Jytte; Jørgensen, Martin Balslev (2019-02-15). „Can acute stress be fatal? A systematic cross-disciplinary review”. Stress. 22 (3): 286—294. ISSN 1025-3890. PMID 30767612. S2CID 73448921. doi:10.1080/10253890.2018.1561847. 
  12. ^ Branch, NIAMS Science Communications and Outreach (2017-04-20). „Rheumatoid Arthritis”. National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-18. 
  13. ^ Lahita RG. Introduction. In: Lahita RG, ed. Systemic Lupus Erythematosus. New York: John Wiley and Sons. 1987; 1-3.
  14. ^ Boltzer JW. Systemic lupus erythematosus. I. Historical aspects. MD State Med J 1983; 37:439.
  15. ^ Eiland, Elosha; Nzerue, Chike; Faulkner, Marquetta (2012). „Preeclampsia 2012”. Journal of Pregnancy. 2012: 1—7. doi:10.1155/2012/586578. 
  16. ^ Hypertension in pregnancy. ACOG. 2013. str. 2. ISBN 9781934984284. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 22. 07. 2017. 
  17. ^ Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. Interna medicina, Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 pp. 726.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мање_познати_фактори_ризика_за_срчани_удар&oldid=27699086”