Mesje 31

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

M31
Podaci posmatranja (J2000.0 epoha)
Strano imeAndromeda nebula
SazvežđeAndromeda
Rektascenzija0h 42m 44,3s
Deklinacija+ 41° 16" 8'
Crveni pomak-0,001004[1]
Heliocentrična radijalna brzina-301 km/s[1]
Udaljenost0,834 Mpc[2]
Prividna veličina (V)3,5
Vrstaspiralna galaksija
Veličina189,10' x 61,7'
Pozicioni ugao (V)35°
Fotografska magnituda
(B filter)		4,3
Ostale oznake
NGC 224, UGC 454, MCG 7-2-16, CGCG 535-17, PGC 2557
Vidi još: Galaksija, Spisak galaksija
Galaksija Andromeda

Andromedina galaksija ili M31 (Mesje 31) ili NGC 224 je spiralna galaksija u sazvežđu Andromeda koja se nalazi u Mesjeovom katalogu objekata dubokog neba.

Andromedina galaksija je udaljena je od Mlečnog puta približno 2,5 miliona svetlosnih godina.[3] Donedavno se smatralo da je najveća galaksija u Lokalnoj grupi, koja se sastoji od Andromede, Mlečnog puta, galaksije Trougao i još tridesetak manjih galaksija. Skorija istraživanja pokazuju kako Mlečni put sadrži više tamne materije i najverovatnije je najmasivnija galaksija. Međutim, najnovija posmatranja Špicer svemirskim teleskopom, otkrila su da Andromeda sadrži približno bilion (1012) zvezda, što je daleko više od Mlečnog puta.[4] Andromeda je na tamnom noćnom nebu vidljiva i golim okom i predstavlja jedan od najsjajnijih objekata, ali je zbog svetlosnog zagađenja u velikim gradovima vidljiv samo centralni deo galaksije, dok je pun prečnik iste sedam puta veći od prečnika punog meseca. Deklinacija objekta je + 41° 16' 8" a rektascenzija 0h 42m 44,3s. Prividna veličina (magnituda) objekta M31 iznosi 3,5 a fotografska magnituda 4,3. Nalazi se na udaljenosti od 0,834 miliona parseka od Sunca. M31 je još poznat i pod oznakama NGC 224, UGC 454, MCG 7-2-16, CGCG 535-17, Andromeda nebula, PGC 2557.

Virijalna masa galaksije Andromeda istog je reda veličine kao i Mlečni put, sa oko 1 bilion Sunčevih masa (2,0 × 1042 kilograma). Masu bilo koje galaksije teško je proceniti sa bilo kojom tačnošću, ali dugo se mislilo da je galaksija Andromeda masivnija od Mlečnog puta sa marginom od nekih 25% do 50%. Ovo je dovedeno u pitanje studijom iz 2018. godine koja je navela nižu procenu mase galaksije Andromeda,[5] u kombinaciji sa preliminarnim izveštajima o studiji iz 2019. godine koja procenjuje veću masu Mlečnog puta.[6][7] Galaksija Andromeda ima prečnik od oko 220.000 ly (67 kpc), što je čini najvećim članom Lokalne grupe u pogledu produženja, ako ne i mase.

Broj zvezda sadržanih u galaksiji Andromeda procenjuje se na jedan bilion (1×1012), ili otprilike dva puta više od broja procenjenog za Mlečni put.[8]

U drugoj deceniji 20. veka primećeno je da se Andromeda približava Mlečnom putu.[9] Očekuje se da će se galaksije Mlečni put i Andromeda spojiti za oko 4,5 milijardi godina.[10][11] Andromeda se približava brzinom od preko 100 km/s i u nekom jednom trenutku dve galaksije će se početi spajati, kao i crne rupe u njihovim središtima stvarajući novu veću galaksiju, ali zvezde su veoma udaljene jedne od drugih i one u spajanju mogu proći jedne pored drugih bez sudara.[12] To spajanje može dovesti do formiranja gigantske eliptične galaksije[13] ili velike lentikularne galaksije.[14] Sa prividnom magnitudom od 3,4, galaksija Andromeda je među najsjajnijim Mesjeovim objektima,[15] čineći je vidljivom golim okom sa Zemlje noću bez mesečine,[16] čak i kada se gleda iz područja sa umerenim svetlosnim zagađenjem.

Najbliži NGC/IC objekti[uredi | uredi izvor]

Sledeći spisak sadrži deset najbližih NGC/IC objekata.[a]

Ime Udaljenost od NGC 224
(uglovnih minuta)[2][a] 		Rektascenzija (J2000)[2] Deklinacija (astronomija) (J2000)[2] Tip[2]
NGC 221 0,4 0h 42m 41,8s +40° 51′ 57″ eliptična galaksija (E2)
NGC 205 0,72 0h 40m 22,1s +41° 41′ 7″ eliptična galaksija (E5)
NGC 206 0,76 0h 40m 32,3s +40° 44′ 18″ deo galaksije (GxyP)
NGC 317A 4,51 0h 57m 39,0s +43° 48′ 5″ spiralna galaksija (S0)
NGC 317B 4,51 0h 57m 40,5s +43° 47′ 31″ prečkasta spiralna galaksija (SBbc)
NGC 218 5,03 0h 46m 32,0s +36° 19′ 32″ spiralna galaksija (Sc)
IC 1550 5,51 0h 24m 27,8s +38° 11′ 7″ spiralna galaksija (S0)
NGC 272 5,86 0h 51m 26,0s +35° 49′ 18″ grupa zvezda (*Grp)
NGC 389 6,63 1h 8m 29,8s +39° 41′ 42″ spiralna galaksija (S0-a)
NGC 393 6,67 1h 8m 36,9s +39° 38′ 38″ eliptična galaksija (E-S0)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b SIMBAD baza podataka, Strazburški centar astronomskih podataka (CDS), Strazbur
  2. ^ a b v g d NASA/IPAC vangalaktička baza podataka - NED, JPL, Caltech, Kalifornija http://nedwww.ipac.caltech.edu/
  3. ^ Logos 2017, str. 280.
  4. ^ "The median values of the Milky Way and Andromeda masses are MG = 0,8+0,4
    −0,3    ×1012 M☉     and MA = 1,5+0,5
    −0,4    ×1012 M☉     at a 68% level" Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID 119295582. arXiv:1405.0306 Slobodan pristup. doi:10.1093/mnras/stu879. , but compare "[we estimate] the virial mass and radius of the galaxy to be 0,8×10^12 ± 01×10^12 M☉ (1,6×1042 ± 2,0×1042 kg)" Kafle, Prajwal R.; Sharma, Sanjib; Lewis, Geraint F.; et al. (1. 2. 2018). „The Need for Speed: Escape velocity and dynamical mass measurements of the Andromeda Galaxy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 475 (3): 4043—4054. Bibcode:2018MNRAS.475.4043K. ISSN 0035-8711. S2CID 54039546. arXiv:1801.03949 Slobodan pristup. doi:10.1093/mnras/sty082. 
  5. ^ Kafle, Prajwal R.; Sharma, Sanjib; Lewis, Geraint F.; et al. (1. 2. 2018). „The Need for Speed: Escape velocity and dynamical mass measurements of the Andromeda Galaxy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 475 (3): 4043—4054. Bibcode:2018MNRAS.475.4043K. ISSN 0035-8711. S2CID 54039546. arXiv:1801.03949 Slobodan pristup. doi:10.1093/mnras/sty082. 
  6. ^ "Milky Way tips the scales at 1.5 trillion solar masses" (11 March 2019). AstronomyNow.com. Retrieved 13 July 2019.
  7. ^ Mahon, Chris (20 May 2018). "New Research Says the Milky Way Is Far Bigger Than We Thought Possible." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2020) OuterPlaces.com. Retrieved 13 July 2019.
  8. ^ Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID 119295582. arXiv:1405.0306 Slobodan pristup. doi:10.1093/mnras/stu879. 
  9. ^ Logos 2017, str. 290.
  10. ^ Mike Wall (8. 2. 2019). „We Finally Know When Our Milky Way Will Crash Into the Andromeda Galaxy”. Future US, Inc. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  11. ^ Nadia Drake (8. 2. 2019). „Our galaxy is due to crash into its neighbor—but when? Measurements from the Gaia spacecraft have adjusted predictions for when and how the Milky Way will collide with the nearby Andromeda galaxy.”. National Geographic Partners, LLC. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  12. ^ Logos 2017, str. 293.
  13. ^ „NASA's Hubble Shows Milky Way is Destined for Head-On Collision”. NASA. 31. 5. 2012. Arhivirano iz originala 4. 6. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2012. 
  14. ^ Ueda, Junko; Iono, Daisuke; Yun, Min S.; et al. (2014). „Cold molecular gas in merger remnants. I. Formation of molecular gas disks”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 214 (1): 1. Bibcode:2014ApJS..214....1U. S2CID 716993. arXiv:1407.6873 Slobodan pristup. doi:10.1088/0067-0049/214/1/1. 
  15. ^ Frommert, Hartmut; Kronberg, Christine (22. 8. 2007). „Messier Object Data, sorted by Apparent Visual Magnitude”. SEDS. Arhivirano iz originala 12. 7. 2007. g. Pristupljeno 27. 8. 2007. 
  16. ^ „M 31, M 32 & M 110”. 15. 10. 2016. Arhivirano iz originala 28. 01. 2022. g. Pristupljeno 11. 02. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mesje 31 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месје_31&oldid=27556039”