Meteorit

Meteorit Vilamet

Meteorit je meteorid koji ne sagori u Zemljinoj atmosferi već padne na Zemlju. Pre nego što uđe u atmosferu, telo se naziva meteoroid. Samo veći meteoroidi mogu da dospeju do površine, a da ne sagore potpuno. Oko 60 posto meteorita su stenovitog sastava, a ostatak su gvozdeni meteoriti. Njihovom hemijskom analizom pokazalo se da je materija u vasioni jedinstvena i sastavljena od istih hemijskih elemenata.

Meteoritski krateri

Meteoriti mogu biti faktori kreiranja reljefa Zemljine površine. Oni na površini stvaraju levkasta udubljenja većih ili manjih razmera, slična vulkanskim kraterima. Meteoritski krateri razlikuju se od vulkanskih prema načinu postanka i materijalu od kojih su izgrađeni. Oni su jedini oblici u reljefu Zemljine površine izgrađeni delovanjem kosmičkih sila.

Prema načinu na koji su nastali izdvajaju se eksplozivni i udarni meteoritski krateri. Eksplozivni meteoritski krateri formiraju se usled eksplozije pri udaru meteorita u Zemljinu površinu. Ekskplozija se javlja kao posledica preobraćanja ogromne kinetičke energije meteorita u toplotnu, pri čemu osnovna masa meteorita prelazi u paru, a na površini zaostaje udubljenje. Širina ovako nastalih kratera je do 100 m. Udarne meteoritske kratere stvaraju meteoriti teški više desetina tona, koji ne sagorevaju u atmosferi, već se zarivaju duboko u Zemljinu površinu. Dimenzije ovih kratera variraju u vrlo širokim granicama.

Na Zemljinu površinu retko padaju džinovski meteoriti koji stvaraju meteoritske kratere. Do sada je pronađeno u reljefu Zemljine površine svega oko 20 velikih meteoritskih kratera. Usled delovanja procesa erozije, krateri koji imaju veću geološku starost od preistorijske ne mogu se očuvati u reljefu.

Najveći udarni meteoritski krater na Zemlji je krater Čab, na Labradoru (Kanada). Otkriven je 1946. godine iz aviona. Širok je 3.600 m, a dubok 550 m. Danas je ispunjen vodom, te predstavlja jezero. Primeri eksplozivnih meteoritskih kratera su krateri nastali eksplozijom Tunguskog meteorita, u Sibiru 1908. godine. Tunguski meteorit bio je težak najmanje 2.000 t. Do sada je pronađeno 10 kratera, širine 10-50 m, dubine do 4 m.

Jedan od izrazitijih i većih meteoritskih kratera na Zemlji je Đavolov kanjon u Arizoni. Širok je 1.200 m, a dubina mu dostiže 180 m. Meteorit koji je stvorio krater pao je pre oko 5.000 godina, a bio je težak nekoliko hiljada tona. Pri udaru u Zemljinu površinu izbacio je rastresit materijal koji se nagomilao u vidu prstenastog bedema visine 45 m. Gvozdeno-niklena masa meteorita nalazi se na dubini od 420 m.

Džinovski meteoritski krater prečnika oko 100 km otkriven je 1971. godine u oblasti Krasnojarska, u Sibiru. Stvoren je pre više miliona godina padom asteroida čiji se prečnik procenjuje na 1.500 m, a koji se zario do dubine od 300 m.

Vidi još

• Meteor
• Meteoroid
• Asteroid
• Kometa