Вулкански кратер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вулкански кратер је кружно удубљење (депресија) настала као последица вулканске активности.[1] У кружном удубљењу се јављају отвори из којих магма избија у виду гасова, лаве и других материјала. Кратер може бити великих димензија и понекад велике дубине. Његова ширина може износити од неколико десетина метара до више километара, а дубина од неколико десетина метара до једног километра. Експлозијом разорен вулкански кратер назива се калдера. Калдере су обично широке и до 20 км и на њиховом дну се обично налазе младе вулканске купе (Јега на планини Тибести у Сахари).[2]

На дну кратера је гротло кроз које растопљена материја из астеносфере стиже до вулканског кратера. Гротло има изглед вертикалног канала у виду димњака који силази до вулканског резервоара. У вулканском резервоару смештена је магма. Вулканска огњишта налазе се на знатним дубинама у Земљиној кори. Г. С. Горшков установио је да се вулканско огњиште Кључевске сопке налази на дубини 50-70 km, да има пречник од 25 до 35 km а запремину усијане магме од 20 000 km3.

Вулканско гротло може бити испуњено стврднутом лавом у виду чепа или житком лавом у виду лавичног језера. Гротло испуњено житком лавом имају вулкани Килауее на Хавајима, Нирагонго и Ниаламгире у Африци. Положај гротла је често ексцентричан, односно налази се уз окомити зид кратера а не у средишњем делу дна.[3]

Етимологија[уреди]

Реч кратер долази из грчког језика, од речи κρατήρ која означава керамичку посуду.[4]

Геоморфологија[уреди]

Код вулкана се кратер обично налази на врху планине формиране од вулканских наслага које су избиле на површину попут лаве. Вулкани код којих је кратер на врху обично су купастог облика. Постоје и вулкани код којих је кратер на бочним странама вулкана. У неким вулканским кратерима може доћи до стварања кратерских језера, када киша испуни кратер, или после отапања снега.

Пробијени кратери имају нижу ивицу на једној страни, јер је приликом ерупције дошло до изливања лаве, или је касније дошло до ерозије.

Неки вулкани, као на пример Мари, састоје се само из кратера немају вулканску купе. Такође постоје и вулкани који не остављају кратер после ерупције.

Вулкан Иразу, Костарика

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Glossary of Terms: C”. physicalgeography.net. Приступљено 12. 04. 2008. 
  2. ^ Географија за први разред природно-математичког смера, Љиљана Гавриловић, Душан Гавриловић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  3. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  4. ^ Crater (на језику: енглески). Merriam Webster. Приступљено 28. 02. 2013. 

Спољашње везе[уреди]