Mikroplastika u aretijskim plakovima
Mikroplastika u aretijskim plakovima koja je otkrivena u najnovijim istraživanjima, može kod osoba sa takvim plakovima da utiče na 4,5 puta veću verovatnoću da dobiju srčani udar, moždani udar ili umru nakon 34 meseca nakon od kardiovaskularne operacije, za razliku od onih koji nisu imali mikroplastiku u plaku.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Proizvodi od plastike su veoma zgodni i široko se koriste u svakodnevnom životu. Međutim, sve veća globalna proizvodnja i potrošnja plastike dovela je do ključnih problema zagađenja životne sredine, uključujući zagađenje mikroplastikom.[1]
Mikroplastika su sićušne plastične čestice dužine manje od 5 mm, koje su ili namerno proizvedene — poput mikroperla i sjaja — ili nastaju razgradnjom plastičnih proizvoda poput odeće i ambalaže za hranu u životnoj sredini. Čestice mikrolastike klasifikovane su u dve kategorije: primarne i sekundarne Plastika koja se direktno proizvodi do mikroveličine se definiše kao primarna mikroplastika i obično se koristi u kozmetici, sredstvima za čišćenje lica i drugim proizvodima za ličnu negu; 93% plastičnih mikrozrnaca koje se koriste u kozmetici i proizvodima za ličnu negu su polietilen (PE).[2] Sekundarna mikroplastika se nenamerno formira razgradnjom veće plastike kroz hemijske, fizičke ili biološke procese. Globalna proizvodnja plastike porasla je sa 1,5 miliona tona na oko 359,0 miliona tona u poslednjih 70 godina i očekuje se da će dostići 500 miliona tona do 2025. godine, međutim, ne više od 10,0% plastičnog otpada je reciklirano, a većina plastičnog otpada je spaljena, deponovana ili ispuštena direktno u životnu sredinu, što ga čini važnim izvorom mikroplastike.
Zbog svoje male veličine i stabilnih hemijskih svojstava, mikroplastika je široko i stalno prisutna u zemljištu, vodi i atmosferskom okruženju, a sve veći dokazi pokazuju da je mikroplastika takođe prisutna u hrani i vodi za piće. Ovu sveprisutnu mikroplastiku ljudi mogu da progutaju ili udahnu u svakodnevnom životu, a neke se mogu akumulirati u telu. Prijavljeno je da je mikroplastika otkrivena u krvi piroliznom gasnom hromatografijom/masenom spektrometrijom (Pi-GC/MS) sa prosečnom koncentracijom od 1,6 μg/mL u krvi Teoretski, mikroplastika u krvi može se transportovati kroz kardiovaskularni sistem do različitih tkiva i organa u celom telu; i povećava rizik od poremećenih hormona, narušenog imuniteta i negativnog uticaja na mikrobiom creva.
Istraživači su nedavno potvrdili prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici, srcu, plućima , debelom crevu i testisima. Takođe arterije koje nose krv po celom telu takođe mogu akumulirati mikroplastiku; međutim, nedostaju istraživanja na ovu temu.
Na osnovu prethodne studije samo Amerikanci svake godine unesu u organizam između 39.000 i 52.000 mikroplastičnih čestica, hranom i vodom, udisanjem iz vazduha ili apsorpcijom kroz kožu,
Mikroplastika i kardiovaskularno zdravlje[uredi | uredi izvor]
Istraživanje[uredi | uredi izvor]
Za razliku od prethodnih studija koje su otkrile prisustvo mikroplastike i nanoplastike u ljudskim tkivima, najnovije studije objavljena s početka 2024. godine, otkrile su povezanost mikroplastike sa kardiovaskularnim oboljenjima.U ovoj studiji, mikroplastika je otkrivena u tri vrste arterijskih tkiva (koronarne arterije, energetske arterije i aorta), pretežno polietilen tereftalat (PET), zatim poliamid-66 (PA-66), polivinil hlorid (PVC) i polietilen (PE). Najvažnije u ovom isztraživanju je, da je koncentracija mikroplastike u arterijama sa aterosklerotskim plakovima bila značajno.[3]
Zdrave arterije imaju glatke unutrašnje zidove i krv kroz njih lako teče. Međutim, kod nekih osoba razvijaju se začepljenja arterija, kao rezultat nakupljanja supstance koja se zove plak na unutrašnjim zidovima arterija. Plak koji se akumulira na unutrašnjim zidovima arterija je napravljen od različitih supstanci koje cirkulišu krvlju. To uključuje kalcijum, masti, holesterol, ćelijski otpad, fibrin, materijal koji učestvuje u zgrušavanju krvi, a prema najnovijim istraživanjima i čestice mikroplastike. Kao odgovor na nakupljanje plaka, ćelije u zidovima arterija se umnožavaju i luče dodatne supstance koje mogu pogoršati stanje kako naslage plaka rastu, jer nastaje stanje koje se zove ateroskleroza.[4] Ovo stanje dovodi do sužavanja začepljenja i stvrdnjavanja arterija.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Arterijski plak može smanjiti protok krvi ili, u nekim slučajevima, potpuno blokira cirkulaciju krvi i izazva kardiovaskularni događaj.[5]
Saznanje o povećanom broju kardiovaskularnih događaja kod pacijenata bez ili sa malo faktora rizika navelo je grupu istraživača na čelu sa Antonijem Karielom[6] da razmotri, osim poznatih, i druga stanja koja bi mogla uticati na stvaranje arterijskog plaka i progresiju ateroskleroze i, samim tim, na kardiovaskularne događaje. U ovom istraživanju, pošlo se od činjenice da zagađenje ogromnom količinom plastike, u obliku mikro ili nanoplastike, koja sve više kontaminira našu planetu, takođe može degradirati čovekove arterije i da bi prisustvo takvog biološki inertnog materijala moglo da promeni zdravlje čovekovih krvnih sudova i utiče na kardiovaskularne događaje.
Nakon sprovedenog istražuvanja od strane Antonija Kariela[6] u proučavanim plakovima u 304 osobe koje su bile podvrgnute endarterektomiji karotidne arterije zbog asimptomatske bolesti karotidne arterije. u ispitanim uklonjenom plaku krvnih sudova utvrđna je merljiva količine polietilena kod oko 60% i PVC u pločama kod 12% učesnika studije.[7]
Prisustvo plastike u ljudskim aterosklerotskim plakovima je iznenađujuće, iako plastična kontaminacija ljudskog tkiva nije nepoznanica, već je široko rasprostranjena, zabrinjavajuće je njihov verovatan uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Stracke, Frank; Weiss, Barbara; Lehr, Claus-Michael; König, Karsten; Schaefer, Ulrich F.; Schneider, Marc (2006). „Multiphoton Microscopy for the Investigation of Dermal Penetration of Nanoparticle-Borne Drugs”. Journal of Investigative Dermatology. 126 (10): 2224—2233. ISSN 0022-202X. doi:10.1038/sj.jid.5700374.
- ^ Campbell, Christopher S.J.; Contreras-Rojas, L. Rodrigo; Delgado-Charro, M. Begoña; Guy, Richard H. (2012). „Objective assessment of nanoparticle disposition in mammalian skin after topical exposure”. Journal of Controlled Release. 162 (1): 201—207. ISSN 0168-3659. doi:10.1016/j.jconrel.2012.06.024.
- ^ Liu, Sheng; Wang, Chenyang; Yang, Yunxiao; Du, Zhiyong; Li, Li; Zhang, Meng; Ni, Siyao; Yue, Zhijian; Yang, Kexin (2024). „Microplastics in three types of human arteries detected by pyrolysis-gas chromatography/mass spectrometry (Py-GC/MS)”. Journal of Hazardous Materials. 469: 133855. ISSN 0304-3894. doi:10.1016/j.jhazmat.2024.133855.
- ^ Parker, Hilary. „Clogged Arteries (Arterial Plaque)”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-13.
- ^ Castelli, William P. (1986-11-28). „Incidence of Coronary Heart Disease and Lipoprotein Cholesterol Levels”. JAMA. 256 (20): 2835. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1986.03380200073024.
- ^ a b „Plastic Particles in Carotid Plaques Linked to CV Events”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-13.
- ^ Marfella, Raffaele; Prattichizzo, Francesco; Sardu, Celestino; Fulgenzi, Gianluca; Graciotti, Laura; Spadoni, Tatiana; D'Onofrio, Nunzia; Scisciola, Lucia; La Grotta, Rosalba (2024-03-07). „Microplastics and Nanoplastics in Atheromas and Cardiovascular Events”. The New England Journal of Medicine. 390 (10): 900—910. ISSN 1533-4406. PMID 38446676. doi:10.1056/NEJMoa2309822.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- X.-T. Bui et al.Microplastics pollution in wastewater: characteristics, occurrence and removal technologies. Environ Technol Innov (2020).
- C.S.J. Campbell et al.Objective assessment of nanoparticle disposition in mammalian skin after topical exposure J Control Release (2012)
- Chen et al.Mini-review of microplastics in the atmosphere and their risks to humans, J Control Release (2012)
- Deng et al.Microplastics released from food containers can suppress lysosomal activity in mouse macrophages, J Hazard Mater (2022)
- X. Dong et al.From natural environment to animal tissues: a review of microplastics(nanoplastics) translocation and hazards studies Sci Total Environ (2023)
- R. Gautam et al.Evaluation of potential toxicity of polyethylene microplastics on human derived cell lines Sci Total Environ (2022)
- D. Huang et al.Microplastics and nanoplastics in the environment: macroscopic transport and effects on creatures, J Hazard Mater (2021)
- L.C. Jenner et al.Detection of microplastics in human lung tissue using μFTIR spectroscopy, Sci Total Environ (2022)
- H.A. Leslie et al.Discovery and quantification of plastic particle pollution in human blood, Environ Int (2022)
- Z. Liu et al.Recent progress of microplastic toxicity on human exposure base on in vitro and in vivo studies, Sci Total Environ (2023)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
