Здравствени ефекти изложености микропластици

С Википедије, слободне енциклопедије
Људи су изложени токсичним хемикалијама и микропластици у свим фазама кружења пластике.

Здравствени ефекти изложености микропластици последица присутва микропластике као загађивача животне средине који преовлађује у океанима, удаљеним острвима и поларним регионима, ваздуху и храни. Утицај микропластике на здравље људи је све више предмет забринутости и област истраживања. Сићушне честице познате као микропластика (МП) пронађене су у различитим еколошким и биолошким матрицама, укључујући ваздух, воду, храну и људска ткива. Микропластика, дефинисана као пластични фрагменти мањи од 5 mm, па чак и мање честице попут нанопластике (мање од 100 nm у пречнику), покренуле су питања о њиховом утицају на здравље људи.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Честице микропластике у зубној пасти
Дистрибуција микропластике у ваздуху, води и земљишту

Изложеност микропластици представља велику опасност за екосистеме због њихових потенцијалних штетних ефеката. Међутим, иако су људи изложени микропластици на различите начине, истраживања о штетним ефектима микропластике на људе за сада остају ограничена. Мало се зна о утицају микропластике на здравље људи и токсичне ефекте који могу варирати у зависности од врсте, величине, облика и концентрације микропластике. Стога је потребно на глобалном нивоу спровести много више истраживања да би се разумели ћелијски и молекуларни механизми токсичности микропластике и сродних патологија.[2]

Тренутно нису доступни тачни статистички подаци о изворима микропластике и укупној количини микропластике депоноване у копну и мору. Различите људске активности и производи, као што су прање, истрошене гуме, градска прашина, боје за путеве, бродови и производи за чишћење, пријављени су као извори микропластике;[3] међутим, главни извори микропластике нису јасно идентификовани. Иако су широм света пријављени различити случајеви загађења микропластиком, као што су морски екосистеми, слатка вода, ваздух и људска тела, потребна су додатна истраживања да би се тачно разумело порекло и ширење микропластике и њихов утицај у свакој ситуацији.

Епидемиолошке студије[уреди | уреди извор]

Микропластика по квадратном метру у канализационом муљу ЕУ (2015–2019).[4]
Један од кључних извора примарне микропластике која доспева у водене екосистеме су честице из козметичких производа.

Упркос растућој забринутости и доказима, епидемиолошке студије које директно повезују микропластику са штетним ефектима на здравље људи и даље су ограничене, а истраживања су у току како би се утврдио пуни обим потенцијалне штете узроковане микропластиком и њихов дугорочни утицај на здравље људи.

Један од кључних извора примарне микропластике која доспева у водене екосистеме су честице полиетилена, полипропилена и полистирена који су присутни у козметичким производима. Најчешће коришћена микропластична компонента у козметичкој индустрији је полиетилен (ПЕ), око 93%, са процењеном глобалном годишњом производњом која достиже до 360 милиона тона.[5] Имјући ово у виду, након спроведеног исраживања утврђено је да употреба средства за чишћење лица ослобађа од 4.600 до 94.500 микропластичних честица у канализациони систем.[6] Уколико се микропластичне честице не уклоне применом процеса пречишћавања отпадних вода, може доћи до њиховог неконтролисаног продора у водотокове.[7][8]

Микропластика се лако прогута због своје величине која је на микро нивоу. Такође се лако креће кроз ланац исхране и дуго опстаје у животној средини пошто је отпорна на биоразградњу. Поред тога, пошто микропластика постоји у величинама од микро до нано нивоа, практично ју је немогуће уклонити када доспе у животну средину. Због ових карактеристика, микропластика представља потенцијалну опасност за људе и животну средину.

Као репрезентативан пример ризика који представља микропластика, наводи се податак да могу проузроковати физичку и механичку штету (нпр изазвати абнормалности у унутрашњим органима) морских организмима када грешком прогутају микропластику.

Екотоксичност микропластике може бити узрокована:

  • самим полимером,
  • неизреагованим мономерима,
  • нечистоћама (нпр заосталим катализаторима или нуспроизводима реакције)
  • адитивима (нпр стабилизаторима),
  • другим супстанцама у полимерној матрици (нпр боје, мазива или пластификатори).

Поред тога, микропластика може ући у људско тело када се не филтрира током процеса пречишћавања отпадних вода, или може да доспе у море и на тај начин представља ризик за екосистем и људе.

Пријављени су различити примери оштећења изазваних микропластиком, као што су:

  • акумулација микропластике у телима морских и водених организама (што доводи до неухрањености),[9]
  • запаљења,
  • смањена плодност,
  • смртност.

Претње које микропластика представља људском телу још увек нису јасно идентификоване. Међутим, претходни извештаји су показали да је ултрафина микропластична апсорпција резултовала комплексном токсичношћу код рибе зебрице, из породице Cyprinidae (шарани),[10] и да микропластика величине испод 100 nm може да доспе у скоро све органе након уласка у људско тело.[11] Стога постоји забринутост у вези са негативним ефектима континуиране акумулације микропластике у људском телу.

Утицај микропластике на здравље људи[уреди | уреди извор]

Резултати ћелијских и животињских експеримената су показали да микропластика може утицати на различите системе у људском телу, укључујући: дигестивни, респираторни, ендокрини, репродуктивни и имуни систем.

Дигестивни систем[уреди | уреди извор]

Дигестивни систем је погођен када се микропластика прогута. Она тада доводи до физичке иритација гастроинтестиналног тракта која може резултовати запаљењем праћеним различитим гастроинтестиналним симптомима. 14 Микропластика може изазвати промене у цревном микробиому, што доводи до неравнотеже између корисних и штетних бактерија, и довести до различитих гастроинтестиналних симптома, као што су бол у стомаку, надимање и промене у навикама црева.[12]

Поред свог физичког дејства на дигестивни систем, микропластика може изазвати хемијску токсичност, која укључује апсорпцију и акумулацију токсина из животне средине као што су тешки метали и полициклични ароматични угљоводоници. Ове токсичне супстанце могу ући у тело кроз гастроинтестинални тракт када се микропластика унесе преко уста, што доводи до различитих гастроинтестиналних симптома укључујући мучнину, повраћање и бол у стомаку.[13]

Респираторни систем[уреди | уреди извор]

Излагање високим концентрацијама полистирена повећава ризик од хроничне опструктивне болести плућа.[14]

Што се тиче ефеката на респираторни систем, микропластика може изазвати оксидативни стрес у дисајним путевима и плућима када се удише, што доводи до респираторних симптома као што су кашаљ, кијање и отежано дисање због упале и оштећења, као и умор и вртоглавица због ниска концентрација кисеоника у крви.[15]

Недавна студија је показала да је пластика нано величине повезана са оштећењем митохондрија у људским респираторним ћелијама.[16]

Микропластика може деловати као носилац других токсина из животне средине, као што је полистирен, док је излагање високим концентрацијама полистирена штетно за људске ћелије плућа, јер повећава ризик од хроничне опструктивне болести плућа.[14]

Ендокрини систем[уреди | уреди извор]

Микропластика омета производњу, ослобађање, транспорт, метаболизам и елиминацију хормона, што може изазвати ендокрине дисфункције и довести до различитих ендокриних поремећаја, укључујући метаболичке поремећаје, поремећаје у развоју, па чак и репродуктивне поремећаје (неплодност, побачај, итд.). и урођене малформације).[17]

Микропластика може деловати као медијум за токсичне супстанце из животне средине као што је бисфенол А, које се апсорбују у тело и изазивају различите болести ендокриног система и репродуктивног система.[18]

У недавној студији, микропластика је такође пронађена у плацентама шест трудница Рамановом микроспектроскопијом.[19]

Имуни систем[уреди | уреди извор]

Потенцијални негативни ефекти микропластике на људски имуни систем захтевају даље истраживање. Акумулирано излагање микропластици изазва хроничну упалу и промене хомеостазе у експериментима на животињама,[20] а студија на људским плућним ћелијама показала је да микропластика може активирати урођени имунитет регулацијом експресије гена и протеина укључених у имуни одговор.[21]

Експерименти ин витро са људским ћелијама и ин виво подаци добијени са мишевима показали су да микропластика изазива штетне здравствене ефекте углавном изазивањем упале, оксидативног стреса (повећана производња реактивних врста кисеоника (РВК)), поремећаја метаболизма липида, дисбиозе цревне микробиоте и неуротоксичности. Излагање људских ћелија аденокарцинома желуца 44 нм полистиренским наночестицама снажно је повећало експресију гена ИЛ-6 и ИЛ-8, који су главне запаљењске супстанце у телу.[22] Излагање мултиформних ћелија хуманог глиобластома (ћелије Т98Г) и ћелија хуманог карцинома грлића материце (ХеЛа ћелије)[23] полистиренској микропластици само је повећало производњу РВК у ћелијској линији Т98Г, док је излагање полистиренској микропластици повећало производњу РВК у обе ћелијске линије. Као такво, излагање микропластици не само да повећава производњу РВК у церебралним и епителним ћелијама, већ такође повећава оксидативни стрес у епителним ћелијама дебелог црева и танког црева[24] и епителним ћелијама плућа.[25][25] Резултати до сада пријављених експеримената на животињама показали су да излагање мишева полистиренској микропластици изазива:

Choi YJ, Park JW, Lim Y, Seo S, Hwang DY хранили су мишеве полистиренском микропластиком током две недеље и открили да су протеини са инфламаторним одговором (као што су индуцибилна синтаза азот оксида и циклооксигеназа-2), значајно порасли у јетри, бубрезима и цревима мишева, и да су се продукција РВК и активности супероксид дисмутазе значајно повећале.[28] Поремећаји метаболизма липида и инфламаторне реакције изазване излагањем микропластици били су озбиљнији код мишева са шећерном болести него код здравих мишева.[29]

Неуротоксичност микропластике је такође пријављена у малом броју експеримената на животињама. Shan S, Zhang Y, Zhao H, Zeng T и Zhao X. изложили су преко устију полистиренским наночестицама мишеве током 7 дана и открили да су се наночестице акумулирале у централном нервном систему и изазвале активацију микроглије и оштећење неурона.[30] Додатни подаци показали су да је изложеност полистиренској микропластици изазвала когнитивну дисфункцију код мишева,[31] заједно са променама у локомоторној функцији и активностима антихолинестеразе.[32]

Кардиоваскуларни систем[уреди | уреди извор]

У најновијим истраживањима пластичне честице су пронађене у каротидним плаковима, односно у зиду крвних судова, у којима на митохондријском нивоу повећава слободне радикале и производи и изазиваа хроничну упалу која је основа за појаву атеросклерозу, Тако настала атеросклероза својим присуством узрокују озбиљну штету, па микропластику треба сматрати једним од кардиоваскуларних фактора ризика.[33]

Путеви излагања микропластици[уреди | уреди извор]

Недавно је микропластика препозната као важан загађивач који узрокује проблеме животне средине. Микропластика је откривена у храни коју конзумирају људи или у ваздуху. Због тога микропластика може утицати на људско здравље конзумирањем хране или удисањем. Микропластика која се прогута или удахне може се акумулирати у телу и изазвати имуни одговор или изазвати локалну токсичност честица. Поред тога, хронична изложеност може изазвати више проблема кроз акумулацију у телу. Како до данас нису пријављени дефинитивни докази о нивоима изложености, због ограниченог броја студија о дозама изложености, неопходно је проценити граничне нивое изложености и оптерећења микропластике која утичу на здравље људи у будућности.

Преко коже[уреди | уреди извор]

Један од путева уноса микропластике у организам је преко дермалног контакта који омогућава продирање МП кроз поре на кожи.[34]

Преко коже или до дермалне изложености микропластици може доћи када људи ступају у интеракцију са водом или земљиштем контаминираним микропластиком или контактом са честицама микропластико. Микропластика у контакту са кожом продире у организам кроз поре на кожи. Излагање на овај начин је засновано на индивидуалној осетљивости пошто се поре на кожи код људи разликују од појединца до појединца. Веома мала синтетичка влакна (< 25 μм) могу продрети у поре које су од 40-80 μм, или могу заобићи корнеални слој коже.

Гутање[уреди | уреди извор]

Пластичне честице се уносе у тело претежно гутањем, што може укључивати пиће из пластичних флаша или једење хране умотане у пластику. Посебно је штетно користити пластичне посуде за загревање хране у микроталасној пећници, јер загревање пластике доводи до појаве честица микропластике у храни и повећава изложеност.[33]

Разматрања о циљаној храни и величини микропластике заснована на карактеристикама исхране и вресте прехрамбених артикла. Сваки тип производа (нпр органски, осушени солани или осушени неслани) је анализиран посебно. За процену унутрашње дозе микропластике у храни која се продаје од суштинског је значаја добијање информација о јединичном уносу за сваку групу намирница, а неопходно је анализирати садржај микропластике у сваком органу на основу карактеристика исхране појединих друштвених група или народа.

Морски производи са великом потрошњом микропластике[35][36][37]

Група хране Критеријуми за избор Циљајте морске производе
Риба (20 врста) Потрошена црева (мишићи или црева) Жута корвина, ража, јегуља штука (јетра), морска палица, смуђ, бакалар, иверак, крекељ, камена риба, угора, грдобина и скејт
Конзумирана цела риба (цела риба, мишићи или црева) Змијоглави, караси и шарани
Конзумирани специфични органи (мишићи, црева или специфични органи) Пешчана риба (икра), полак (икра), смрзнута полак (икра) и угора (јетра)
Шкољке (8 врста) шкољке (мишићи или црева, укључујући репродуктивне органе) Конча, тритон пуж, ухо, велики пуж и пуж од пиринча
Веће шкољке међу инвазивним шкољкама (мишићи или црева, укључујући репродуктивне органе) Јакобове капице, шкољке и шкољке за бријање
Ракови (6 врста) Морски декаподи (мишићи или црева) Плави рак, снежни рак, црвени рак, камени рак, краљевски рак и јастог
Мекушци (4 врсте) Главоношци (мишићи или висцерална маса, укључујући репродуктивне органе и мастило) Сипа, лигње, мала хоботница и хоботница
бодљикаши (1 врста) Конзумирани специфични органи (јестиви делови или црева) Морски краставац
Дубокоморска риба (2 врсте) Велике морске животиње или рибе (мишићи, црева, репови, пераја или јаја)

Удисање[уреди | уреди извор]

Индустрија синтетичких влакана је репрезентативан пример потенцијалне изложености микропластици на радном месту удисањем. Резултати многих студија су показали да удисање микропластике може довести до респираторних и плућних болести код радника у фабрикама које ун процесу производње користе синтетичка влакна.

Поред тога, аеросоли морске соли могу се пренети морским таласима и ветром до урбаних средина близу обале.

Претходни извештај је показао да микропластика постоји и у компонентама ђубрива које се користе у пољопривредним пољима, и да остаје на земљи отприлике 15 година одакле на крају на разне начине доспева у атмосферу из које може бити удахнута.

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Неки од прописа којима је регулисана забрана употребе микрозрна и микропластике

Држава Датум ступања на снагу (година) Прописи
Сједињене Америчке Државе 2014. Прва забрана употребе микрозрна у производима за личну негу (Илиноис)
2015. Забрана употребе микрозрна у козметичким производима (Калифорнија, Њу Џерси, Њујорк, итд.)
Канада 2016. Најава забране употребе микрозрна за производе за пилинг и чишћење
Нови Зеланд 2018. Забрана производње и продаје производа за личну негу који садрже микроперле
Северна Ирска 2019.
Италија 2020.
Уједињено Краљевство 2021.
Шведска 2019. Најава измена и допуна аката у вези са употребом микрозрна у козметичким производима
Тајван 2020. Најава измена и допуна аката у вези са употребом микрозрна у козметичким производима
Јужна Кореја 2017. Означавање микрозрна као сировине које се не може користити у козметичким производима
2019. Припрема методе испитивања за детекцију микрозрна у козметичким производима од стране Министарства за безбедност хране и лекова у Северној Кореји
2021. Посебни прописи за садржај микропластике у неким хемијским производима за домаћинство: раствори за чишћење, дезодоранси, детерџент за веш, избељивач и омекшивач

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Amobonye, Ayodeji; Bhagwat, Prashant; Raveendran, Sindhu; Singh, Suren; Pillai, Santhosh (2021-12-15). „Environmental Impacts of Microplastics and Nanoplastics: A Current Overview”. Frontiers in Microbiology. 12. ISSN 1664-302X. doi:10.3389/fmicb.2021.768297. 
  2. ^ Lee, Yongjin; Cho, Jaelim; Sohn, Jungwoo; Kim, Changsoo (2023). „Health Effects of Microplastic Exposures: Current Issues and Perspectives in South Korea”. Yonsei Medical Journal. 64 (5): 301—308. ISSN 0513-5796. doi:10.3349/ymj.2023.0048. 
  3. ^ IUCN 2017 : International Union for Conservation of Nature annual report 2017 (на језику: енглески). IUCN. 2018. 
  4. ^ Lofty, J.; Muhawenimana, V.; Wilson, C.A.M.E.; Ouro, P. (2022). „Microplastics removal from a primary settler tank in a wastewater treatment plant and estimations of contamination onto European agricultural land via sewage sludge recycling”. Environmental Pollution (на језику: енглески). 304: 119198. doi:10.1016/j.envpol.2022.119198. 
  5. ^ Plastics Europe (2019) Plastics-the Facts 2019 An analysis of European plastics production, demand and waste data. Plastics Europe, Brussels, Belgium
  6. ^ Napper, Imogen E.; Bakir, Adil; Rowland, Steven J.; Thompson, Richard C. (2015). „Characterisation, quantity and sorptive properties of microplastics extracted from cosmetics”. Marine Pollution Bulletin. 99 (1-2): 178—185. ISSN 0025-326X. doi:10.1016/j.marpolbul.2015.07.029. 
  7. ^ Rillig, Matthias C. (2012-05-31). „Microplastic in Terrestrial Ecosystems and the Soil?”. Environmental Science & Technology. 46 (12): 6453—6454. ISSN 0013-936X. doi:10.1021/es302011r. 
  8. ^ Auta, H.S., Emenike, C.U., Fauziah, S.H. (2017) Distribution and importance of microplastics in the marine environmentA review of the sources, fate, effects, and potential solutions. Environ. Int., 102, 165–176.
  9. ^ Carr, Steve A.; Liu, Jin; Tesoro, Arnold G. (2016). „Transport and fate of microplastic particles in wastewater treatment plants”. Water Research. 91: 174—182. ISSN 0043-1354. doi:10.1016/j.watres.2016.01.002. 
  10. ^ Lei, Lili; Wu, Siyu; Lu, Shibo; Liu, Mengting; Song, Yang; Fu, Zhenhuan; Shi, Huahong; Raley-Susman, Kathleen M.; He, Defu (2018). „Microplastic particles cause intestinal damage and other adverse effects in zebrafish Danio rerio and nematode Caenorhabditis elegans”. Science of The Total Environment. 619-620: 1—8. ISSN 0048-9697. doi:10.1016/j.scitotenv.2017.11.103. 
  11. ^ „Publication preview page | FAO | Food and Agriculture Organization of the United Nations”. FAODocuments (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-06. 
  12. ^ Jin, Yuanxiang; Lu, Liang; Tu, Wenqing; Luo, Ting; Fu, Zhengwei (2019). „Impacts of polystyrene microplastic on the gut barrier, microbiota and metabolism of mice”. Science of The Total Environment. 649: 308—317. ISSN 0048-9697. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.08.353. 
  13. ^ Abbasi S, Moore F, Keshavarzi B. PET-microplastics as a vector for polycyclic aromatic hydrocarbons in a simulated plant rhizosphere zone. Environ Technol Innov. 2021;21:101370
  14. ^ а б Dong, Cheng-Di; Chen, Chiu-Wen; Chen, Yi-Chun; Chen, Hung-Hsiang; Lee, Jin-Sun; Lin, Chia-Hua (2020). „Polystyrene microplastic particles: In vitro pulmonary toxicity assessment”. Journal of Hazardous Materials. 385: 121575. ISSN 0304-3894. doi:10.1016/j.jhazmat.2019.121575. 
  15. ^ Wright SL, Kelly FJ. Plastic and human health: a micro issue? Environ Sci Technol. 2017;51:6634–6647. [PubMed] [Google Scholar]
  16. ^ Lin S, Zhang H, Wang C, Su XL, Song Y, Wu P, et al. Metabolomics reveal nanoplastic-induced mitochondrial damage in human liver and lung cells. Environ Sci Technol. 2022;56:12483–12493. [PMC free article] [PubMed]
  17. ^ Vandenberg LN, Luthi D, Quinerly DA. Plastic bodies in a plastic world: multi-disciplinary approaches to study endocrine disrupting chemicals. J Clean Prod. 2017;140:373–385. [Google Scholar]
  18. ^ Campanale C, Massarelli C, Savino I, Locaputo V, Uricchio VF. A detailed review study on potential effects of microplastics and additives of concern on human health. Int J Environ Res Public Health. 2020;17:1212.
  19. ^ Ragusa A, Svelato A, Santacroce C, Catalano P, Notarstefano V, Carnevali O, et al. Plasticenta: first evidence of microplastics in human placenta. Environ Int. 2021;146:106274.
  20. ^ Détrée C, Gallardo-Escárate C. Single and repetitive microplastics exposures induce immune system modulation and homeostasis alteration in the edible mussel Mytilus galloprovincialis. Fish Shellfish Immunol. 2018;83:52–60.
  21. ^ Chiu HW, Xia T, Lee YH, Chen CW, Tsai JC, Wang YJ. Cationic polystyrene nanospheres induce autophagic cell death through the induction of endoplasmic reticulum stress. Nanoscale. 2015;7:736–746.
  22. ^ Forte M, Iachetta G, Tussellino M, Carotenuto R, Prisco M, De Falco M, et al. Polystyrene nanoparticles internalization in human gastric adenocarcinoma cells. Toxicol In Vitro. 2016;31:126–136.
  23. ^ Schirinzi, Gabriella F.; Pérez-Pomeda, Ignacio; Sanchís, Josep; Rossini, Cesare; Farré, Marinella; Barceló, Damià (2017). „Cytotoxic effects of commonly used nanomaterials and microplastics on cerebral and epithelial human cells”. Environmental Research. 159: 579—587. ISSN 0013-9351. doi:10.1016/j.envres.2017.08.043. 
  24. ^ Zhang Y, Wang S, Olga V, Xue Y, Lv S, Diao X, et al. The potential effects of microplastic pollution on human digestive tract cells. Chemosphere. 2022;291(Pt 1):132714.
  25. ^ а б Dong CD, Chen CW, Chen YC, Chen HH, Lee JS, Lin CH. Polystyrene microplastic particles: in vitro pulmonary toxicity assessment. J Hazard Mater. 2020;385:121575.
  26. ^ Deng Y, Zhang Y, Lemos B, Ren H. Tissue accumulation of microplastics in mice and biomarker responses suggest widespread health risks of exposure. Sci Rep. 2017;7:46687.
  27. ^ Lu K, Qiao R, An H, Zhang Y. Influence of microplastics on the accumulation and chronic toxic effects of cadmium in zebrafish (Danio rerio) Chemosphere. 2018;202:514–520.
  28. ^ Choi YJ, Park JW, Lim Y, Seo S, Hwang DY. In vivo impact assessment of orally administered polystyrene nanoplastics: biodistribution, toxicity, and inflammatory response in mice. Nanotoxicology. 2021;15:1180–1198.
  29. ^ Liu S, Wang Z, Xiang Q, Wu B, Lv W, Xu S. A comparative study in healthy and diabetic mice followed the exposure of polystyrene microplastics: differential lipid metabolism and inflammation reaction. Ecotoxicol Environ Saf. 2022;244:114031.
  30. ^ Shan S, Zhang Y, Zhao H, Zeng T, Zhao X. Polystyrene nanoplastics penetrate across the blood-brain barrier and induce activation of microglia in the brain of mice. Chemosphere. 2022;298:134261.
  31. ^ Estrela FN, Guimarães ATB, Araújo APDC, Silva FG, Luz TMD, Silva AM, et al. Toxicity of polystyrene nanoplastics and zinc oxide to mice. Chemosphere. 2021;271:129476.
  32. ^ Liu X, Zhao Y, Dou J, Hou Q, Cheng J, Jiang X. Bioeffects of inhaled nanoplastics on neurons and alteration of animal behaviors through deposition in the brain. Nano Lett. 2022;22:1091–1099.
  33. ^ а б „Plastic Particles in Carotid Plaques Linked to CV Events”. Medscape (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-13. 
  34. ^ Enyoh, Christian Ebere; Shafea, Leila; Verla, Andrew Wirnkor; Verla, Evelyn Ngozi; Qingyue, Wang; Chowdhury, Tanzin; Paredes, Marcel (2020-03-25). „Microplastics Exposure Routes and Toxicity Studies to Ecosystems: An Overview”. Environmental Analysis Health and Toxicology (на језику: енглески). 35 (1): e2020004. ISSN 2671-9525. doi:10.5620/eaht.e2020004. 
  35. ^ Anderson, Julie C.; Park, Bradley J.; Palace, Vince P. (2016). „Microplastics in aquatic environments: Implications for Canadian ecosystems”. Environmental Pollution. 218: 269—280. ISSN 0269-7491. doi:10.1016/j.envpol.2016.06.074. 
  36. ^ Andrady, Anthony L. (2011). „Microplastics in the marine environment”. Marine Pollution Bulletin. 62 (8): 1596—1605. ISSN 0025-326X. doi:10.1016/j.marpolbul.2011.05.030. 
  37. ^ Avio, Carlo Giacomo; Gorbi, Stefania; Regoli, Francesco (2017). „Plastics and microplastics in the oceans: From emerging pollutants to emerged threat”. Marine Environmental Research. 128: 2—11. ISSN 0141-1136. doi:10.1016/j.marenvres.2016.05.012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствени_ефекти_изложености_микропластици&oldid=27493200”